Pobedi je! Živi aktivno!

Različite terapije za astmu

Globalna incijativa za lečenje astme (GINA) kaže da je osnovni princip “stepenasti pristup lečenju astme” tj lečenje na osnovu stepena težine astme. Astma je dinamična bolest koja se po učestalosti simptoma razlikuje od bolesnika do bolesnika, odnosno i kod istog bolesnika razlikuje se tokom vremena. Zato plan lečenja treba prilagoditi individualno svakom bolesniku ponaosob. U stepenastom lečenju vrsta i doza lekova se povećava ili smanjuje shodno težini same bolesti. Tako je na osnovu učestalosti tegoba i promena u plućnoj funkciji, astma klasifikovana kao najblaža ili povremena astma (tegobe su vema blage i retke, redje od jednom sedmično i nema noćnih simtpoma) i trajna ili perzistentna koja se u zavisnosti od učetalosti dnevnih i noćnih tegoba klasifikuje kao laka, umerena i teška. Teška astma podrazumeva da su tegobe svakodnevne, uz veoma česta pogoršanja, posebno tokom noći.

U zavisnosti od procenje težine primenjuje se odgovarajuća terapija. Tako u slučajevima “povremene astme” i lekovi se primenjuju povremeno, dok “perzistentna astma” bilo da je laka, umerena ili teška, zahteva redovnu (perzistentnu) primenu lekova.

Lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom sedmično ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparat- Seretide Symbicort). Cilja lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Osnove terapije astme

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje. To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja i uspešne terapije astme.

U astmi se koriste dve grupe lekova

  1. lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )
  2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

Lekovi za lečenje akutnog napada

Lekovi za lečenje akutnog napada mogu se podeliti na: bronhodilatatore i  protivzapaljenske lekove.

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

  • kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )
  • antiholinergici (Berodual )
  • kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

  • neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable
  • dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

  • da su disajni putevi prolazni
  • pravilna tehnika uzimanja leka
  • da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

  • merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola
  • inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )
  • inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je:

  • da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva
  • da sprečimo poremećaj gasne razmene
  • da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

  • antibiotici
  • ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)
  • antitusici i sedativi koji su zabranjeni

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu.Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

  • da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )
  • da su hronični simptomi minimalni
  • da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima
  • da je dobro tolerisanje fizickog napora
  • da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji
  • da su što manji neželjeni efekti date terapije
  • da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi

  • Protivzapaljenski lekovi
  • Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija

Specificna hiposenzibilizacija   kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5god. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Similar posts
  • VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA Otkriće  vakcina   za  prevenciju  određenih infektivnih bolesti predstavlja revolucionaran korak  u istoriji medicine. Vakcine su  spasile  živote  miliona dece i osoba svih starosnih grupa širom sveta. Ovde se ubraja i  vakcina protiv sezonskog  gripa (influence). Poslednjih  godina  u javnosti  postoje  različiti stavovi u vezi sa vakcinacinacijom protiv zaraznih bolesti, pa i sezonskog gripa. Protivnici vakcinacije [...]
  • Polen nezgodan neprijatelj iz prirode... OPREZ Ne bi trebalo zanemarivati simptome poput curenja iz nosa, svraba očiju, golicanja u grlu i na nepcu, niti ih lečiti bez prethodne konsultacije s lekarom Muče vas neprestano curenje iz nosa i kijavica, osećate nepodnošljiv svrab očiju, kao i golicanje u grlu i na nepcu. Sekret vam se sliva niz ždrelo, a uz sve to otežano [...]
  • Spiriva – da li je kvalitet lek... Pitanje: Naslov: SPIRIVA Poruka: Postovana, mojoj tetki je uz terapiju Symbovort turbu haler 320 mcg uvedena Spiriva handi haler. Neko od lekara joj je rekao da je Spiriva mnogo “bolja”u inostranstvu nego kod nas?Da li je to moguce,posto ima nacina da je nabavimo,ali je tri puta skuplja nego u Srbiji. Poz Odgovor dr Jarić Postovana, Kada [...]
  • Dečiji imunitet – Prof.Dr Brani... DEČIJI IMUNITET Reč stručnjaka: -Prof.Dr Branimir Nestorović IMUNITET  predstavlja  odbrambeni sistem organizma . U zavisnosti od njegovog statusa i pravilnog funkcionisanja predstavlja ključ za sve bolesti –od prehlade do težih oboljenja.Medjutim u najranijem uzrastu imunitet nije dovoljno efikasan i razvijen  tako da nije spreman u potpunosti da se efikasno  bori protiv svih zaraza. Pročitaj [...]
  • Inhalatorna terapija – istina i zablu... Ovo je četvrti i poslednji članak u nizu o osnovnim pojmovima i informacijama o lečenju astme. Ovaj vrlo korisni materijal sam dobio od Dr Dušica Jarić. Ona ovaj materijal deli svojim pacijentima. Pročitajte sva četiri članka jer su zlatna vredna i nisu poput tekstova koje možete naći na internetu koji samo ponavljaju jedne te iste [...]