Ovo je četvrti i poslednji članak u nizu o osnovnim pojmovima i informacijama o lečenju astme. Ovaj vrlo korisni materijal sam dobio od Dr Dušica Jarić. Ona ovaj materijal deli svojim pacijentima. Pročitajte sva četiri članka jer su zlatna vredna i nisu poput tekstova koje možete naći na internetu koji samo ponavljaju jedne te iste informacije.

Prethodni tekstovi su:
1.  Osnovne činjenice o astmi
2. Od dijagnoze do lečenja
3.Osnovni principi lečenja astme

Preduslov uspešne kontrole astme je dobar, partnerski odnos na relaciji lekar-pacijent. Ukoliko nema dobre saradnje, odnosno ukoliko pacijent ne razume ili ne prihvati plan lečenja izostaće i uspeh tretmana. Jedan od vodećih razloga neuspeha u uspostvljanju kontrole astme je i neprihvatanje inhalatorne terapije, najčešće zbog zabluda da “pumpice” stvaraju zavisnost, oštećuju i slabe srce te “pumpicu” treba koristiti samo ako nema drugog izbora. A izbor se obično traži u alternativnim načinima lečenja koji ostaju bez rezultata, pri čemu se gubi dragoceno vreme i bolest postpeno napreduje.

Šta je to “pumpica”?. To je popularan naziv za lekove koji se korist u lečenju astme i hronične opstruktivne bolesti  pluća. Ispravan naziv je “merno dozni inhaler”. Udisanjem lek se dovodi direktno na obolelo mesto – u disajne puteve. Doza leka koja se na taj način unosi znatno je niža od doze istih lekova koji se primenjuju u tabletama. Primera radi jedna tableta ventolin ima 2 mg aktivne supstance, a jedan udah ventolina ima u sebi 0,1 mg. Sa dest puta manjom dozom ostvari se trenutni efekat jer nema čekanja da se lek resorbuje iz stomaka. Sasvim je razumljivo da su i neželjeni efekti manji ukoliko lekove primenjujemo u manjim dozama.

Drugi bitan preduslov uspeha inhalatorne terapije je pravilna inhalacija, i zato je važno da lekar pokaže pravilnu tehniku inhalacije leka pre nego što ga preporuči pacijentu, kao i da povremeno na kontrolnim pregledima proveri ispravnost tehnike inhlacije. Istraživanja su pokazala da kada se i najpravilnije udhne lek iz “pumpice” samo 15% od udahnute doze dodje do sitnih perifernih delova pluća. Pa i tih 15% od udahnutih najčešće 0,2 mg ventolina ostvare brz efekat. Napretkom medicine usavršeni su i aparati za inhalatornu primenu lekova, tako da se danas savremeni lekovi za lečenje astme sve češće nalaze u obliku inhalatora koji sadrže lek u obliku praha (turbohaler, rotahaler, diskhaler i dr.) Ovakav način primene lekova se pokazao superiornijim u odnosu na klasične merno dozne inhalere. Lekovi mogu da se udišu i preko aparata za inhalaciju (nebulizatori), koji se koriste u kućnim uslovima i bolnicama za prekidanje akutnog pogoršanja astme kod male dece i osoba koje nisu u stanju da pravilno upotrebe dozirani aerosol.

Ako su “pumpice” tako efikasne zašto postoji zabluda da “stvaraju zavisnost, oštećuju i srce i pluća”?

Jedno od objašnjenja je u nerazlikovanju astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) koja se takodje manifestuje gušenjem i u čijem lečenju se takodje primenjuju lekovi u vidu inhalacije. Ali za razliku od astme koja se karakteriše “reverzibilnom opstrukcijom” što znači da se primenom lekova plućna funkcija vraća u normalne vrednosti, hroničnu opstruktivnu bolest karakteriše “ireverzibilna bronhoopstrukcija”. Kao što samo ime kaže HOBP je hronična bolest, progresivnog toka kod koje se plućna funkcija ne vraća u normalne vrednosti. Najčešće se vidja kod dugogodišnjih pušača koji i nakon dijagnostikovanja bolesti ne prestaju da puše. Kod osoba sa HOBP sa progresijom bolesti povećava se i doza i kolčina lekova koji se primenjuju, i često se čuje “ja ne mogu više bez pumpice, postao sam zavistan i zbog nje mi je i srce oslabilo”, pri čemu se apsolutno ignoriše cigareta koja je u drgoj ruci a koja je pravi krivac i za bolest i kod koje postoji ozbiljna zavisnost.

Drugi redji razlog zablude da “pumpice” stvaraju zavisnost u osoba sa astmom je primena samo lekova za otklanjanje tegoba ( Ventolin ili Berodual),a bez adekvatne terapije, onako kako se to navodi u GINA preporukama. Ukoliko se ne primene lekovi koji kontrolišu astmu, laka astma postpeno posatje umereno teška pa vremenom i teška, sa sve učestalijom potrebom za “pumpicama” kao što je Ventolin. Vremenom efekat ventolina postaje sve kraći te odatle i utisak “stvorila se zavisnost i treba mi sve veća doza leka”.

Lekar mora da zna sve zablude vezane za inhalatornu terapiju i da u otvorenom razgovoru s pacijentom reši i otkloni sve dileme vezane za neželjene efekte lekova.