Vladimir Grbić je jedan od naših najbojlih odbojkaša svih vremena. Pored brojnih uspeha, sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, da bi godinu dana kasnije postao šampion Evrope. U više navrata je proglašavan za sportistu godine. Rođen je u Zrenjaninu 1970. godine. Ekipa sajta Trčanje.rs je razgovarala sa Vanjom o zdravom životu, uspesima, trčanju, školskom i profesionalnom sportu…

Šta znači trčanje za vrhunski sport, a šta za rekreativce? Kako se trčanje uklapalo u tvoje pripreme? Kakav si trkač, koliko si najviše trčao?

Vladimir Vanja Grbić: Vrhunski sport traži trčanje kao opštu fizičku pripremu, radi sticanja opšte fizičke kondicije. Kasnije ono prelazi u specificno trčanje. Uživanje u trčanju je deo rekreacije, gde je vrlo poželjno i treba mu dati prednost. Da bismo provodili vreme u prirodi sa prijateljima na svežem vazduhu, ne treba nam ništa osim želje.

Nije tajna da ne obožavam da trčim. Doduše i to je vezano za specifičnost mog sporta. U toku karijere sam se natrčao i nagledao prirodnih lepota osvojivši nekoliko planinskih vrhova.

U Brazilu sam trčao 36 minuta sa 175 otkucaja u minuti što je van pameti, ali eto, i to je bio deo trenažnog procesa.

Kada se sam spremam kombinujem brzo hodanje sa trčanjem da bih prešao na trčanje svojim ritmom. Na početku trčim 1 km, a kroz pripreme stignem do najviše 4 km.

Šta ti je bilo najteže u pripremama za svetska takmičenja?

Dočekati početak takmičenja. Mi smo u ranijem periodu sa Gajićem bili pokusni kunići i gutali neverovatnu količinu rada, što trčanja do Pančićevog vrha na Kopaoniku, što u teretani koja je najčešće trajala i do 4 sata.

Kako je odbojka uticala na tvoj život?

Odbojka me je naučila više-manje svemu što znam u životu i o životu. Zašto? Zato što je to društvena igra grupe ljudi različitih shvatanja, želja i mogućnosti, ljudi primoranih da sarađuju na savršen način, jer je to jedini put do pobede. To je edukacija psihe, emocija kao i psihosocijalnog statusa pojedinca i shvatanje njegovog položaja u grupi.

Naučite da ljude prihvatate i razumete pod obavezno jer bez njih ne možete. U životu mi se jako puno stvari poklopilo sa situacijom na terenu.

Pročitajte kompletan interjvu na Trčanje.rs