U proleće kada krenu lepi sunčani dani ne treba propustiti priliku da se napusti grad i napune baterije u Prirodi koja sada buja svom silinom.Mi smo za vikend bili na Torničkoj Bobiji (1272m), malo da pešačimo i  uživamo u pogledu, a malo da penjemo stene na južnoj strani Bobije kako bi ekipa vežbala osnovne tehnike penjanja uz fiksno uže.


U subotu smo išli do vidikovca Boškovac da bacimo pogled na Drinu. Tokom tih petnaestak kilomatara pešačenja koristili smo svaku priliku da uživamo u predivnom prolećnom danu. Svi su bili veseli pa su svakodnevne obaveze brzo zaboravljene .Popodne smo se vratili kod našeg domaćina Selimira koji nam je spremio ručak kakav u nijednom restoranu ne možete dobiti. Klopali smo iz glinenih posuda sa drvenim kašikama, a prvih petnaestak minuta niko nije progovarao.

U nedelju smo popeli Torničku Bobiju na kojoj još ima dosta snega, a u povratku se spustili do jedne osunčane stene na kojoj sam postavio dva užeta za vežbanje. Nekima je to bilo posebno iskustvo jer su prvi put u životu visili na steni.

Medjutim, svi su bili vrlo disciplinovani a svaki moj savet su prihvatali i primenjivali tokom penjanja. Adrenalin u ovakvim situacijama donosi dodatnu energiju pa je čovek fokusiraniji na ono šta radi i definitivno ima više snage nego inače. Kada smo se spustili do doma neki su samo ćutali a neki su bili puni priče o podvigu koji su napravili. U svakom slučaju bio sam zadovoljan i ispunjen jer se misija prenošenja iskustva nastavlja.

Mejlovi koje sam juče dobio od nekih koji su sa nama bili za vikend na Bobiji, mi govore da treba da nastavim ovim putem. Klub EST je dobio nove članove, a oni priliku da sa nama nastave promene zbog kojih su i krenuli u Prirodu.

Preuzeto sa Život je lep! Veroljubove utiske pročitajte ovde.