Iskustvo jednog oca

Ne znam da li će ovo moje pisanje smetati mom sinu Veroljubu ali ipak sam ja samo jedan običan i samo otac. Ono sto sam ja doživeo prošle godine u aprilu nisam mislio da će mi se baš dogoditi ali da sam prizeljkivao jesam.

Astma kao neizvesnost

Kada je Veroljub u devetoj godini počeo da ima probleme sa astmom Biljana (supruga) i ja nismo bili spremni niti smo znali šta nas i njega sve čeka u budućnosti. To je verovatno dobra strana bolesti jer mladi ste, nadate se, imate puno planova i ne razmisljate negativno. Kao i većina očeva želeo sam da sa sinovima igram fudbal, trčim po poljima da bezbrizno provodimo najlepše dane. Bolest je sve to ugrozila.

Sa astmom kroz cilj

Prošle godine, nedelju dana uoči Uskrsa ,u subotu 18.aprila 2009.godine, osamnaest godina po pojavljivanju astme ja sam shvatio koliko je muke, bola, truda, nada, padanja i ustajanja trebalo da se dodje do jednog običnog maratona. Za većinu ljudi tog 18.aprila to je bila trka, takmičenje, zabava, turisticka atrakcija a za mene to je bio trenutak u kome se slilo svih 18.godina borbe i truda cele porodice.

Za sve te godine to nije bila bolest u kući već nešto sa čime treba živeti i  truditi se da sto manje utiče na Veroljubov život , život njegovog brata Uroša a i moj i Biljanin. Nisam mogao ni da zamislim da će se sve to sabrati u četiri sata i 42. kilometra Beogradskog asvalta. Iako sam rodjen u Beogradu nisam znao da ću ga u jednom danu toliko voleti i istovremeno toliko strepeti.

Verovao sam Veroljubu ali strepnja je bila jača . Sve do 39.kilometra sam se trudio da strepnja ne nadvlada mojim osećanjima a onda kada su se na stazi pojavili Veroljub i Uros proradio je verovatno roditeljski instikt i ja sam samo video moja dva sina koja zajedno, složno odlaze prema kraju jednog i mog i njihovog životnog perioda. Na tren mi se učinilo da ću dalje život deliti na deo pre 22.maratona i period posle njega.

Prolazak kroz cilj meni je označio potvrdu svih dosadasnjih nastojanja i pobedu upornosti i velike Veroljubove želje,  želje cele porodice da nam ništa ne pokvari saznanje da je sve ipak uspelo. Nikada ne bih roditeljima savetovao sve isto da rade kao mi ali kao jedno pozitivno iskustvo može da posluži a i rezultat je takav da se isplati pokušati.

Shvatite ovo kao kratak rezime zadnjih 18.godina naše porodice i kao moju zahvalnost sinu koji je najviše svojom voljom i trudom učinio da svi budemo srećni.

Savet roditeljima

Dozvolite svojoj deci da se dokažu i pokazu koliko mogu a mogu puno. Bićete srećni što ste im to omogućili i  gledajte da što manje radite umesto njih jer im to nimalo ne pomaže.

Vojislav Zmijanac

Danas Veroljub već ima mnogo, mnogo pretrčanih kilometara, veliki broj maratona i polumaratona i to ne samo kad nas već i inostranstvu. Pored astme.rs veoma uspešno vodi i najbolji  sajt o trčanju, www.trcanje.rs

Veroljubov cilj je bio maraton, slušajte ciljeve vaše dece i budite im podrška da ih ostvare.