Kao i za sve druge aktivnosti i za trčanje se mogu navesti dobre i loše strane. Dobre strane trčanja su višestruko veće te svima savet da počnete da upražnjavate trčanje ili jedan od aerobnih sportova – hodanje, vožnju bicikla ili plivanje.

Loše strane trčanja su malobrojne i to mogu biti razne povrede koje se uglavnom svode na upalu mišića i tetiva, istegnuće mišića/tetiva, uganuće zglobova, bolove u kolenima, iritacija bradavica (zbog trenja sa majicom), žuljeve na tabanima i probleme sa noktima (zbog neodgovarajuće obuće). Velika većina ovih negativnih uticaja trčanja se mogu preuprediti dobrim izborom odgovarajućih patika, staza za trčanje, pravilnog istezanja i zagrevanja pre trčanja, odgovarajućeg tempa trčanja, dobrim rasporedom treninga i odgovarajućom ishranom i hidratacijom.

1530540_488241191297766_598340016_n

Pozitivni učinci

Ako, dakle, zanemarimo uopšteni rizik koji postoji kada se praktikuje bavljenje bilo kojim sportom, pa i trčanjem, postoje brojni pozitivni učinci, a neki od njih su:

1. lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja)

2. povećanje mišićne mase

3. dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe smanjuje krvni pritisak.

4. povećanje gustine kostiju

5. stimuliše lučenje hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe)

6. smanjuje verovatnoću dobijanja šloga

7. smanjuje rizik od raka dojke

8. trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi

9. smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa

10. napredak u emotivnom životu

11. osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije

12. zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja

13. znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme

Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Na primer, ako vam je teško disati ili se brzo umorite dok trčite, dobro bi bilo smanjiti brzinu (tempo) ili skratiti dužinu staze na par nedelja. Takođe, ako trkač oseća da mu ne predstavlja problem ni tempo, ni dužina, može ih postepeno i povećavati. Jednostavan test za početnike glasi: Ako nakon trčanja možete da nastavite sa normlanim aktivnostima trening je bio dobar – umeren. Ukoliko niste u stanju da hodate, sutradan ne možete da siđete niz stepenice sigurno ste se preforsirali.

Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je najbolja terapija za osobe koje pate od depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti.

O astmi i trčanju

S obzirom da je ipak ovo sajt o astmi, par reči i o tome:  Treba znati da osobe koje imaju astmu, tj. vežbanjem izazvanu astmu, mogu ponekad imati poteškoće zbog trčanja. Astma postaje veći problem dolaskom hladnog vremena, kao i povećanjem brzine trčanja i nagiba terena (trčanje uzbrdo).