Pobedi je! Živi aktivno!

Heroj – Ninoslav Rašković, dijabetičar i maratonac

Pričao sam već o Ninoslavu Raškoviću, čoveka koga poštujem kao izuzetno ljudsko biće, roditelja, maratonca i dijabetičara. A pored toga to je čovek pun strasti – za pčelama, ACDC-jem, čistim vazduhom, protivnik konzumerizma. Jedan tip čije vrednosti delim. On je, delimično i odgovoran za www.astma.rs jer je ideja o pokretanju ovog sajta nekako možda i nesvesno preuzeta sa njegovog ličnog bloga o dijabetesu – pobedidijabetes.orgpo. Elem, izašao je jedan mnogo lep članak o njemu, na sajtu koji se bavi pravim herojima današnjice. Moj Heroj je sajt koji prvi put vidim, ali mi se cela ideja mnogo sviđa. Pročitajte šta oni kažu o Ninoslavu.

Kada je Ninoslav Rašković iz Pančeva, pre tačno deset godina, saznao da će do kraja života morati svakodnevno da se bori sa nivoom šećera u krvi, bio je, poput drugih osoba obolelih od dijabetesa u šoku i očajan. Tada mu je bilo samo dvadeset četiri godine

Nakon nekoliko dana razmišljanja o svojoj budućnosti, koja mu je tada izgledala tmurno, skupio je snagu i krenuo u istraživanje o stanju svog organizma. Došao je do saznanja koja svaka osoba obolela od dijabetesa u Srbiji danas može da potvrdi da lekari opšte prakse ne daju dobre savete, da sistem zdravstva ne olakšava nego dodatno komplikuje lečenje, da ne postoji strategija sprečavanja komplikacija od ove bolesti koja se, dokazano je, ne mora odraziti na životne aktivnosti i druge aspekte zdravlja, ukoliko se drži pod kontrolom.

Odlučio je da stvar preuzme u svoje ruke, a onda je postao inspiracija i neka vrsta savetodavca za druge obolele od dijabetesa. Ninoslav je, naime, na osnovu podataka do kojih je sam dolazio, preko Interneta i literature, pokrenuo blog „pobedidijabetes“. Ali, najvažniji razlog zbog koga je njegov blog posećen, zapravo je sport kojim je počeo profesionalno da se bavi da bi pobedio ovu bolest. Elektroničar po zanimanju, uvek je, kaže, imao sportskog duha u sebi, rekreativno se bavio raznim sportovima, pa i trčanjem, ali ovaj, od pre tri godine i profesionalni maratonac, inspirisan svojim zdravljem, počeo je da trči i po 30 kilometara na dan. Iza sebe je, u međuvremenu, ostavio brojne trke širom Srbije, ali i čuvene maratone u Beogradu, Amsterdamu, Ženevi.

„U početku, kada sam saznao dijagnozu, bio sam u šoku, pre svega, od susreta sa nepoznatim. Tada sam shvatio da su jedino što mi nedostaje da bih živeo normalno dalje, prave informacije. Praktični svakodnevni saveti. Po prirodi, nisam osoba koja očajava i prepušta se sudbini. Blogova kao što je moj ima mnogo na engleskom jeziku, ali ne i na nekom od jezika naroda bivše Jugoslavije. Zato sam odlučio da ga pokrenem. Da bih učinio nešto, najpre za mlade ljude koji se susreću sa ovom bolešću, a ne znaju koliko mnogo mogu da učine za svoje zdravlje,“ kaže Ninoslav.

Na njegovu mail adresu neprekidno stižu pitanja veoma praktičnih sadržaja. Svakodnevno odgovara na najrazličitija pitanja u vezi sa nivoom svog šećera dok trenira, hranom i tečnošću koje uzima, vremenskim intervalima u ishrani…On kaže, da „ne mlati praznu slamu“ nego priča ljudima čak i o tome kako treba da ubodu iglu da bi sebi dali insulin.
Još dok je ležao u Kliničkom centru, kaže da je uvideo da mnogi oboleli nemaju mesto na kome bi pronašli prave informacije o svojoj bolesti, da mnogi u neznanju prihvataju čak i diskriminaciju koja im se nameće. Smatraju se nesposobnim da obavljaju posao, ostaju bez radnog mesta. Zato je poruka koja se vidi na svakoj strani njegovog sajta ohrabrujuća: „Da li možeš biti jači od dijabetesa? Naravno da možeš! Probaj i videćeš!“

ninoslav-i-mila

Od januara ove godine Ninoslav nosi infuzionu pumpu, koja mu automatski pomaže da reguliše nivo šećera u krvi. To mu svakako olakšava treninge, ali dok je nije imao, uzimanje insulina četiri puta dnevno, a ponekad i češće, nije ga ometalo u nameri da trenira. Žao mu je što država ne uspeva da obezbedi više insulinskih pumpi i za različite tipove ove bolesti, jer se pacijenti najčešće osećaju neprijatno kada moraju da upotrebe bočicu i špric, a neretko i pen (savremeniji insulinski špric, praktičniji, jer ima oblik olovke i može se koristiti više puta).

„Pokušavam da razbijem tabu. Govorim o svemu javno i nikada neću razumeti, posebno ne javne ličnosti, koje se libe da o tome govore. Odgovaram ljudima kako da se sklone da bi primili insulin, ali, istovremeno, kako ne treba da im bude neprijatno zbog toga.“

Ninoslav samoinicijativno, naime, pokušava da pobedi najčešći uzrok napredovanja ove bolesti – psihološku barijeru obolelih da otpočnu tretman i njihov osećaj neprijatnosti dok uzimaju lek. Veliki broj pisama, koja mu stižu, dokaz su njegovog uspeha u tome. Vremenom je njegov rad primećen i od jedne farmaceutske kuće, pa je dobio pokrovitelja za putovanja na maratone i izdatke za profesionalnog trenera. I iz sistema zdravstvene zaštite su želeli da ga angažuju, pa je postao zaštitno lice kampanje „Menjamo dijabetes“. Ninoslav je na to pristao, ali još sa kritičkim stavom očekuje rezultate. U skladu sa njegovom borbenom prirodom, jedino što ga interesuje u toj kampanji je da se „reše propusti koje su sami uvideli u zdravstvu, a lekari edukuju u skladu sa potrebama pacijenata“.

Desetogodišnjicu borbe protiv dijabetesa odlučio je da obeleži optimistično. Uz tortu sa deset svećica. Tih dana se u njegovom domu spremala još jedna torta na kojoj je gorela samo jedna svećica. Njegova ćerka Mila napunila je 26. maja godinu dana, a između pripremnih treninga za trku na slovenačkoj planini Grintovec, u Kamniškim Alpima, njen tata je srećan što je uči prvim koracima.

Autor: Dragana Perić
Izvor: Moj Heroj

  • Aleksandra N.

    Svaka Cast!
    Moj otac je dijabeticar 30 god.tako da znam kakva je to bolest.
    Za insulinsku pumpu smo culi pre mesec dana i to na studiu b kada je bila neka emisija,ali cu sada malo da se pozabavim i malo vise da se informisem o njoj.
    Otac je skoro lezao na bezaniji da bi mu promenili insulin i posle toliko godina dobio je penove.
    Jeste da manje boli jer su iglice minijaturne ali se sada bode duplo vise,on je valjda navikao ali…
    Ovaj tekst je toliko dobar da mi dodje da izadjem napolje da trcim(inace bas nisam neki ljubitelj trcanja;)
    Jos jednom Svaka Cast Ninoslave,zelim ti puno zdravlja kao i svima koji prate ovaj sajt.

  • Marija

    Bravo za Ninoslava! Svaka čast! Samo napred, puno uspeha u svemu ti želim!
    Moj otac je bio dijabetičar, dobio je šećernu gangrenu, ostao bez obe podkolenice, ali je sa dve proteze hodao, vozio auto i živeo kao sav normalan svet. Bio je rukometni sudija, delegat na utakmicama, vodio školu rukometa…
    Jedana interesantna priča je bila kada smo išli da kupimo patike za njega. Prvo je skinuo jednu protezu, navukao patiku na nju, tu su trgovci i prisutne mušterije već počeli radoznalo da ga gledaju. Zatim je skinuo i drugu protezu, navukao patiku, namisetio svoje proteze, prošetao po prodavnici i rekao da su mu patike male i uz osmeh tražio veći broj. Svi prisutni su rekli “svaka čast gospodine”.
    Invalidska kolica je koristi samo kada je učestvovao u trci invalidskih kolica.