Pobedi je! Živi aktivno!

Vežbe disanja

Disanje i vežbe disanja (I deo)

Disanje ima veoma bitnu ulogu u životu i zdravlju. Istraživanja su pokazala da većina ljudi diše plitko i površno. Ogranizam zbog toga ne dobija potrebnu količinu kiseonika, što dovodi do usporavanja razmene materija, slabljenja organizma i pojave zdravstvenih smetnji.
Redovno bavljenje sportom i telesnim vežbama je dobar izvor u ovladavanju tehnikama pravilnog disanja, a vremenom menja nabolje zdravstveno stanje i kvalitet življenja.

Disanje i vežbe disanja (II deo)

Većina ljudi i ne razmišlja o sopstvenom disanju, sve dok se ne pojave zdravstvene smetnje. Neke procene sportskih lekara govore da čak dve trećine sportskih takmičara i rekreativaca ne zna pravilno da diše!  A razloga za učenje pravilnog disanja i redovno upražnjavanje vežbi disanja ima na pretek; loša tehnika disanja doprinosi slaboj fizičkoj kondici, razvoju ili pogoršavanju nekih bolesti; u brojnim obolenjima smetnje disanja prate i dodatno otežavaju sliku bolesti.

Osnovne vežbe disanja

Pre ili nakon telesnih vežbii fizičkih napora zastanite u stojećem raskoračnom stavu (koji omogućuje dublje dijafragmalno Disanje), ruke spustite niz telo, pri udahu ruke se kroz odručenje podižu do uzručenja, aktivirajući pomoćne mišiće udisače; pri izdisaju telo se povija u prerklon, a ruke spuštaju do tla. Forsirani izdisaj postiže se ponavljanjem 2 (dva) brza pretklona pri svakom izdisaju, pri čemu se na prvi (blaži) pretklon nadovezuje drugi, dublji pretklon (vežba pogodna za smirivanje ritma disanja nakonvećih fizičkih naprezanja, ali i za pripremu organizma za rad i telesne vežbe)

Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva

Vežbe u svim fazama bolesti su vežbe (dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog) disanja sa dužinom (trajanjem) udisaja i izdisaja u odnosu 1:2, što znači da je izgah dvostruko duži od udaha. Vazduh se udiše kroz nos da bi se zagrejao i prečistio, a idiže na poluovorena usta, pri čemu se, po potebi, disanjem kroz zube ili skupljanjem usta daje otpor izdisanju vazduha.

Posebne tehnike disanja

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Disanje u samokontroli zdravlja

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Vežbe disanja – umesto zaključka

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje – povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanj