Pobedi je! Živi aktivno!

HOBP-dijagnoza i prognoza

 

Mnogi naši čitaoci sa HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća) zamolil su nas da malo pažnje posvetimo i njima.

Naša doktorka Dušica Jarić je autor ovog veoma korisnog i edukativnog teksta o HOBP.

Dr. Dušica Jarić:

Dijagnoza hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) obično ne izaziva posebnu zabrinutost  kako u opštoj populaciji tako ni kod onih koji boluju od ove bolesti. Interesantno je da kada kažemo angina pektoris, infarkt srca, moždaniudar većina ljudi je svesna ozbiljnosti ovih bolesti, dok dijagnoza HOBP ne zvuči zabrinjavajuće. Činjenice govore drugačije.  HOBP je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predvidjanja kažu da će 2020 biti treći uzrok smrti. Dok se stopa smrtnosti od moždanog udara i infarkta srca smanjuje, broj obolelih i umrlih od HOBP raste. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP.

Da li je sve baštako crno? Naravno da nije. HOBP  je bolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije.

 

Koji su simtpomi  HOBP ?

U većine obolelih direkatn krivac je pušenje. Što je pušački staž duži i količina popušenih cigareta veća, veća je i verovatnoća za nastanak HOBP. Bolest nastaje podmuklo i neprimetno. Prvi simptomi su kašalj i osećaj kratkog daha, tj. bržeg  zamaranja u naporu. Kako većina pušača smatra  da je kašalj “normalna pojava“ ne obraćaju se na vreme lekaru za pomoć. Vremenom dolazi do postepenog i sve većeg propadanja plućne funkcije, što se manifestuje sve češćom pojavom „bronhitisa“tj.  svaka prehlada se „spusti na pluća“, pa se javlja osećaj škripanja u grudima dok tolerancija napora postaje sve manja. U početku se osećaj teškog disanja,„tesnih pluća i zaduvavanja“ javlja u većem naporu kao što je hod uz brdo ili penjanje uz stepenice, ali sa progresijom bolesti i  propadanjem plućne funkcije tegobe se javljaju pri hodu po ravnom. U teškom stadijumu bolesti problem predstavljaju i redovne životne aktivnost kao što je kupanje, odlazak u toalet, i slično. Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi postaju sve gori, životne aktivnosti su sve više ograničene, da bi na kraju pacijent bio vezan za kuću. HOBP je iscrpljujuće stanje koje ne samo da ima negativan uticaj na obolelog već i na ljude koji ga okružuju.

 

Kako se dijagnostikuje HOBP?

 

Nažalost HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije.

Zlatan standard u dijagnostici HOBP je pregled plućne funkcije, tj spirometrija. U posebnim slučajevima se rade i dodatni testovi plućne funkcije kao što su  telesna pletizmografija, analiza gasova u krvi, IOS.  Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može da seponavlja više puta, te bi svakako trebao da bude deo sistematskog pregleda,posebno kod pušača.  Savetuje se da svaka osoba koja sa pušačkim stažom 20 i više godina jednom godišnje se uputi na spirometriju.  Spirometrijom se mogu otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost. U ranim stadijumim sa prestankom pušenja prestaje i progresija bolesti, dok se u slučajeveima teže HOBP pored prestanka pušenja uvode i lekovi.

Pored testovaplućne funkcije od pomoći su i drugi pregledi; RTG pluća, EKG, ultrazvuk srca idr.

 

 Lečenje i prognoza

 

Prestanak pušenja je najefikasnija i najisplativija mera za smanjenje rizika od HOBP. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja primeniti farmakološke i nefarmakološke mere lečenja.

Lekovi za lečnje HOBP se primenjuju inhlatornim putem. Lekovi imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnog puta) ali i smanjenja inflamacije ( zapaljenja). Najbolji efekat su pokazali dugodelujući bronhodilatatori bilo sami ili još bolje kao fiksna kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidom. Lekovi se moraju koristiti redovno, kontinuirano, jer je i proces ošetećenja pluća nastao redovnom i kontinuiranom primenom duvana, pa zato često kažemo da se lekovi primenjuju isto toliko godina  koliko je bio i pušači staž, ali ne 20 i više puta na dan, već samo 2-4 puta  tokom dana.

 Zablude o pumpicama

Nažalost postoje široko rasprostranjene zablude i inhalatornoj primeni lekove, posebno prisutan strah od „pumpice“. Za ovo nema opravdanja, jer se putem inhalacije primenjuju neuporedivo manje količine lekova koje bi smo morali da dajemo u tabletama ili injekcijama, a samim tim i neželjeni efekti inhalatorne terapije su neuporedivo manji od neželjenih efekata tableta. Kada bi kod ljudi  postojao isti  strah i averzija od cigareta tj od otrovnog  duvanskog dima kao što postoji strah od „pumpica“ koje sadrže lekove, HOBP skoro da ne bi ni postojala (moj omiljeni citat dr. Jarić-Marija)

 Nefarmakolške metode lečenja HOBP

Pored farmakološih mera tj primene lekova, važne su i nefarmakološke mere a to su: repsiratona rehabilitacija, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prevencija respiratornih infekcija i uopšte promena stila života.  Ovako lečena HOBP za rezulatat ima usporavanje toka bolesti, te sprečavanje invaliditeta i komplikacija. Za razliku od toga, kasno otkrivena i nelečena HOBP za posledicu ima česta pogoršanja, sa progresivnim propadanjem plućne funkcije. Usled toga dolazi do nastanka plućne insuficijencije te nedostatak kiseonika u svim tkivima i organima. Posledice nedostatka kiseonika je pojava brojnih koplikacija na srcu, bubrezima,  CNS, i dr. Svako pogoršanje HOBP koje vrlo često zahteva intervenciju HMP i bolničko lečenje, dovodi do nepovratnog gubitka dela plućne funckije. Što je učestalost pogršanja veća i period izmedju pogoršanja kraći, prognoza je sve lošija.

 

Zato je važno istaći da je HOBP bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena  praviln i uspešno lečiti. Veliki broj pacijenata, prvenstveno pušača, nije svestan svoje dijagnoze, pa se HOBP nažalost dijagnostikuje obično u već poodmaklom stadijumu. Samo merama prevencije pušenja, aktivnostima za odvikavanje od pušenja, blagovremenim pregledima plućne funkcije kod pušača, moguće je smanjiti rizik od obolevanja i umiranja od HOBP.

 

Similar posts
  • Sezonske alergije u trudnoci Kako da se borim protiv alergija tokom trudnoće? Preduzmete određene mere prevencije kako bi sprečili da uopšte dođe do alergija Alergije mogu itekako predstavljati problem trudnicama, naročito ako se radi o sezonskim alergijama. Tokom prolećnih meseci, aprila, maja aktuelne su alergije na polen, alergije na trave i buđ tokom maja, dok su alergije na ambroziju [...]
  • MAPEZ sprej protiv komaraca Prirodna  i sigurna zaštita dece protiv komarca i drugih insekata od prvih dana života !! MAPEZ  sprej je mešavina netoksičnih, neiritirajućih, efikasnih, prirodnih ekstrakata  pogodna za upotrebu i kod najmlađe dece od prvih dana života. Mapez ima miris  prirodnog porekla koji je PRIJATAN ZA DECU i odrasle, a neprijatan za insekte. Nanešen  na kožu formira   barijeru koja odbija komarce,  muve i ostale insekte. Mapez nije mastan, [...]
  • Astmatičari, pozovite doktora akoR... 192 (ili 911) Policija 193 Vatrogasci 194 Hitna pomoć Svi brojevi su dostupni i kada nemate kredita na mobilnom telefonu. Broj 911 je dostupan i kada vam je telefon zaključan! Odmah pozovite svog doktora ako: •  kašljete, ispuštate zvuk pištanja kad dišete ili imate teškoce sa disanjem. •  osećate potrebu za uzimanjem više lekova nego [...]
  • Polen nezgodan neprijatelj iz prirode... OPREZ Ne bi trebalo zanemarivati simptome poput curenja iz nosa, svraba očiju, golicanja u grlu i na nepcu, niti ih lečiti bez prethodne konsultacije s lekarom Muče vas neprestano curenje iz nosa i kijavica, osećate nepodnošljiv svrab očiju, kao i golicanje u grlu i na nepcu. Sekret vam se sliva niz ždrelo, a uz sve to otežano [...]
  • Fitnes kao terapija astme i hroničnog... Astma je reaktivno oboljenje disajnih puteva koje karakteriše kratkoća daha, “zviždanje” u plućima, kašalj i otežano disanje. Nastaje usled: a) stezanja glatkih mišića oko disajnih puteva, b) oticanja ćelija sluznice i c) povećanog lučenja sluzi. Brojni su uzroci astme. Astma može biti izazvana alergijskom reakcijom, vežbanjem, infekcijama, stresom ili drugim nadražujućim sredstvima iz okoline, kao što su polen, materije koje se udišu, dim cigareta izagađenje vazduha. To je jedno [...]