Pobedi je! Živi aktivno!

Disanje u samokontroli zdravlja

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Osobe koje „ne znaju“  da dišu – lakše se zaduvaju i slabije podnose fizičke napore; odmor im je neefikasan, a san slabiji. Osobe koje nikada nisu učile tehnike pravilnog disanja, praktično nisu imale priliku da nauče najjednostavnije tehnike vladanja sobom, sopstevnim zdravljem i sposobnostima. Primera radi, kada ste uplašeni, verovatno ćete disati plitko i suzdržavati dah. To se, u trenutku, dešava svakome od nas, ali nam neće pomoći u savladavanju straha i kontroli sopstvenih postupaka: u takvoj situaciji našem umu i telu potreban je (kao podrška) brz priliv kiseonika koji može da  obezbedi samo ustaljeno, ritmičko ubacivanje vazduha u pluća. Stoga će osoba naučena da idše, u takvoj situaciji započeti se dubokim, svesnim disanjem, dajući sebi šansu da se pribere i tako lakše prevaziđe nastalu stresnu situaciju.

Pravilno disanje blagotvorno utiče i na telo, i na dušu; kada ste zamoreni, naspokojmni ili bezvoljni- najpre se zapitajte: Kako ja to dišem? Zatim pokušajte da sišete staloženo, duboko, ritmično. Obraćanje pažnje na disanje će Vas umiriti i osvežiti, uslovljavajući promene u organizmu koje dovode do olakšanja.

Uostalom, hajed da napravimo jednu probu koja je namenjena odraslim zdravim osobama: duboko udahnite i izdahnite, a zatim pokušajte da zadržite dah tokom 30 sekundi; ukoliko te ne možete, vrlo je verovatno da nemate navike pravilnog disanja, ili ste vć stekli naviku hiperventilacije. U tom slučaju (ponavljamo!) za zdrave osobe koje žele da vode dinamičan, aktivan život prožet zdravim navikama potrebne su vežbe. Sposobnost zadržavanja daha ukazuje na dobro zdravsveno stanje orgasnizma, dobru kondiciju i razvijene sposobnosti svesne kontrole disanja koja u mnogim zadesnim životnim situacijama može da ima presudan značaj.

VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA

Evo kako izgledaju VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA koje takve sposobnosti razvijaju:

-uzmite štopericu ili st sa sekundarom; sedite opušteno, ali ispravite leđa, bez oslonca na naslon stolice; usta držite zatvorena tokom čitave vežbe;

-normalno udahnite, a onda prstima (kao štipaljkom) zatvorite nod i izbrojte koliko sekundi možete da zadržite dah; zatim polako i bez naprezanja izdahnite. NE TAKMIČITE SE SA SOBOM, NE POSTAVLJAJTE REKORDE!!!

Smanjite vreme zadržavanja daha ako osetite slabost, vrtoglavicu ili trnjenje prstiju! Vežbajte bez napora svakodnevno, više puta na dan, ukupno ne preko pola sata u toku jednog dana. Neka vam cilj bude produženje vremena tokom kojeg ste u stanju da nesmetano zadržite dah tokom 40 do 60 sekundi. Za to će vam možda biti potrebno nekoliko meseci redovnog vežbanja. Da biste lekše postigli cilj, obavezno savkog dana izvodite neki oblik aerobnih vežbi i preduzmite sve moguće korake za uspešno savladavanje svakodnevnog stresa.

Osobe koje dišu ubrzano, nepravilno, “gutajući” vazduh bez valjanog izdisaja- sklpne su pojavi hiperventilacije, pri čemu u organizam pristiže previše kiseonika, ali osoba koja hiperventilira ima paničan osećaj nedostatka vazduha koji uslovljava još žešće “gutanje” vazduha i pogoršavanje stanja. Najbolja pomoć ili samopomoć u ovakvoj situaciji jeste disanje u papirnatu kesu: tako će udisanje izdahnutog vazduha doprineti bržem uspostavljanju odgovarajuće srezmere kiseonika i ugljendioksida u telu, i normalizovati disanje.

Dobra prevencija pojavi hiperventilacije jesu svakodnevne kretkotrajne vežbe dubokog ritmičkog disanja, kojima se osobe sklone hiperventilaciji privikavaju na efikasno izdisanje vazduha. Ovo duboko, ritmičko disanje izvodite polako tokom dva do tri minuta (više puta na dan) u sedećem ili stojećem položaju.

Tehnici efikasnog izdisanja doprinosi i svesno naglašeno duboko ritmičko disanje pri hodanju ili trčanju.

Efikasan odmor i dobar san- moćna su oružja u ublažavanju strespgenih dejstava u svakodnevnom životu.

Dve jednostavne vežbe disanja preuzete iz brojnih tehnika joge mogu da pomognu osobama koje se teško “isključuju” pre spavanja, te im “san ne dolazi na oči”.

1. Stanite ruku pruženh pravo pred sebe, sklopljenoh dlanova i pruženih prstiju; dok udišete, razmaknite ruke do odručenja; potom ih vratite u početni položaj dok izdišete. Dišite u ritmu s pokretima ruku. Vežbu ponovite desetak puta, neposredno pre spavanja.

2. Stanite i naslonite dlanove na grudi,prepletenih prstiju; udišući- ruke ispružite ispred sebe u nivou grudi, okrećući dlanove unapred, uz opružanje prstiju. Vratite ruke u početni položaj dok izdišete. Potom vežbu ponovite, ovoga puta opružajući ruke naviše, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na trup. Pri izdahu dlanove vratite na grudi, a zatim vežbu ponovite podižući ruke okomito iznad glave. Ovakva tri disajna ciklisa ponovite 6 puta neposredno pre spavanja.

Kad je reč o odmoru i oporavku od svakodnevnih napora i napetosti, ali o efikasnom učenju pravilnog disanja, ponajbolje rezultate će dati potpuno ovladavanje tehnikama “potpunog disanja”, ustvari- tehnika svesnog disanja kojima se poboljšavaju ritam, regulacija i efikasnost disanja, a vazduh raspoređuje u sve delove pluća.

UVEŽBAVANJE POTPUNOG DISANJA

1. Najpre bi trebalo da sagledamo kako ustvari dišemo, jer obično na to uopšte ne mislimo. lezite na leđa, ruke opustite pored tela, dlanove okrenite nagore, kolena savijte, a stopala oslonite na tle tako da se trbušni zid opusti; opusite leđne mišiće, kukove i kičmu; dišite mirno i duboko, a pažnju usredsredite na disanje, prateći sopstvene disajne pokrete i osećanje vezano za dah.

Nakon 5-6 disajnih ciklusa- posmatranje sopstvenog disanja nastavite u istom položaju, u još 4 faze od po 5-6 disajnih ciklusa, uz postepeno odmicanje obe ruke bočno od tela, za po 45 stepeni (ruke ostaju oslonjene na podlogu, ostali delovi tela se na pomeraju), na sledeći način:

  • ruke odmaknite pod uglom od 45 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);
  • ruke u punom odručenju, pod uglom od 90 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);
  • ruke u poluzručenju, pod uglom od 135 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);
  • ruke u uzručenju, iznad glave, u širini ramena (5-6 disajnih ciklusa).

Zapazite: pri svakoj promeni položaja ruku manjaju se osećanja povezana sa disanjem! U poslednjem položaju (kad su Vam ruke iznad glave) ostanite ovako neko vreme duboko dišući i osetite kako se disanje produbljuje. Koristite ovo iskustvo da biste naučili da dišete duboko.

2. Ovakav ležeći pšoložaj sa rukama iznad glave pogodan je i za učenje i ubežbavanje potpunog disanja: nakon dubokog udisaja, prateći izdisaj, polako vratite ruke uz telo.

Potom nastojte da dah uskladite sa kretanjem ruku: udišući, širite obe ruke u širokom luku do iznad glave; izdišući- vraćajte ih istom putanjom pored tela. Pri kraju svakog izdaha pokušajte da uvučete stomak.

Udah započnite abdominalnim disanjem: uvlačeći vazduh ispupčite stomak nagore i nastavite bez prekida (kako to pokreti ruku nalažu) sa grudnim disanjem, maksimalno šireći svoj grudni koš.

Izdah ide obrnutim redom: svesno započnite izdah u području ključnih kostiju, nastavite izdisaj grudnim košem, a kada ruke dođu blizu tela- završite izdah uvlačenjem trbuha.

Kada ovladate pokretim aruku u ritmu disanja, obratite pažnju na kontrolu daha, tako da disanje bude što dublje i potpunije. Kontrolu sopstvenog disanja sprovodite na sledeći način:

  • dlanove postavite na trbuh i pratite pokrete trbušnog zida;
  • zatim šake postavite bočno na rebra (prstiju usmerenih ka grudnoj kosti) i posmatrajte kako se rebra šire i skupljaju pod rukama.
  • pri najdubljem disanju-posmatrajte i pokrete svog ramenog pojasa postavljanjem dlanova naposredno ispod ključnih kostiju.

Ove vežbe treba da izvodite lagano, bez nepotrebnog napora, uz težnju da se disanje postepeno uspori i produbi; dišite isključivo na nos; dah treb ada je nečujan.

3. Uvežbavanjem potpunog disanja nastavite izvođenjem OSNOVNE VEŽBE DISANJA i VEŽBE RITMIČKOG DISANJA u sedećem ili stojećem položaju.

OSNOVNA VEŽBA DISANJA

U stojećem ili sedećem položaju (sa uspravnom kičmom), koncentrišite se na disanje na sledeći način:

faza I- udisanje: tokom ove faze udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi da 8;

faza I.1- (udisanje  “stomakom”) udahnite postepeno vazduh prvo u donji deo pluća, isturajući pri tome stomak, kao da želite da udahnete “stomakom”; vazduh će ispuniti donji deo Vaših pluća; (Napomena: ako Vam je stomak uvučen dok udišete, vazduhom možete ispuniti samo gornji deo pluća, a to je manje od polovine raspoloživog prostora za prihvatanje vazduha.)

faza I.2- ( udisanje “sredinom i gornjim delom pluća”) udišući dalje “puštajte” polako vazduh u sredinu pluća (isturajući najpre donja rebra i grudnu kost), i tek na kraju u gornji deo pluća (puštajući ramena da se malo podignu, a stomak malo uvuče);

faza II- zadražavanje vazduha: zadržite vazduh u plućima brojeći do 8;

faza III- izdisanje: izdišite kroz nos, brojeći u sebi do 8; vazduh ispuštajte lagano najpre iz “stomačnog dela”, zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz vrha pluća (stomak se pritom najpre uvalači, a zatim  opušta i lagano spušta).

U početnoj fazi vežbanja vežbajte sa fazama udaha, zadržavanja i izdaha kraćim od 8 sekundi. Ponavljajte vežbu više puta na dan: biće potrebno da udahnete seriju “potpunih udisaja” po nekoliko puta dnevno da biste razvili ovaj stil disanja! Možda ćete morati da vežbate i pred ogledalom, sa šakom na stomaku- da biste osetili kako se kreće vazduh i tako sbe postepeno odvikli od tipičnog načina disanja koji prati uvalačenje stomaka prilikom udisanja.

U kasnoj fazi vežbanja, možete preći na vežbe disanja u kojj se nozdrve koriste naizmenično, pri čemu se nozdrve naizmenično blago zatiskuju i zatvaraju jagodicom palca leve ili desne šake.

VEŽBA RITMIČKOG DISANJA

Sedite uspravnih leđa i sa rukama udobno opuštenim u krilu. Sastavljenim jagodicama tri prstajedne ruke- opptajte puls na podlaktici druge ruke (iznad pregiba ručnog zgloba, neposredno iznad korena palca) i počnite dabrojite: 1, 2, 3, 4, 5 – 1, 2, 3, 4, 5… tj. – po pet otkucaja pulsa, svesno usklađujući ritam disanja sa ritmom kucanja srca. Onda počnite vežbu potpunog disanja na već opisani način. Polako udahnite jedan potpuni udisaj, odbrojavajući pet otkucaja srca; zadržite dah tokom pet otkucaja srca; izdišite polako tokom pet otkucaja srca.

Po potrebi- izbegnite pojavu zaduvavanja ili zamora pravljenjme kraćih pauza ( u tajanu od 2-3 otkucaja srca) između dva udisaja.

Svakodnevne vežbe potpunog disanja doprineće brzom razvoju svesne kontrole disanja i samokontrole raspolženja i psihofizičke spremnosti.

Similar posts
  • Udahni život – pobedimo astmu z...   U sklopu meseca borbe protiv astme u Nišu, Beogrdu i Kragujevcu bice održana predavanja o astmi. Cilj je da se studenti, budući medicinski radnici edukuju da pravovremeno prepoznaju simptome astme kako bi dijagnostikovanje i terapija bili uradjeni na vreme. Da se kratko osvrnemo šta je to astma: Astma je hronična bolest pluća koja se [...]
  • Uspešni u sportu i fizičkim aktivnos... Fizička aktivnost u obliku sporta zdrava je i korisna. Ona međutim nosi sa sobom povećan rizik od povređivanja. Bilo da su u pitanju jednokratne ozbiljne traume ili više puta ponovljene tzv. mikrotraume – intenzivni bolovi i otežano kretanje uzrokovani oštećenjima ili trajnim degenerativnim promenama mišića, ligamenata, tetiva ili zglobova, tako da postaju mučni deo svakodnevice. [...]
  • Test opterećenja za astmatičare Uvek vas savetujem(o) da pre početka bavljenja sporstkom aktivnošću uradite test opterećenja. On se radi i kod male dece, te se sećam da sam ja i u bolnici Dragiša Mišović trčkarao uz neke stepenice kao mali. Ovih dana sam uradio ozbiljan test opterećenja. Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da [...]
  • Astmatičari, pozovite doktora akoR... 192 (ili 911) Policija 193 Vatrogasci 194 Hitna pomoć Svi brojevi su dostupni i kada nemate kredita na mobilnom telefonu. Broj 911 je dostupan i kada vam je telefon zaključan! Odmah pozovite svog doktora ako: •  kašljete, ispuštate zvuk pištanja kad dišete ili imate teškoce sa disanjem. •  osećate potrebu za uzimanjem više lekova nego [...]
  • Aktivna sa astom – Milena Diško... I JA KAO ASMATIČAR MOGU DA TRENIRAM Dosta puta sam čula rečenicu:“Imam astmu i ne mogu da treniram!“ Dragi moji, to nije istina. Evo, ako ne verujete, pročitajte moju priču. Od detinjstva muku mučim sa alergijama, laringitisom, respiratornim infekcijama. Pre malo više od dve godine, dijagnostikovana mi je astma. To je za mene bio skoro [...]