Zima i dim – najgora kombinacija za napad astme

Koliko niske temperature i oštar i hladan vazduh zaista nepovoljno utiču na astmatičare najbolje pokazuje podatak do koga su došli stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije. Prof. dr Vesna Petrović Bošnjak, direktor Poliklinike Kliničkog centra i predsednik Udruženja za astmu (sajt je postojao ali više ne), ustanovila je da se u januaru za 30 odsto povećao broj pacijenata obolelih od astme na bolničkom lečenju, ali i onih koji zbog ovog problema dolaze u ambulantu.

Moj komentar: Moram priznati da je ovo tačno. Na današnjem trčanju nisam imao nikakvih problema sa plućima dok samo pre par dana kada je bio onaj minus već posle 10 minuta pluća su kretala da šrkipe. Izbegavajte hladan i suv vazduh. Uticaj ovog hladnog vazduha na disanje je veliki i može da stvarno napravi probleme. Preporučujem vam i tekst sa savetima za bavljenje sportom tokom periroda sa hladnim vazduhom i vetrom.

– Svake godine u januaru imamo najviše ovakvih pacijenata. To se dešava zbog jako niskih temperatura, kao i zbog toga što su oni u ovo vreme posebno ugroženi virusnim infekcijama i izlaganja alergenima. Zato se njima posebno preporučuje da se vakcinišu protiv gripa, da ne izlaze napolje rano ujutru kad su velike hladnoće, da se dobro obuku, zaštite disajne organe i unose dosta vitamina – kaže prof. Bošnjak za Glas. Ona napominje i da je inače broj obolelih od astme sve veći i u svetu, pa i kod nas.

Sledeći pasus klasična pričica
– Astma je teško, i jedno od najčešćih hroničnih oboljenja, na čije pojavljivanje utiče pre svega nasledni, a zatim i spoljašnji faktori. Neko može da ima genetske predispozicije da dobije astmu, ali to može da se ne ispolji ukoliko živi u zdravoj sredini. Međutim, sve veće zagađenje okoline, duži boravak u zatvorenom prostoru, pogotovu tamo gde ima duvanskog dima, grinja i buđi, nezdrav način ishrane, veća primena antibiotika i slaba fizička aktivnost osnovni su razlozi zbog kojih astme ima sve više, pogotovu u urbanim sredinama. Izlaganje ovakvim pokretačima dovodi do suženja disajnih puteva – kaže prof. Bošnjak.

Zato, prema njenim rečima, zapadni savremeniji način života ima vrlo nepovoljan uticaj na alergijske bolesti. Rizik da obole od astme je veći za osobe koje žive u gradu, kao i za decu čija oba roditelja imaju astmu.

– Poseban problem sa astmom kod nas je taj što se ona ne dijagnostikuje na vreme, a i kad se otkrije ne leči se redovno. U više od 50 odsto slučajeva ona se otkrije do druge decenije života, a može da se otkrije i u 70. godini. Najčešći problem sa dijagnostikom kod dece jeste to što roditelji posumnjaju pre na bronhitis ili upalu pluća, a ne proveravaju da li dete ima astmu.

U Srbiji čak ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih od astme. Pretpostavlja se da astmu ima pet do sedam odsto odraslog stanovništva. Jedna međunarodna studija koja je urađena i u našoj zemlji pokazala je da osam odsto dece između šest i sedam godina, i 13 i 14 godina ima astmu – navodi naša sagovornica. Sa starijima je, kako ona kaže, problem taj što i kad otkriju astmu, ne leče je redovno.

– Kod nas oboleli obično uzimaju pumpice samo onda kad im je loše, a u stvari treba da redovno uzimaju inhalacijske kortikosteroide koji su doveli do revolucije u lečenju ove bolesti – kaže prof. Bošnjak.

Takođe, pod obavezno prestanite da pušite i da se izlažete duvanskom dimu ;)