Ovo je prevod originalnog testa sa sajta Hardvardske medicinske škole http://www.health.harvard.edu/flu-resource-center/how-to-boost-your-immune-system.htm

Šta možete da uradite?

Imunitet

Imunitet

U celini, imuni sistem radi izvanredan posao braneći vas od mikrorganizama koji izazivaju bolesti. Ali ponekad ne uspe u tome: mikrob vas uspešno „napadne“ i izazove bolest. Da li je moguće uticati na ovaj proces i ojačati vaš imuni sistem? Šta ako poboljšate ishranu? Uzmimate određene vitamine ili biljne preparate? Napravite druge promene u načinu života u nadi da će to dovesti do stvaranja gotovo savršenog imunog odgovora?

Ideja pojačavanja imuniteta je primamljiva, ali se pokazalo da je nedostižna iz nekoliko razloga. Imuni sistem je sistem. Da bi funkcionisao potrebno je postojanje ravnoteže i harmonije. Postoji još mnogo toga što naučnici ne znaju o složenosti i povezanosti imunog sistema. Za sada nema naučno dokazanih direktnih veza između načina života i poboljšanja imunog sistema.

To ne znači da efekat načina života na imuni sistem nije intrigantan i da ne bi trebao da bude proučavan. Veliki broj naučnika radi na istraživanju efekata ishrane, vežbe, godina, stresa biljnih dodataka i drugih faktora na imuni odgovor. Iako se pojavljuju zanimljivi rezultati, za sada mogu mogu biti smatrani samo preliminarnim, jer naučnici i dalje pokušavaju da shvate kako imuni sistem funkcioniše i kako da protumače mere imune funkcije. Naredna poglavlja sažimaju neke od najaktivnijih oblasti istraživanja. U međuvremenu, zdrav način života je dobar način da imunom sistemu date prednost.

Usvojite zdrav način života

Prva linija odbrane je zdrav način života. Najbolji korak koji će održati vaš imuni sistem održati jakim je pridržavanje generalnih načela zdravog života. Svaki deo tela, uključujući imuni sistem, funkcioniše bolje kada je zaštićen od štetnih uticaja spoljašnje sredine i poduprt načelima zdravog života kao što su:

-nepušenje;healthy-lifestyle-thumb7807558

-dijeta puna voća, povrća, integralnih žitarica, i sa malo zasićenih masti;

-redovno vežbanje;

-održavanje zdrave telesne težine;

-kontrola krvnog pritiska;

-izbegavanje korišćenja alkohola;

-dovoljno sna;

-preduzimanje koraka kako bi se izbegla infekcija (pranje ruku, obrada hrane);

-redovna medicinska kontrola;.

Budite skeptični

Na mnogim produktima piše da poboljšavaju imunitet. Ali koncept poboljšanja imuniteta naučno nema mnogo smisla. U stvari, povećanje broja ćelija u telu, imunih ili drugih, ne mora bti dobra stvar. Na primer, sportistikoji koriste „krvni doping“ – pumpanje krvi u svij krvotok da bi povećali broj krvnih ćelija i poboljšali svoj učinak – rizikuju infarkt.

Pokušaj da se poveća broj ćelija imunog sistema je posebno komplikovan jer postoji mnogo različitih vrsta ćelija koje odgovaraju na nadražaj mikroba na mnogo načina. Koje ćelije povećati i koliko? Za sada, naučnici ne znaju odgovor. Ono što je poznato je da telo stalno proizvodi imune ćelije. Sigurno porizvodi više limfocita nego što može da iskoristi. Višak ćelija se uklanjaju prirodnim procesom ćelijske smrti koji se naziva apoptoza – neke pre nego što stupe u akciju, a neke nakon što je bitka dobijena. Niko ne zna koliko ćelija ili koja vrsta ćelija imuunog sistema je potrebna za njegovo optimalno funkcionisanje.

Naučnici više znaju donjoj granici skale. Kada broj T ćelija kod pacijenata sa HIV/AIDS padne ispod određenog nivoa, pacijenti se razvoljevaju jer imuni sistem nema dovoljno T ćelija da se izbori sa infekcijom. Tako da postoji donja granica ispod koje imuni sistem ne može da obavlja svoj posao. Ali koliko T ćelija je dovoljno i je li više i bolje? To ne znamo.

Mnogi naučnici pokušavaju da prouče efekte različitih faktora na imuni sistem – od hrane i biljnih dodataka do vežbe i stresa. Za neke je potrebno merenje određenih krvnih komponenti kao što su limfociti i citokini. Ali za sada niko ne zna šta ova merenja znače u okviru sposobnosti tela da se bori sa bolešću. Oni nam obezbeđuju način da odredimo da li se nešto dešava, ali nauka još nije dovoljno napredovala da bismo razumeli kako se ovo pretvara u uspeh u suzbijanju bolesti.

Drugačiji naučni pristup posmatra uticaj određenih promena načina života na rasprostranjenost bolesti. Ukoliko studija pokaže značajno smanjenje rasprostranjenja bolesti, naučnici razmatraju da li je imuni sistem na neki način ojačan. Na osnovu ovih studija, sada postoji dokaz da, iako ne možemo da dokažemo direktnu vezu između određenog načina života i poboljšanog imunog odgovora, možemo da pokažemo da su neke veze verovatne.

Godine i imunitet

aging-womenNaučnici vruju da starenje nekako dovodi do smanjenja imunog odgovora, što doprinosi pojavi većeg broja infekcija, zapaljenskih bolesti i raka. Kako se očekivano trajanje života u razvijenim zemljama povećalo, takodje se povećala i rasprostranjenost bolesti vezanih za godine. Na sreću, istraživanje procesa starenja može pomoći svima nama – bez obzira na godine.

Dok neki ljudi ostaju zdravi kako stare, zaključak mnogih studija je da, uporedjeno sa mladjim ljudima, stari mnogo više oboljevaju od infektivnih bolesti. Respiratorne infekcije, grip i posebno zapaljenje pluća su vodeći uzroci smrti ljudi starijih od 65. Niko nije siguran zašto se ovo dešava, ali neki naučnici su opazili da je povećan rizik u korelaciji sa smanjenjem T ćelija. Moguće je da se to dešava zbog atrofije timusa sa godinama i produkcijom manjeg broja T ćelija za borbu sa infekcijom. Funkcije timusa počinju da opadaju u prvoj godini. Da li smanjenje funkcije timusa objašnjava smanjenje T ćelija ili druge promene imaju ulogu u tome nije do kraja razjašnjeno. Druge interesuje da li koštana srž postaje manje efikasna u produkciji matičnih ćelija koje se razvijaju u ćelije imunog sistema.

Naučnici sa Univerziteta Arkanzas istražuju još jedan aspekt opadanja imunog sistema tokom starenja. Oni proučavaju ćelijsku smrt kod miševa. Izveli su eksperiment u kome su uporedili dužinu života  memorijskih T ćelija starijih miševa sa onim mlađih miševa i otkrili da limfociti starijih miševa ranije umiru. Ovo sugeriše da kako limfociti umiru, stariji imuni sistemi gube memoriju mikroba sa kojima treba da se bori i ne uspeva da prepozna te microbe kada se ponovo pojave.

Smanjenje imunog odgovora na infekcije dokazano odgovorom starih ljudi na vaccine. Na primer, studije vakcina protiv gripa pokazale su da je efikasnost vakcine kod ljudi starijih od 65 23%, a kod zdrave dece preko dve godine je 38%. Uprkos smanjenoj efikasnosti, vakcinacija protiv gripa i zapaljenja pluća značajno su smanjili stopu bolesti i smrti kod starijih ljudi u poredjenju sa nevakcinisanim.

I drugi naučnici traže vezu između ishrane i imuniteta kod starih. Mikronutrijentna malnutricija je oblik pothranjenosti koji je iznenađujuće čest čak i u razvijenim zemljama. Mikronutrijentna malnutricija, kod koje postoji deficit nekih esencijalnih vitamina i minerala koji se unose dodacima ishrani, može biti česta kod starih. Stariji ljudi obično jedu manje i njihova nije nije raznovrsna. Važno pitanje je da li dodaci ishrani mogu da pomognu starijim ljudima u održavanju jakog imunog sistema. Stari ljudi bi trebali da razgovaraju o ovom pitanju sa lekarom koji je dovoljno dobro upoznat sa ishranom starijih, jer neki dodaci mogu biti dobri za starije ljude, čak i u manjim količinama.