Neke metode borbe protiv nazeba, koje su koristile još naše bake, nauka je ipak dovela u sumnju. Koje su najcešce zablude vezane za lečenje kijavice: u slučaju visoke temperature treba se dobro utopliti i preznojiti. Netačno! Ako se pokrijete debelim ćebetom, na veštacki način održavate visoku spoljnu temperaturu, a to remeti našu termoregulaciju. Time se pojačano opterećuju srce i krvni sudovi, što može da izazove lupanje srca, otežano disanje i nagle skokove pritiska. Što je najvažnije, tako sigurno nećete skinuti temperaturu.

prehlada i kijavica

Naprotiv, lagano ćete je oboriti ako telo bolesnika trljate hladnom vodom ili mu na celo stavljate hladne obloge. I uopšte, kad ste bolesni ne treba da se utopljavate. Sigurno ćete se oznojiti, pa vam neće prijati ni najmanja promaja. Možete samo još više da iskomplikujete bolest. Kad se čovek prehladi, mora da leži u krevetu. Nema nikakve potrebe da osobu koja kija i kašlje prikujete za krevet. Stvar je u tome što se pri dugotrajnom ležanju smanjuje ventilacija pluća i bronhija, pa se u njima nagomilava sluz. A pošto se infekcija „spušta” odozgo naniže disajnim putevima, onima koji su odlučili da preleže grip preti opasnost od bronhitisa i upale pluća. To naravno ne znači da bolesnik treba da ide na posao i tamo seje viruse. Ali slobodno može da se šeta po kući i obavlja sve uobicajene lakše poslove. Pri tom treba voditi računa da što ćešce pere ruke da ne zarazi ukućane. Treba često i dovoljnojesti da se ne gubi snaga. Zavisi šta se jede. Na varenje masne hrane ili namirnica bogatih belančevinama organizam troši mnogo vremena i energije. A svu snagu organizam bolesnika mora da usmeri na borbu protiv infekcije. To znači da se mesni proizvodi i variva s mesom svedu na minimum. Kobasice, slanine, šunke, masnoće ispod kožice pečenja, masnu ribu, guščije pečenje takođe treba svesti na minimum.

Treba jesti namirnice koje se lako vare i ne zdržavaju dugo u želucu: sveže i bareno povrće, voće, narocito južno, sokovi (domaći) i vitaminski napici. Treba možda napomenuti da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, pa se preporučuje prirodno mineralna voda s dodatkom vitamina C ili svežeg soka od limuna. Mineralna voda takode pomaže da se iz jetre izbace lekovi, recimo paracetamol koji često uzimamo kad smo prehladeni ili imamo visoku tempertauru.

Najbolje sredstvo protiv prehlade – čaj od malina

maline

Plod maline zaista sadrži dosta minerala i vitamina A i C. Stoga čaj od malina ili sirup od malina, takozvani malinovac, zaista imaju svojstvo da snižava temperaturu. Malina je dragocena i u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe. Elaginska kiselina, koja se nalazi u malini, ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i, u određenoj koncentraciji – potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutageno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno – ne ubija ih.Ali treba imati na umu da velika količina napitka od malina može da izazove srčanu aritmiju i uspori rad bubrega. Sveže maline  se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.

 

Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma.

Eksperimenti koji su vršeni na životinjama, ( radili su ih inostrani istraživači), nedvosmisleno su utvrdili da elaginska kiselina inhibira (eliminiše) nastanak karcinoma jednjaka,jetre i pluća. Posebno se ističe da se vremenski vakum upotrebe maline ne postavlja kao problem, jer i smrznuta malina zadržava sadržaj elaginske kiseline. Takođe je utvrđeno da je džem od malina bogatiji elaginskom kiselinom od sveže voćke jer je njen sadržaj u semenki veći nego u soku. Amerikanci su već proizveli tabletu sa osušenom malinom kao preventivu protiv kancera.