Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je patološko stanje uzrokovano refluksom (vraćanjem) želudačnog sadržaja u jednjak, a obuhvata veliki raspon bolesti – neki pacijenti imaju simptome bez pojave upale sluznice dok drugi imaju ezofagitis ili uznapredovale komplikacije poput Barrettovog jednjaka i peptičkih striktura uz samo blage simptome. Pojam gastroezofagealnog refluksa uveden je tek oko 1930. god. kad je ustanovljeno da je peptički ezofagitis posledica prisutnosti želudačnih izlučevina u jednjaku.

Trudnoća, gojaznost, veliki obroci, neki su od uzročnika povećanja pritiska  u abdomenu (trbuhu),  te tako provociraju refluks. Drugi uzročnici kao pušenje, alkohol, kofein, začini, slatkiši, masna hrana i neki lekovi mogu provocirati refluks delovanjem različitih direktnih ili nedirektnih mehanizama. Ulogu mogu imati i uzročnici koje je teško odrediti (stres).

Žgaravica

Glavni simptom gastroezofagealnog refluksa je žgaravica. Ona se opisuje kao neugodna ili žareća bol iza grudne kosti, ali se može proširiti na grlo ili leđa. Žgaravica se obično javlja 30 minuta nakon obroka, posebno ako nakon njega dolazi do fizičkih napora koji uključuju naginjanje. Takođe je uzrokuje ležanje, pa može pacijenta probuditi iz sna. Žgaravica često nestaje brzo nakon pijenja mleka ili uzimanja antacida. Žgaravicu mogu uzrokovati i druge bolesti, a ako klinička slika nije jasna trebalo bu uraditi dodatne pretrage.

Regurgitacija kiseline , ulazak kiseline ili žučnih sokova u usta, svojstvena je gastroezofagealnom refluksu.

Podrigivanje  može biti simptom gastroezofagealnog refluksa, ali takođe i drugih poremećaja gornjeg probavnog sistema.

Odinofagija  ili bolno gutanje simptom je refluksa, posebno prilikom gutanja vrućih ili alkoholnih pića.

Refluks se može iskazati kao bol u grudima, epigastrička bol, ili tek kao blaga dispepsija. Globus-sindrom, opisan kao “knedla” u grlu koja ne ometa gutanje, može biti simptom GERB-a. Disajne tegobe mogu biti posedice refluksa, a povezanost ne mora biti odmah vidljiva.

Upozoravajući simptomi ukazuju na postojanje složenog GERB-a ili druge ozbiljne bolesti, pa zahtevaju hitne i detaljne pretrage.

Upozoravajući simptomi GERB-a su:

  • disfagija (otežano gutanje hrane)
  • gubitak težine
  • anemija
  • krvarenje

Disajne tegobe

I astma i GERB su česti, pa se neretko pronalaze kod istog pacijenta. Njihovo supostojanje može biti slučajno, ali u nekim slučajevima jedna bolest pogoduje nastanku druge. Teško disanje i kašalj astmatičnih bolesnika mogu uzrokovati GERB onih koji su osetljiviji na njega zbog smanjenog pritiska donjeg sfinktera jednjaka. Odgovarajuća terapijska kontrola astme poboljšava stanje bolesnika s GERB-om. Isto tako kad se GERB dobro nadzire, bez obzira obavlja li se to lekovima ili hirurškim zahvatom, dolazi do blagog poboljšanja u simptomima astme ili smanjenoj potrebi za terapijom astme, dok je dramatično izlečenje astme vrlo retko. Nema dokaza koji bi pokazali da GERB uzrokuje astmu ili obratno.

Simptomi refluksa ne moraju kod nekih pacijenata obolelih od astme biti vidljivi, ali one s atipičnim, kasnom astmom bez porodične anamneze valja uputiti na pretrage kako bi se ustanovilo postojanje refluksa i potom pružilo odgovarajuće lečenje.

Hronični kašalj, promuklost i ponavljajuće upale pluća mogu se pojaviti kao komplikacije GERB-a. Takve pojave verovatno su češće i ozbiljnije kod dece. GERB takođe može pogodovati globus-sindromu, štucanju i laringitisu.

Nadzor simptoma GERB-a i izbegavanje komplikacija cilj je i lečenja lekovima i hirurškom terapijom.

Vrlo je važno imati na umu da u lečenju GERB-a stoje na raspolaganju i različiti jednostavni, delotvorni i jeftini nefarmakološki postupci.

Nefarmakološke mere suzbijanja GERB-a

  • smanjivanje telesne težine na idealnu meru;
  • podizanje uzglavlja kreveta;
  • izbegavanje stezanja pojasa i nošenja tesne odeće;
  • izbegavanje saginjanja.

Hrana i piće:

  • češći manji obroci
  • izbegavanje kasnih obroka;
  • izbegavanje određenih namirnica (npr. masnoće, čokolade, peperminta, začina, luka, krastavaca, paradajza);
  • smanjivanje pijenja kave, čaja i soka od limuna i nanandže;
  • izbegavanje alkohola

Ostalo:

  • prestanak pušenja;
  • izbegavanje nekih lekova (npr. nesteroidnih protivupalnih lekova) zbog uticaja na sluznicu;
  • izbegavanje nekih lekova (npr. teofilin, antiholinergici, kalcijumovi antagonisti) zbog smanjivanjapritiska u donjem sfinkteru jednjaka.

Farmakološke mere suzbijanja GERB-a

Lekovi koji se primenjuju u lečenju gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) su:

  • inhibitori protonske pumpe (IPP) – omeprazol, pantoprazol, rabeprazol, lansoprazol, esomeprazol;
  • antagonisti H2 receptora – cimetidin, ranitidin, famotidin, nizatidin;
  • lekovi za poboljšavanje pokretljivosti (prokinetički lekovi).

Hirurško lečenje, obično pomoću laparoskopije, primenjuje se kod bolesnika s ozbiljnim ezofagitisom.