Pobedi je! Živi aktivno!

Žabljak-grad bez astme

Gde je grad bez astme?

Grad Žabljak nalazi se na severozapadu Crne Gore, u srcu Durmitorskog područja, na visini od 1450 metara nadmorske visine i predstavlja najviše (crnogorci kažu najvisočije) urbano naselje na Balkanu. Smešteno je u podnožju Durmitora i okruženo sa 23 planinska vrha od preko 2200 metara, sa 18 planinskih jezera i kanjonom reke Tare, najdubljim u Evropi.

ŽABLJAK je najviši grad u Ex Jugoslaviji,  a zauzima prostor od 445 km2 i u njemu živi preko 4929 stanovnika, a kod nijednog nije zabeležena astma. Iznad njega se uzdiže Durmitor sa svojim najvišim vrhom, Bobotovim kukom (2523 metra). Durmitorski masiv se prostire između kanjona Tare, Pive i Komarnice i planine Sinjajevine. Velika visinska razlika između kanjona i najviših vrhova Durmitora na malom rastojanju koja iznosi 2090 metara čini posebnu specificnost Durmitorskog platoa.

Raj za sve

Ovaj kraj je  poznat po nizu prirodnih i geografskih specifičnosti. Žabljak  ima planinsku klimu sa dosta snega što pored pogodnih terena za skijanje predstavlja i izvanredne uslove za razvoj sportsko rekreativnog turizma. On je isto tako atraktivan i za vreme leta  naročito za planinare, kao i za sve druge koji žele da uzivaju u lepotama neizmenjene prirode. Zbog svega toga Durmitor je zajedno sa kanjonima Tare i Sušice proglašen za Nacionalni park i uključen je u Spisak svetske baštine prirodnih kulturnih dobara. Ovo područje je poznato i po velikom broju jezera od kojih je najpoznatije Crno Jezero. Danas su Žabljak i Durmitor jedno od najatraktivnijih turističkih područja u Evropi, a Durmitor ima najbolje markirane planinarske i pešačke staze u Evropi.

Poreklo naziva Žabljak

Stari naziv ovog mesta bio je Varezina vodaverovatno zbog jakog izvora vode oko koga se i formiralo naselje. Potom dobija naziv Hanovi (ili Anovi), kao mesto gde se odmaraju tgovački putnici. Sadašnje ime Žabljak, prema predanju potiče od žaba koje svake godine svojim kreketanjem najavljuju dolazak proleća. Godine 1870, Žabljak dobija službeni naziv kada započinje izgradnja crkve Sv. Preobraženja kao i škole i kapetanijskog doma.

Žabljak nije samo aktuelan zimi zbog skijanja i ostalih zimskih sportova, on je turistima interesantan i leti zbog splavarenja rekom Tarom,šetnjama po fantastično markiranim stazama zdravlja, kao i zbog velikog broja biljnih vrsta koja daju ovom mestu posebnu lepotu.

Jedinstvena i raznolika prirodna bogatstva, na ovako malom prostoru, preporučili su Žabljak za ekološku prestonicu prve ekološke države na Svetu.

Klima

Najveći deo Durmitorskog područja ima prosečnu godišnju temeperaturu od 2 do 8 stepena Celzijusa. Godišnje je 120 dana pod snegom, većim od 15 centimetara, a skijaški tereni, koji su na većoj nadmorskoj visini, imaju snežni pokrivač pogodan za skijanje 150 dana u godini.
U višim predelima Durmitora i preko čitavog leta se mogu videti nameti snijega, a u području Kalice je tzv. “DEBELI NAMET“, dugačak 200 do 300 metara.
Klima ima odlike, od župske u kanjonima reka, preko subplaninske na visinama do 1200 metara, do tipične alpske. Zime su duge i hladne, leta relativno kratka i sveža, a zanimljivo je da su jeseni toplije od proljeća.

Ova godina je posebno topla, pa su i na Žabljaku više temperature nego ranijih godina. Ali uz velike šume jele, smreke i bukve, kojima je Žabljak okružen, visoke temperature se lako podnose. Noću su sveže i ugodne za spavanje.

Jutra na Žabljaku

Kuća mojih domaćina, porodice Vuković nalazi se na 300 metara od samog centa Žabljaka ka Crnom Jezeru. Odmah pored kuće počinje divna šuma kroz koju vodi markirana staza Centar-Crno Jezero. Prohladna jutra pored same šume i jutarnja kafica uz igru veverica  su divan početak dana. Dok posmatrate male, slatke veverice i njihovo jutranje razgibavanje, dok se sunce još stidljivo probija između visokih jela, zaboravljate  sve stresve. Osetite kako se pluća čiste i pitate se da li uzeti jutarnju terapiju. Terapiju odavezno nastavite da uzimate po poreporuci lekara, veća nadmorska visina može da izazove simptome  visinske bolesti.

Šta je visinska bolest?

Visinska bolest je skup simptoma koji se javljaju pri boravku na visokoj nadmorskoj visini. Obično se javlja iznad 2500 m, često pri brzom i naglom usponu zbog kojeg telo ne uspe da se prilagodi. U većini slučajeva radi se samo o blagom poremećaju kao što je glavobolja, gubitak apetita i mučnina i ne zahteva intervenciju lekara. Najbolji način da izbegnete  visinsku bolest je spor i postepen uspon pri čemu se telu i plućima ostavlja dovoljno vremena za aklimatizaciju. U slučaju da osetite simptome visinske bolesti prekinite  dalji uspon i siđite na nižu nadmorsku visinu.

Većina prethodno postojecih bolesti kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća, kardiovaskularne bolesti  ili dijabetes same po sebi ne povećavaju rizik od visinske bolesti.

Na razvoj visinske bolesti najviše utiče brzina uspona, nadmorska visina, visina na kojoj planinar (turista) spava te individualna osetljivost. Dobra telesna kondicija ne deluje zaštitno, a pojačani telesni napor na visini povećava mogućnost simptoma.

Kao što sam već rekla Žabljak se nalazi na 145o nadmorske visine i to je idealno za boravak i spavanje.

Ako se odlučite za osvajanje planinskih vrhova u okolini Žabljaka, budite bez brige najviši vrh je Bobotov kuk sa 2523 metara nadmorskke visine.

Šta se decom na Žabljaku?

Danas se Žabljak pretežno orjentiše na TURIZAM i proizvodnju zdrave hrane.  Sezona traje celu godinu : zimski turizam,sa prelipim skijaškim stazama prilagođenih svakom uzrastu i iskustvu, zatim proleće i jesen (šetnje po prirodi, seminari, splavarenje, ribolov, lovni turizam…) i leto (odmor i rekreacija, sportski turizam).

Ako se odlučite da posetite Žabljak,  sigurno ćete osetiti pravi mir, spoj tradicije i modernog, neverovatno prirodno okruženje, zanimljive gostoprimljive gorštake,  i sigurno osloboditi misli od svakodnevnih stresova. I naravno disati punim plućima!

Predivna staza Centar-Crno jezero je idealna za sve koji su došli sa decom za blagu šetnju šumom. Staze je markirana, nema većih uspona, slobono bih mogla reći da je skoro kao ono što je moj drug Duca sa Javora rekao “staza oaza”.

 

 

Šume NP Durmitora se prema zaštiti mogu podeliti na:
– šume pod strogom zaštitom
– zaštitne šume
– park šume
– šume sa mešovitom namenom.

U zoni šuma pod strogom zaštitom izdvojeno je 5 područja i to:
CRNA PODA,
SLIV MLINSKOG POTOKA,
KANJON SUŠICE,
VAŠKOVSKE STIJENE
I DRAGIŠNICA.

CRNA PODA
rezervat prirode koji je karakterističan po stablima crnog bora (Pinus nigra Arnold.), starim oko 400 godina, visine do 51,1 m, prečnika do 120 cm i zapremine preko 1600 m3/ha. Opisane zajednice u rezervatu su:
– Pineto-Fagetum oxalidatosum prov.
– Pineto-Fagetum saliculacetosum
– Pineto-Fagetum seslerietosum prov.

SLIV MLINSKOG POTOKA
prašumski rezervat jele i smrče i nešto bukve iznad 1600 mnv. Površina rezervata je 10 ha.

KANJON SUŠICE
mešovina  bukve i jele. Iznad Sušičkog jezera zastupljene su kvalitetne sastojine bukve (Fagus silvatica) i javora (Acer pseudoplatanus).

VAŠKOVSKE STIJENE
prostiru se obodom kanjona Tare na kome je nađena retka vrsta planinskog bora (Pinus heldreichii).

DRAGIŠNICA
rezervat prirode u kome su zastupljene mešovite lišćarsko – četinarske šume.

Reke i jezera

Najduže reke u Durmitorskoj regiji su Piva i Tara, koje sa svojim pritokama – Komarnica, Vrbnica, Bijela, Tusinja, Bukovica i Draga – ispresjecaju ovu oblast, sastaju se kod Šćepan polja i postaju Drina. Različite hidrografske pojave kao što su izvori, reke i podvodni tokovi, kanjoni i vodopadi,  još više obogaćuju pejzaž.
Ako ste kolima nemojte propustiti da posetite bar neki od  kanjona Tare, Pive, Komarnice ili  Sušice.  Svi ovi kanjona  su  nastali usled rečne erozije, a svaki ima svoje sopstvene i jedinstvene karakteristike.

Kanjon Tare je definitivno najveći i najlepši kulturni i prirodni resurs. Kanjon se pruža 68 km, a dubina ide do 1,300m. Spuštanje  rekom na splavu ili na kajaku je uzbudljivo iskustvo za svakog ljubitelja sporta ili turistu.

Raftingom se može na najlepši i najatraktivniji način videti i osetiti sva lepotu i čar kanjona i doživeti spoj  čoveka i netaknute prirode. Ture raftinga su prilagođene svakom uzrastu i željama, dobija se oprema u vidu sigurnosnog prsluka. Bez brige, mali rafting je podesan i za decu i vožnja treja 3,5 sata.

Ako niste za rafting,  u mestu Đurđevica Tara nalazi se veliki most čija je gradnja počela 1938 a završena 1940 godine. Most je postao simbolom reke, fascinantan spoj ljudske ruke i same prirode. Dugačak je 154 m a najvisočiji luk dostiže visinu od 135 m. Sa mosta je nezaboravan pogled na kanjon (koji se naplaćuje 2 evra).

 

Posebne lepote durmitirskog masiva i okoline Žabljaka čine 18 ledničkih jezera:

Crno jezero (Veliko i Malo)
Zminje jezero
Jablan jezero
Barno jezero
Modro jezero
Valovito jezero
Srablje jezero
Pošćansko jezero
Veliko Skrčko jezero
Malo Skrčko jezero
Zeleni vir
Vir u Lokvicama
Sušićko jezero
Zabojsko jezero

i Zminičko jezero, Vražje, Riblje i Gostaja koje su izvan granica NP durmitor.
Najveće i najpoznatije je    Crno jezero u podnožju planine Durmitor, samo 20 minuta pešačenja od Žabljaka. Do Crnog jezera se može doći i šetalištem pa pored bivšeg vojnog odmarališta, markiranom stazom od centra kroz šumu, asfaltnim putem pored hotela Durmitor i centra za informacije NP. Oko samog Crnog jezera se nalazi rekreativno-edukaciona staza, dužine oko 4 km. Pravi raj za šetnju, uživanje u pogledu i disanje punim plućima. Na jezeru je dozvoljeno i kupanje, a može se i iznajmiti čamac za veslanje i obilazak celog jezera.

Prirodni fenomen vezan za ovo jezero je nešto što se naziva bifurkacija, odnosno voda jezera teče u dva različita rečna sistema.

Od Crnog jezera vodi puno markiranih staza ka nekoj od prirodnih lepota ovog kraja. Bez staha od mogućeg lutanja, sve staze su jako dobro markirane, ima putokaza ka smeru koji izaberete sa vremenom potrebnim za dolazak do cilja.

Moja prepruka je da pođete stazom koja vodi od Crnog jezera pored mlinskog potoka do Zminjeg jezera. Prelapa staza, laka i za decu. Na Zminjem jezeru ima klupe za odmor, uživaćete u ručku ili užini okruženi neopisivim mirom i lepotom. Tu se nalazi i izvor pitke vode.

Da li je neko već bio na Žabljaku?

Obavezno pročitajte fantastičan opis mog druga Peđe Supurovića “Durmitor za početnike”

Similar posts
  • Sokobanja – banja za lečenje as... Sokobanja se nalazi u jugoistocnoj Srbiji izmedju planina Ozren(117m) i Rtnja(1568m)na obalama reke Moravice,na nadmorskoj visini od 400 metara. Sokobanja je autoputem udaljena od Beograda 235 kilometara. Za lekovitost sokobanjskih termalnih izvora znalo se jos u vreme Rimljana. Ono sto sokobanju cini privlacnom su termomineralne vode,idealna nadmorska visina,umereno-kontinentalna klima,cist planinski vazduh sa mnogo kiseonika i divna [...]
  • Soko banja – Soko grad, dođeš s... Prošle godine sam po savetu svog lekara pulmologa otišla na odmor u Soko banju. To je bio moj prvi odlazak u Soko banju. ove godine se vraćam tamo. Pokušala sam da opišem Soko banju a da tekst ne bude dugačak, ali ovo je najkraće što mogu. Soko banja se nalazi u kotlini, u centralnom delu [...]
  • Prirodna lečilišta: Sijarinska Banja Položaj, klima, saobraćajne veze Sijarinska Banja se nalazi na jugu Srbije. Udaljena je 330 km od Beograda, 90 km od Niša, 50 km od Leskovca. Smeštena je na obalama reke Jablanice, u podnožju planine Goljak, na nadmorskoj visini od 250 metara. Banja je okružena brdima sa gustom hrastovom i bukovom šumom, koja pokriva 50 km2 [...]
  • Prirodna lečilišta za astmu: Zlatibor Predstavljamo vam novu “rubriku” na sajtu: Prirodna lečilišta. U njoj ćemo se baviti pogodnim mestima za boravak astmatičara. Ako ste  boravili u nekoj od banja, na planinama ili u drugim lečilištima, podelite sa nama svoje iskustvo. Pošaljite nam reportažu i slike, a mi ćemo ih rado objaviti. Hvala Mariji na ovom izveštaju o Zlatiboru! Zlatiborska [...]
  • So – i začin i lek Haloterapija je metoda lečenja koja koristi lekovita svojstva soli, najčistijeg prirodnog minerala. Izuzetni efekti postižu se u tretiranju disajnih i dermatoloških problema. „Upoznajte” slane sobe. Magazin LISA Blagotvorni efekti soli na zdravlje poznati su od davnina. U 14. veku ljudi su počeli da kopaju i vade so za sopstvene potrebe i trgovinu, a 1843. poljski [...]
  • Blazicm

    Teško je rečima preneti svu lepotu Žabljaka, treba otići, videti i doživeti.
    Za one bez automobila, ima svakodnevna linija Sombor-Žabljak, preko Novog Sada, Beograda, Milanovca, Čačka, Užica, Zlatibora…Put jeste malo naporan, ali…
    Hoteli su skupi, ali privatan smeštaj je povoljan i domaćini su extra ljubazni. Ako ste zainteresovani za boravak preporučujem da kontaktirate lepu Jelenu (http://www.apartmani-montenegro.com/index.php?ob=48) ona će vam naći najbolji smeštaj.
    Valuta u Crnoj gori je evro, a cene osnovnih potrebština su povoljne. Žabljak ima mini Maxi diskont, fantastičnu pekara, fine i povoljne restorane, taksi je jeftin.
    Za prelazak granice potrebna je lična karta, a za decu đačka ili zdravstvena knjižica.