Naučnici tvrde da neke bolesti teže padaju slabijem, odnosno jačem polu. Te razlike su ljudi primetili odavno, pa tako u narodu vlada uverenje da žene imaju viši prag bola jer ih je priroda predodredila da rađaju, dok muškarci češće trpe zadirkivanja da bez kuknjave ne mogu da prebrode najobičniju kijavicu.

Ali koliko su te tvrdnje naučno osnovane i da li zaista postoje razlike u tome kako bolest utiče na polove? Poznato je da žene u proseku žive duže od muškaraca. One češće idu kod lekara, manje piju i puše nego muškarci, a hormoni ih štite od srčanih oboljenja do menopauze. Takođe se zna da neke bolesti češće pogađaju muškarce nego žene, i obrnuto.

Astma je mnogo opasnija za žene. Statistika pokazuje da je broj žena koje umiru od te bolesti dvostruko veći nego broj muškaraca (ovde bih ja napomenuo da je astme retko fatalna) Žene takođe češće moraju da budu podvrgnute bolničkom lečenju ako pate od astme. I opet su za sve krivi hormoni. Pre polnog sazrevanja dečaci su podložniji astmi nego devojčice, ali kasnije, kad počnu da „rade“ polni hormoni, situacija je obrnuta. „Naučnici su ustanovili da estrogen i progesteron povećavaju osetljivost disajnih puteva“, ističe dr Ilejn Vikers, britanski stručnjak za astmu. Tostesteron, pak, ima suprotan efekat.

Izvor: Blic

Evo i jedne od studija koja se bavila istom temom. Druga studija u pdf formatu.

Pošto generalno ne volim statistike i ovakav način dokazivanja teorema evo par dobrih citata o statistikama.