Na naš nagovor mama Maja je podelila sjajno iskustvo o tome šta je sve naučila i uradila da bi njen sin Vasilije, živeo šampionski. Čestitamo!

Sve je pocelo sa njegovih ne punih godinu dana kada se mesec dana borio sa jakom upalom uva. Konstantno je bio na antibioticima sa temperaturom 40 sve dok nismo otisli kod privatnog lekara tj hirurga za uho grlo nos koji mu je pomogao. Konstatovao je da nema problema sa trećim krajnikom.

Ta zima je prosla dobro da bi s proleća primetili da prilikom trčanja on sustane i treba mu vremena da dođe do vazduha. Naravno nije mogao puno da se zamara, odmah krene sa kasljem, procuri nos, odvedem ga kod lekara, dobijemo inhalacije berodual + fizioloski, to prođe ali se za dve nedelje vrati. I tako je to trajalo par meseci za koje vreme sam ja sumljala da je u pitanju bronhitis ili alergija na nesto.

Pošto sam ja alergična na dosta stvari i imala sam bronhitis u njegovom uzrastu predpostavljala sam da je to, ali sam mislila da nece imati tako problema jer ni ja ih nisam imala. Dosla je jesen, problemi su se nastavili. Uvek je dijagnoza bila da je bronhitis, dobijao je uglavnom samo inhalacije, ponekad antibiotik. Kada sam tražila dalje analize doktori su mi govorili da ne panicim i da se previse ne uzbudjujem: nije nista strasno.

Jedan period u toku zime je bio ok ali kada je doslo prolece opet se vratilo isto stanje. Dve nedelje bolestan, nedelju dana zdrav. Vec mi je to bilo sumljivo i počela sam u svašta da sumnjam. Na jesen je krenuo u vrtic, njegovo zdravstveno stanje je bilo sve gore. Opet sam tražila od doktora da idem negde… daj mi da snimimo pluća daje da ga odvedem kod pulmologa, daj mi bilo sta…

Nisu hteli.. onda sam promenila doktora a u među vremenu otkrila vaš sajt.

Mislim da sam čula o vama u nekoj televizijskoj emisiji. Kada sam počela da čitam vaše članke u svemu tome sam videla moje dete i njegovo stanje. Znala sam da je njegova dijagnoza ta, jer se sve podudaralo. Kada sam dosla sa detetom kod druge doktorke, videla je u kakvom je stanju odmah nam je dala uput za pulmologa. Uspela sam u roku par dana da zakazem. Bila sam spremna jer sam perdpostavljala o čemu se radi.

Dosli smo kod doktorke, tada nisam znala ni ko je ni kakva je doktorka ni da li će mi pomoći ali sam se nadala najboljem. Posle dugog cekanja da se dođe na red kada ga je pregledala rekla je da je njena predpostavka kada sam rekla njegove simtome da je alergičan na nesto. Dala nam je uput za alergo test, koji smo za mesec dana uradili. Pokazao je alergije na grinje, polen stabla, polen trave. Nakon nedelju dana otisli smo opet kod doktorke odmah je dobio terapiju flixotide.

Nadala sam se: sada će biti bolje. Sve nam je objasnila, lepo polako, šta je u pitanju o čemu se radi, kakv lek dobija, kako će lek da deluje, baš sve i da dodjemo na kontrolu za dva meseca. Za ta dva meseca se stanje boboljšalo i to se videlo, čak je i Vasilije bio mnogo srećniji, jer više nije dolazio u situaciju da kada je bolestan dođe kod mene i kaže „Mama, ja ne mogu da disem!“. Sve je delovalo super i ja kao roditelj bila sam zadovoljna učinkom.

Dešavalo se, pa i sada se dešava i pored redovne terapije najčešće zimi da bude problema. Uglavnom kada je napolju magla i velika vlažnost. Ali resavamo dodatno sa inhalacijama. Ali od kada nam je uvedena terapija nije bilo gusenja da se on bori za vazduh sve je u mnogo, mnogo blažem obliku.

Kasnije smo ustanovili da ima i alergijski rinitis i povremeno laringitis-promuklost, uveden mu je pored flixotida i nasonex. Usavršavali smo znaje o astmi zahvaljujući dobroj doktorici pulmologu iz Dečije bolnice u Novom Sadu i naravno sajtu astma.rs i njihovim seminarima.

Puno su mi pomogli saveti mame Aleksandre i Slađane. Pa sam po njihovm savetu resila da vakcinišem Vasilija protiv gripa, a kasnije i da primi Pneumo 23.

Na osnovu Veroljubovog iskustva u bavljenju sportom, resila sam da i Vasa počne da se nečim bavi i mislila sam da će mu to mnogo pomoći. Sam je odlučio i izabrao da to bude plivanje. Obožava da odlazi na treninge i baš zbog toga i te njegove želje bi volela da bude uspešan u tome. Ne forsiram ga, ali on sam puno želi da bude uspešan.

Na plivanje smo krenuli u januaru mesecu nakon novogodišnjih praznika. Onda kada je najhladnije. Mnogi mi ne veruju, Vasilije te zime se ni jednom nije nakasljao, deca u vrtiću su svi redom bili bolesni, on nije. Iskreno se nadam da će se to nastaviti.

Naravno bez preventivne terapije, vakcinacije protiv gripa, vakcine Pneumo, plivanja, kontrola ishrane (mnogo vitamina, a što manje grickalica) mi smo uspeli da naša astma bude pod kotrolom.

Zaboravila sam, naravno i dobre edukacije zahvaljujući sajtu astma.rs i pulmologu koji je na žalost sada otišao u penziju ali nadam se da će nova doktorica biti kao i prethodna.

S poštovanjem i velikom zahvalnošću što postojite,
Vailijeva mama, Maja