Pobedi je! Živi aktivno!

Otpor jedne žene nije uvek dokaz njene vrline, nego je često samo dokaz njenog iskustva

Svoje zaista dirljivo iskustvo nam je poslala Milana.

Želim da sa vama podelim svoje iskustvo, iz ugla bronhialnog astmatičara. Želim da na neki način pruzim podrsku roditeljima dece sa astmom, bronhitisom… kao i vama koji bolujete od hronične bolesti pluca, kao i ja. Moje ime je Milana, imam 26 godina, majka sam i imam prelepu devojčicu od 5 godina. Sa astmom živim od svoje treće godine, već 23 godine ona je deo mene i ja nje. Počeću o periodu od svog detinjstva…

Mali je broj knjiga koje nama “laicima” objašnjavaju sve o bolesti, o borbi i životu sa njom. Stoga mislim da će moje iskustvo biti dragoceno i da ću ovime nekada nekome pomoći. Veoma je potrebna pomoć roditelja, bračnog druga,najbližih… (ako ne, samopomoć). I veoma je bitna PREVENTIVNA TERAPIJA jer, svaki astmatičar ili roditelj astmatičara, čim se stanje poboljša prekida sa tkzv. prevencijom ne sluteći da to samo pogoršava stanje unutar nasih pluća.

Ja sam imala bas mučno detinjstvo, uvek sam nekako bila “obeležena” u školi među decom. Uvek sam bila ona mršavica sa pumpicom. Nisam smela da trčim sa drugom decom, bila sam isključena iz škole i učila u bolničkom krevetu. Nisam smela da pijem Coca-colu (koju sva deca obožavaju), da jedem sladolede(cak sam imala i trenutke kada bih se krila i jela po par sladoleda) iako sam znala da će mi posle biti loše. Nisam smela da imam plišane igracke, tako da se moja sobica sastojala od kreveta, radnog stola i ormana. Skroz hermetički uslovi. Nisam smela da idem na fizičko vaspitanje.

U školi sam uvek bila poslednja, najmanja i majmršavija. Dugo sam imala 21.5 kg, što je zaista maalo i nikako nisam mogla da se ugojim. Mnogo me je bilo sramota kada su na ulici prstom pokazivali na mene ili na plaži, školi… (prostačko ponašanje), razni ružni nadimci, ali sam vremenom oguglala i psihički ojačala (kažu što te ne ubije, to te ojača).

Dobila sam naduvan grudni koš i strašno ružno je izgledala ta grba na sred pluća. Ali, roditelji su mi bili glavna podrška, veoma su bili pribrani tokom mojih astmatičnih napada,redovno su mi kupovali lekove (za vreme rata i 90-tih lekovi nisu mogli da se kupe, pa smo se snalazili na razne švercerske načine – stric mi je slao lekove iz Danske). Najveća greška je što su dečiji lekari tokom moje hospitalizacije u bolnici (26 puta sam ležala u bolnici) davali mnogo Lemoda i time razorili moj organizam. Sada to znam, a kao mala to ni ja ni moji roditelji nismo.

Zato je bitno da nađete dobrog pulmologa, nekoga sa iskustvom i praksom, neko kome možete verovati. Veoma je bitna komunikacija između vas, roditelja dece i doktora. Bitno je da pratite stanje, da ako vam neki lekovi ne prijaju da se savetujete. Na primer ja sam uzimala seretide 250 mq i to sam uzimala dok još nije postojao u našim apotekama (ujak mi je radio u Rusiji i slao lekove). Meni je moj doktor, prepisao taj lek iako nije mogao da se kupi kod nas, a s obzirom da sam ja teški astmatičar morala sam da počnem sa tim lekom. Sada uzimam 500 mq i osećam se dobro.

Alergična sam na kućnu prašinu, na mleko, smetaju mi nagle promene vremena, vlažnost vazduha, ne smem da se nerviram, ne mogu u zadimljenim prostorima dugo vremena da provodim.

Sa svojih 12 godina, bila sam hospitalizovana u bolnici i doktori su mi dali duplu dozu lekova, aminofilin i lemod i posle sat vremena ponovo jer je bila promena smene i pogrešili su i ja sam upala u kliničku smrt. Sećam se, videla sam mnogo doktora oko sebe i mog uplakanog deku i sebe kako ležim na krevetu. Ja sam kao “lebdela” nad sobom i sve vreme sam pokušavala da kazem deki da mi nije ništa, da sam dobro. Ali nisam mogla da izgovorim… dalje se ne sećam, osim da sam sada i dalje medju vama.

Postoji jedna poza, koja meni mnogo prija, kada sam u akutnom napadu. Kao noj nabijem glavu u jastuk, skupim noge kao da klecim i tako se povijem, nekako lakše dišem (postoji mnogo poza koje zaista pomazu astmaticarima).

Veoma važan savet roditeljima u akutnom napadu: postoje oni znakovi upozorenja -uporan, suv kasalj, napetost i uznemirenost! U tim trenucima meni odgovara svež vazduh (izađem na terasu ili otvorim prozor). Veoma je bitno da se popije voda, jer tokom napada nama su suvi disajni putevi. Sekret se u njima slepljuje. Ja uzimam Ventolin. Kao mala sam koristila inhalatore (aerosoli) nekada mi ventolin ne pomaže, u toku jačih napada i tada zovem hitnu pomoc. U tim trenucima veoma sam uznemirena i upadam u paniku, pa je zato jako bitno da je tada uz vas ili vaše dete neko ko razume astmu i ko može da vas umiri dok lek ne počne da deluje i ne prođe napad ili ne dođe doktor.

Ovo su faktori koji nose rizik teškog oblika astme: (koje ja imam)

  • Deca koja boluju od astme od ranog detinjstva
  • Deca sa malim rastom
  • Pothranjena (mršava) deca
  • Deca koja su stalno dobijala Pronizon duže vreme
  • Deca koja su ležala u bolnici i imala teške astmatične napade

Znate da je zabranjeno da se daju lekovi za smirenje – antidepresivi jer su opasni po život astmatičara, zato je jako bitno da psihički ojača dete ili obolela osoba. Tako sam i ja ojačala, uz knjige. Puno sam čitala i dan danas imam svoju biblioteku koja svakim danom sve više raste.

U 21.-oj godini sam ostala trudna. Mnogo sam bila uplašena, jer sam svesna koliko sam zaista krha i bolesna. Međutim, ležala sam svu trudnoću u bolnici (u Višegradskoj) gledala oko mene trudnice koje umiru, trudnice sa veoma teskim trudnoćama poput žene sa epilepsijom koja nosi blizance od kojih je jedno živo.

Nekako sam sebi dala nadu da mogu da izdržim, vikendom sam išla kući i uživala kao i svaka trudnica. Stanje mi je pratio prof. dr Rebić. Bebica je rasla,u toku trećeg meseca ustanovili su mi vodenu cistu koja je rasla zajedno sa bebom, tako da mi je to bio rizični faktor više. U trenutku kada sam se porodila (carskim rezom) ta cista je dostigla veličinu 12 cm.

Čerkici su bili ustanovili bronhitis, ali sam u startu reagovala, inhalirala sam je triput dnevno (aloprolom) i izlečila sam je. Zato je veoma bitno da u startu počnete da rešavate problem astme. Ona je sada zdrava devojčica. Pazim je da se ne prehladi.

Mnogo bolno je na mene uticao razvod od mog bivšeg muža. I uticalo je na moje zdravlje, stanje mi se pogoršalo. Astmatični napadi su postali češći i sve snažniji, da meni Ventolin više nije pomogao. Hitna pomoć je pocela da mi dolazi na svaka tri dana, Aminofilin venski. Vene su počele da mi pucaju, dok moj doktor nije povećao dozu Seretide na 500 mg i uveo mi Singulair od 10 mg.

Sada mi je stanje dobro, noću mirno spavam, nemam jutarnjih napada (oni 04-06 h), nasmejana sam i srećna. Ja sam svesna da je moja pluća funkcija oko 50%, ali ja sada dišem punim SRCEM.

Milana.

  • sladjana

    Au Milana, kakva borba!? Tvoje iskustvo uliva i strah i nadu nama roditeljima. Strah- zbog nepredvidivosti astme, nadu jer ne prepoznajem tvoje simptome kod svog deteta koje ima dijagnozu astme.
    U svakom slucaju, hvala sto si podelila sa nama svoje iskustvo (meni je mnogo znacilo)i zaista ti zelim da pobedis u ovoj botrbi!

  • Milana

    Samo redovno vodite svoje dete kod Pulmologa,dobra terapija,(iako sam ja imala mnogo komplikacija tokom lecenja) Ranije nije bilo da decu vode kod pulmologa,nego kako je koji doktor u decijem dispanzeru dezuran,tako ima i onih nazalost koji menjaju terapiju,daju lekove deci koja u tom urastu nisu dozvoljena ili striktno kontrolisana.Ja sam npr.imala napisanu tepariju od dr.Nestorovica(odlican deciji pulmolog) ali neki doktori nisu jednostavno ozbiljno shvatali misljenje jednog strucnjaka,nego kao laici za astmu davali mi tone lemoda i aminofilina.I ipak ja imam Astmu 23 godine…to je veoma dug period…Ja se sada super osecam! Normalno kao i svi,pa vidite me na slici,nasmejana sam i vesela. :)) pozdrav M.

  • http://www.trcanje.rs Veki

    Nisam hteo puno da pišem u tekstu, već sam te samo najavio, želeći da tekst ostane netaknut.

    Meni je ova priča baš jaka i pravi primer kako se može i mora izdržati. Bitno je da si sada dobro i da si mnogo naučila, ne samo u vezi astme, nego i u opšte o čovekovom odnosu prema bolesti i velikim problemima.

    Verujem da si odličan roditelj i da je delimično i astma zaslužna za to :)

    Veliki pozdrav i poštovanje!

  • Marija

    Bravo Milana za svu tvoju borbu i uspeh koji si postigla! Hvala ti što si sve ovo podelila sa nama.
    Tvoje iskustvo koje si podelila sa nama je zaista dragoceno i verujem da će biti podška mnogim roditeljima čija deca boluju od astme i alergije.
    Veoma je važno da roditelji prihvate dijagnozu astme kod svoje dece i da u stratu imaju pravilan pristup lečenju a time u usmeravanju deteta da uz astmu normalno živi.
    Tvoja priča me je vratila u detinjstvo, od četvrte godine živim u svetu alergije, deca u školi su me zvala “slinava” jer mi je nos uvek curio i stalno sam kijala. Čak mi je jedna devojčica rekla da mene nijedan momak nikada neće hteti da poljubi zato što mi stalno curi nos! Sada mi je to smešno, ali sa 13 godina mi je bila velika briga. Pošto su mi često suzile oči prozvali su mi plači…
    Sećam se kako su me i roditelji nekih drugara i drugarica gledali zbog često kašlja, čak i branili deci da kontaktiraju samnom kao da sam zaražena. U drugom razredu osnovne škole učiteljica nije htela da me vodi na zimovanje i to je jako pogodilo moje roditelje. Rekla je da nema nameru da se bakće sa “kilavom i sipljivom” decom. Nisam bila kilava, samo sam bila jako sitna,kijavičava i stalno sam kašljala. Moj otac je od toga napravio veliki problem u školi i direktor škole je naredio da me ipak povedu. Kada me je ispratio pre polaska mi je rekao “čuvaj se sine da se ne prehladiš, nemoj puno zijati po hladnom vazduhu i pokaži mi da si najjača”.
    I danas verujem da sam najjača:)
    Često u komentarima apelujem na roditelje da od dece koja imaju astmu ne prave invalide. Za to kako će deca da se izbore sa astmom i da tokom života kontrolišu svoju bolest, veliku ulogu ima stav roditelja. Pravilan pristup roditelja i dobar pulmolog su više od polovine uspeha u držanju astme pod kontrolom.
    Ako roditelji ima stav “jaoj, jadno moje dete” i dete će se osećati jadno.

  • Aleksandra N.

    Milana,ja stvarno nemam sta da dodam sem da kazem Hvala sto si svoje iskustvo podelila sa nama.ja nemam astmu i zato mi mnogo znaci kada citam vasa iskustva,zbog svog deteta.
    Napisala si da roditelji ne prave invalide od dece.ja se ponasam prema detetu kao da je potpuno zdrav,sto i jeste kada nema napad.jedini problem su drugi.
    kada sam napolju ,deca se igraju a ja razgovaram sa ostalim roditeljima i u prici spomenem da ima astmu(ne krijem,mada ima mnogo roditelja koji kriju tako nesto)odmah pocnu da ga gledaju i sledi komentar “jao,ko bi rekao..pa izgleda zdravo”.ja im kazem da on i jeste zdrav i da sasvim normalno zivi,samo sto kad je bolestan umesto sto njihova deca piju prospan on koristi pumpicu.
    ja nikada nisam rekla jadno moje dete,jer on nije jadan.problem je sto drugi kad cuju da ima astmu tako kazu a meni skoci pritisak i u tom trenutku bi ih svom snagom tresnula(naravno ne uradim to ali veruj da pozelim:))
    pozdrav i dobro nam dosla na sajt.

  • Brankica

    Milana,hvala sto ste vasu borbu i iskustvo podelili sa nama.Ja sam samohrana majka devojcice od 3 godine koja ima isto problema sad vec mogu da kazem sa astmom.Od njenog 9-og meseca pocinju opstrukcije koje se zavrsavaju bronhitisom.Pa tako i od ovog septembra 4-ri opstruktivna bronhitisa uzastopno.Pulmolog koji cini mi se i nije bio toliko za saradnju prepisao je singulair od 4mg ali pre perioda koji je najkriticniji za nju,a to je septembar.Pedijatar joj je zbog jos ponovljena dva opstr.bronhitisa ipak prepisala odmah singulair koji evo pije drugi mesec.Kroz sve njene napade prolazim sama i noc je preduga,i nikako da dodje jutro.
    Sama sam pocela po internetu da trazim clanke i savete onih koji su vec bili u istoj situaciji,jer mi je bilo dosta lemoda,pronizona,inhalacija i tako sam dosla do ovog sajta zlata vrednog.
    Imam samo jednu molbu za Vekija i saradnike.Posto je pulmolog bio veoma skrt u objasnjenjima oko koriscenja singulaira (ostavio odluku pedijatru) koji je preventiva interesuje me koliko dugo moze da se koristi,jer vec mesec i po cerka ga pije.Znam da ima dobrih ljudi koji hoce svojim savetima i iskustvom da pomognu tj.da podele sa nama roditeljima koji jos uvek uce da se nose sa ovom bolescu kako bi obezbedili normalan zivot svojoj decici.Molim za informaciju.Veliki pozdrav

  • Milana

    @Brankica-Veoma je bitno da na vreme reagujete za vasu decicu,i koliko god je moguce smanjite astmaticne napade… I da budete mirni i stalozeni,znam koliko je to za vas naporno,znam koliko je i za tu decu naporno…mene glava jako boli posle svakog astmaticnog napada,jer mi je nedostatak kiseonika…i posle mi se samo spava. Doktorka ce vam ovde odgovoriti kako da koristite lekove!samo budite uz nju kroz celu njenu borbu,pa nadajmo se da ce se astma povuci,sada dok je mala ili do puberteta.Ja koristim Singulair,i od kada ga koristim,osecam se kao zdrava zena.
    @Aleksandra-znam kako vas boli nepravda,ali ovo je i dalje Balkan ,i dalje postoje prosti ljudi,koji kada vide da astmaticar uzima pumpicu,ponasaju sekao da uzimamo drogu ili ne znam sta…
    ja sam isto to sve prosla kao vase dete,i mnogo mi je bilo bolno!Ja sam imala srecu u dobru uziteljicu,koja me je zaista razumela i shvatila i cak sam isla kod nje kuci da mi predaje,na njen rodjendan,na kolace…jer se desavalo da sam po 2,3 nedelje bila hospitalizovana.Morate pronaci ono sto zanima vase dete,npr.ja sam mnogo volela da citam,i dan danas..kada me pitaju za hobi-to je moj hobi :))
    Nazalost ,u svakom zitu ce uvek biti kukolja,i neki ljudi ne shvataju da smo mi zdravi,i da astmaticnu decu ne odvajaju od druge dece…
    Ja recimo imam problem,sada oko posla,toliko mi se zdravlje pogorsalo da sam napustila staru firmu,jer sam mnogo bila odsutna,smanjivali su mi toliko platu…I sada ne mogu da se zaposlim.Koji poslodavac ce razumeti moju bolest,iako sam ja predana poslu i veoma vredna…I imam iza sebe iskustvo,kada sam ja malo,malo pa bolesna!I ja sam samohrana majka,i razumem takve roditelje potpuno,pogotovo sa nasim problemom.
    Nadam se da ce se u buducnosti nesto promeniti,vasa decica ozdraviti i ja moju bolest stabilizovati u normalno stanje.Puno pozdrava.I u zdravlje..M.

  • sladjana

    Brankice, o Singularu imas dosta informacija na ovom sajtu – klikni na “Lekovi za astmu- Singulair”(u odeljku “Najvise komentara”).
    Moja cerkica je koristila Singular 8 meseci i tada je dr. resio da prekine terapiju da bi sagledao pravo stanje njenih pluca nakon prevencije. Prethodno je koristila i Fliksotid pumpicu.Sve zajedno – godinu dana prevencije.

    Procitaj na sajtu i nase iskustvo, pomocice ti, potrazi- Astma kod dece, cetvorogodisnja devojcica (www.astma.rs/2009/03/astma-kod-dece-cetvorogodisnja-devojcica).

  • Brankica

    Hvala i Milani i Sladjani.Procitala sam jos ranije slucaj vase devojcice,ali sam izgleda previdela da postoji i komentar za koriscenje singulaira najmanje 3-6 meseci i naravno pracenje stanja deteta.Ima dosta slicnosti u periodima javljanja opstrukcija kod vase i moje devojcice jer obe reaguju na polen trava i drveca i to najvise kada je aktuelna ambrozija septembar/oktobar.Cerka je koristila ventolin kroz babyhaler po potrebi,ali bolje rezultate u otklanjanju bronhospazma bar kod nje je dala inhalacija berodualom.Veliki problem je u tome sto se njoj pluca napune sekretom pa to predje u bronhitis koji u zavisnosti od tezine mora da se leci i antibioticima.Ni ovaj septembar nije bio izuzetak samo sto je bilo mnogo gore nego ranije.Za dva meseca imala je 4-ri opstrukcije sa bronhitisom sto je zaista bilo previse.Zbog toga sam ja i insistirala da joj se uvede preventiva,jer je sve ovo do sada bilo samo trenutno otklanjanje problema.
    Pocela sam da se sama edukujem kako i sta raditi,i kako reagovati, jer nas deciji pulmolog nazalost nije uvek dostupan kada mi hitno treba(pregledi se zakazuju i do mesec,mesec i po unapred).Tako da jos jednom pozdravljam ideju za pokretanje ovog sajta

  • Nadja

    Milana, Ti si hrabra žena.Samo tako nastavi. Slučajno sam pročitala Tvoj i druge tekstove i vaše patnje i htela bih da svoje iskustvo podelim sa svima.Takodje sam se porodila carskim rezom, imala tumor koji je rastao zajedno sa bebom.Rodila sm sina koji je sa 3 meseca imao opstruktivni bronhitis.Svaki drugi dan se gušio, nije umeo da izbaci sadržaj iz pluća i bronhija a završili bi smo u bolnici sa injekcijom edrenalina. Bolest je pretila da predje u astmu.Tako je bilo do njegove 6. godine. Kada je trčao dobijao je napade, mnogo se znojio i stalno je bio nahladjen.Nisu pomogale ni zaštitne injekcije koje je primao na svakih dvadesetak dana.
    Borila sam se zajedno sa lekarom, mesnim pedijatrom, koji je zahtevao da samo njega slušam i pratim uputstva. Izbacio je masu lekova i terapiju sveo na “menjanje” vazduha. Uvek, svaki dan, smo ga izvodili na svež vazduh gde je boravio po nekoliko sati.Tu je provodio najviše vremena, svake godine išli smo dva puta na more, u septembu i junu, najmanje 21 dan.Dvočasovne šetnje su bile svakodnevna obaveza i to u ranim jutarnjim satima, kada se sunce radjalo, jer se tada osobadja velika količina joda izmorskih talasa, koja pogoduje disajnim organima. Takože smo svake noći uspavano dete šetali po dva tri sata pored obale. Nakon pauze od nedelju, dve, vodili smo ga na planinu, takodje dva puta godišnje po desetak dana a svakog vikenda u šetnje po brdima, okolnim izletištima.Po savetu lekara neophodno je bilio da se bronhije “izdriblaju”, da ojačaju od stalne promene klime i vazduha, kako bi same mogle da se bore sa bolešću.Jedina terapija bili su ventolin ili aloprol i to po potrebi. Sve ostalo smo izbacili, po savetu lekara. Osim u periodu kad je bio bolestan, sa temperaturom i upalom, što se dešavalo na dvadesetak dana.Moj sin je morao da pije obilje čajeva, raznih, sa medom, od jagorčevine, sporiša, bokvice, maslačka, trave ive, koprive i vrhova divlje kupine…Supa ili čorbica od kuvanih kostiju je bila takođe obavezna i terapija svakodnevnog lupkanja po ledjima dok je moj sin
    u ležećem položaju. Uvek je na prsima imao toplu lanenu krpu natopljenu kozjim lojem jer mu je to olakšavalo disanje, takođe po savetu lekara.Čak je i sam tražio da u se stavi ako bi smo mi zaboravili. To smo svakodnevno radili pet godina.Vremenom, napadi su postajali sve redji, na tri, pet, sedam dana, dok sasvim nisu prestali kada je ušao u šestu godinu. Nemojte omalovažavati narodnu medicinu, ona i te kako može da pomogne. Od sedme godine počeo je da trenira odbojku, ravnopravno sa svojim vršnjacima…Simptomi se nikada nisu vratili. On danas ima 24 godina.Hvala bogu zdrav je. Na žalost počeo je da puši. Smeta mu koliko i svima ostalim pušačima. Upozorila sam ga na sve probleme koje je imao ali današnja omladina neće da sluša. Na kraju mislim da je istrajnost veoma važna, stalna kontrola i nadzor a boravak na vazduhu i menjanj klime su od izuzetnog značaja. Polako treba izbacivati lekove, probati sa biljem i zdravim stilovima života, sport i aktivnosti.Možda nešto od ovoga neko od vas i usvoji. Želim vam da budete uporni.HOBP se može držati pod kontrolom i pobediti.Verujte u to.

  • Milana

    Svaka cast!! divno..i ja sam poklonik narodne medicine…sve sto ste vi radili,to sam i ja pila,samo kod mene su uticali enki drugi faktori,prvenstveno pogresna terapija doktora,super je sto ste imali dobrog lekara.I ja sam spavala sa lojem na grudima… Jooj kada se setim…

  • Marija

    Nadja, šteta što je sin počeo da puši. Sport je jako važna stavka u pobiđivanju bolesti i olakšanju disajnih tegoba.
    Nadam se da mu pušenje neće pokvariti dobro stanje. Nažalost, kad je pušenje u pitanju ni odrasli neće da slušaju.
    Pušenje je glavni uzročnik HOBP, svi su toga svesni, ali se ne odriču svog poroka.
    Blago lupkanje po leđima je korisno kako bi se sekret odlepio s bronhija. Ovaj postupak se zove položajna drenaža. U slučaju da dete ima astmatični napad, lupknaje se radi samo po prestanku napada.
    Postoji mnogo toga što roditelji treba da učine kako bi pomogli detetu obolelom od astme ili s predispozicijom za ovu bolest.
    – Iz kuće treba izbaciti tepihe ili itisone, teške zavese i perjane jastuke jer su grinje iz kućne prašine često glavni okidač napada
    – Redovno provetravati stan
    – Zabraniti pušenje u kući
    – Ukoliko jake emocije izazivaju napade, roditelji bi trebalo da vode računa o atmosferi u kući ( i dobre i loše vesti detetu treba saopštavati oprezno)
    -Odlazak na more i u planine i to na tri nedelje (baš kao što je Nadja vodile svog sina)
    -Bavljenje sportom i fizička aktivnost
    -Redovne lekarske kontrole i saradnja sa lekarom
    – Upornost i istrajnost
    – Laka hrana, naročito za večeru. Preporuka da za večeru treba jesti laganu hranu naročito važi za astmatičnu decu. Uzimanje teške hrane tokom noći moglo da dovede do pojačanog lučenja želudačne kiseline koja iritira bronhije.

  • Milosav

    …”Zauvjek zaboravljeno jutro.Bakin glas.Kasika meda.Casa kozijeg mlijeka.Rovito jaje.Mirisi pelina.Korak ka sumi,dva.Makanja djecija.Cedna,krhka.Negdje su se misli skrivale i plasile dana.No,put je bio zacrtan.Gazio sam.Koracao.Imao sam svoje stablo.Murvu.Blizu klisura i planine kraj stare pojate gore u vrhu sela.Peo bi se u u krosnje i krisom gledao ciruse,mastao o novom danu.Vremenom sam shvatio.Nikada nece biti zaboravljena snaga duha i tog krhkog djetinjstva.Nista nije zaboravljeno ali je svakog dana duh jaci.Koracaj”…

  • Saska

    Stvarno si jaka zena,ja imam 22god.i vec 20 godina zivim sa astmom,tesko je ziveti sa najgorim neprijateljem .Za moju bolest mogu samo da zahvalim lekarima ,oni su bili krivci sto sam ja provela vise u bolnici nego na decijem igralistu.Dok sam citala tvoju pricu kao da sam citala svoju ,meni je isto tako bilo.Ja osetim napad jer me tada svrbi celo telo i samo se uspravim jer mi je lakse tako.