Pobedi je! Živi aktivno!

Šta je to u stvari zdrava ishrana?

Mnogo ljudi u moderno vreme želi i pokušava da se hrani zdravo. Ali termin zdrava ishrana je toliko potrošen i toliko puta izrečen u najrazličitijem kontekstu da više čovek ne zna šta ona tačno znači. Kada nekog pitaš šta je zdrava hrana rekao bi jesti voće i povrće, drugi bi rekao da je to upotreba samo organske hrane itd.

Ja neću pokušati da dam definiciju zdrave hrane ali ću pokušati da vas usmerim na razmišljanje koji je smisao hrane i same ishrane.

Ishrana je potreba, bez hrane mi ne možemo opstati, hrana nam služi da preživimo. Zato hranu treba gledati kao potrebu a ne kao užitak, znam to je mnogo teže uciniti nego reci, ali opet vredi pokušati.

Prvo treba razumeti da ljudski organizam funkcioniše po principu depoa. Sva suvisna hrana koju unesemo u telo, tj. suvišna energija bice skladištena u obliku masti i šećera. Postepeno, to će dovesti do gojaznosti, a gojaznost ne prija ni zdravom čoveku a ponajmanje asmatičaru. Sa povećanjem telesne težine raste potreba za kiseonikom, povećava se mišićni tonus, srce brže pulsira, a najvise smeta to što masnoća u predelu abdomena podiže dijaframu i otežava disanje.

Jedi polako

Stari ljudi su uvek govorili tokom jela prekini kada ti je najslađe. Tokom jela trebate jesti polako jer na taj način se želudac postepeno puni i ravnomerno šalje signale u mozak da li ste siti ili ne.  Ta slast pri kraju obroka je prvi signal da ste pojeli dovoljno, sve ostalo što se pojede odlazi pravo u vaše depoe. Zato samo pokušajte da svaki put kada jedete sebi kažete: ,,E, sad ću stati.’’

Pravilno je jesti izbalansirano

Treća važna stvar je šta jesti. Trenutno smo preblokirani svim i svakakvim tekstovima, treba jesto badem, ne treba jesti meso, treba piti kafu, kukuruz snižav pritisak itd. Moje mišljenje je da mi nikada ne možemo pojesti sve što preporučuju. Zato se treba okrenuti prvo svojim potrebama.

Najgore je to što smo izgubili sposobnost da slušamo svoje telo. Iskreno mislim da vegetarijanci greše, ali  mislim da i ljudi koji jedu previše mesa greše. Pravilna ishrana je ona u kojoj sve jedemo balansirano. Povrće, voće i meso to je ono što su jeli ljudi od kojih smo mi potekli. Svaka piramida ishrane jasno pokazuje da se jede raznoliko.

Ako odete u studentsku menzu, ma koliko se studenti pa i ja sam žalili na hranu ona nam je tačno izbalansirana, nikada nećete jesti samo meso ili jesti samo povrće. Svaki obrok treba najvise sadržati hranu bogatu ugljenim hidratima ( šećer 55%), proteinima (30%) i mastima (najmanje od 5-15% ali je preporučljivo i manje). Time se omogućava pravilan rast i razvoj, omogućava se regeneracija organizma i održavanje imuniteta. Samo raznolikost, šarenilo u hrani može telu doneti sve što mu treba.

Sve je važno

Dosta ljudi će reći: ,,Ali bolje je da jedem što više voća i povrća zbog vitamina i minerala.’’ To jeste tačno, ali vitamini se dele u dve velike grupe: liposolbilni (A,D,K,E,F), to su oni vitamini koji se u organizam mogu uneti putem masti, a najveći izbor masti u hrani jeste meso, i druga gupa vitamina jesu hidrosolbilni vitamini ( B kompleks, niacin, folna kiselina…) i oni se unose u prisustvu vode, a to jesu najcešće voće i povrće, takođe telu trebaju proteini da bi se izgradilo, da bi se obnovilo, a proteina u voću i povrću skoro i da nema.

Masti su takođe vrlo važne bez njih se ne mogu sintetisati mnogi hormoni: testosteron, estrogen, progesteron, kortikosteroidi… Sve ovo vam može jasno pokazati da ljudskom organizmu treba hrana koja je raznolika i koja ima svega što treba.

Pošto je nemoguće hranu uneti u tačno određenoj kolićini vrlo je važno baviti se i fizičkom aktivnošću. Ona ljudskom organizmu omogućava potrošnju kalorija, pobuđuje nervni sistem, endokrini sistem kardiovakularno ali ima i vrlo pozitivan efekat i ka respiratornom sistemu. Mislim da svako treba odabrati ono što mu odgovara i da krene da pomaže sebi i svome telu.

Svako od nas ima svoje navike i potrebno je vreme korigovati ih. Ništa ne treba raditi naglo već postepeno i treba da sačuvati volju. Posle nekog vremena ćemo biti zadovoljni uspehom jer ipak kako naš narod kaže “lakše je sprečiti nego lečiti”.

Similar posts
  • Kombuha protiv astme Ovaj tekst sam dobio od Slađane Lukić. Ovom prilikom joj se zahvaljujem što je tekst podelila sa svima nama kojima bi ova informacija mogla da pomogne. To je i dobar primer kako na jednostavan način možete da pomognete sajtu. Jednostavno, ukoliko pronađete neki tekst koji bi bio zanimljiv za sajt Astma.rs, pošaljite mi ga na [...]
  • Origano, na drugi način Origano, svima nama dobro poznat i omiljeni začin ima i velika lekovita svojstva. Iako se danas najviše koristi kao začin, on uživa poštovanje već milenijumima. U antičkoj Grčkoj, origano je bio poznat i pod nazivom “radost planina”, i predstavljao je radost i sreću. Vrste origana su bile veoma poštovane i od strane starih Egipćana, i [...]
  • Skriveni saboteri vašeg imunog sistem... Virusi i bakterije nisu jedini koji mogu ugroziti vaš imuni sistem. T-ćelije našeg organizma su u konstantnoj pripravnosti iz raznih razloga. Predstavljamo vam skrivene krivce za pad vašeg imunog sistema. Kokice iz mikrotalasne Kesice u kojima se nalaze kokice za mikrotalasnu prekrivene su hemikalijama protiv lepljenja poznatim kao PFC, kako masnoća ne bi probila papirnatu [...]
  • Paradajz ublažava simptome astme Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen. Praktičnu potvrdu lekari su dobili posle sedmodnevnog eksperimenta sa 30 pacijenata obolelih od astme. Ispitanici su prvo dobijali hranu u kojoj je nivo antioksidanasa bio zanemarljiv, a zatim [...]
  • Celo zrno žitarice i riba sprečavaju ... Kod dece koja jedu veću količinu proizvoda od celog zrna žitarica i ribe postoji manji rizik od razvoja astme, pokazali su naučni rezultati, objavljeni u medicinskom časopisu “Toraks”. “Povećana rasprostranjenost astme u zapadnim zemljama može se povezati s promenom navika u ishrani”, izjavio je dr H.A.Smit iz holandskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje i ekologiju. [...]
  • Данило

    Хахаха, „мислим да вегетаријанци греше“. Колико ја знам, њима је аргумент да је здравије не јести месо, али то није суштина. Суштина је да не једу облике живота који су „свесни“ (од некога сам чуо „не једем ништа што има лице“ и то ми је било симпатично). То је ствар принципа, а не здраве исхране.

    А што се здраве исхране тиче, махом се слажем са суштином чланка.

  • Pkskorpia

    To je moj licni stav o ishrni vegetarijanaca. Pricao sam sa profesorima biohemije, fiziologije i nutricionizma, i svi se oni slazu vegetarijanska ishrana ima svojih mana… Naravno tekst nije napisan da bi bilo koga vredjao, vec da bi ljude samo naterao na razmisljanje..

  • vito

    jedite sirovu hranu ,ne mljecne proizvode,meso i masno, prakticirajte konstantina buteyka metodu i bjezi te sto dalje od doktora i bolnica oni samo rade za farmaceuske kompanije

  • https://intermittentfastingdebunked.wordpress.com/ Petar

    Lepo receno, jako dobar tekst. Mene dosta zanima ishrana kao i vezbanje, istrazivao sam dosta

    i mogu da kazem da mi samo povremeni post (intermittent fasting) odgovara, a i deluje :)

    https://intermittentfastingdebunked.wordpress.com/