Održavanje pH ravnoteže vrlo je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena pH okolina organizmu omogućava da se bori protiv različitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, češći i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme. Organizam, kada se nađe u stanju acidoze, u svrhu neutralizovanja prevelikih kolicina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeći se pri tome u stanje slabosti.

Koncept pH ravnoteže kao uzroka bolesti nije nov. Još 1933. doktor William Howard Hay objavljeju knjigu A New Health Era u kojoj objašnjava kako su sve bolesti rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane akumulacijom kiselina u organizmu.

Šta je to pH?

pH je mera aciditeta (kiselosti) illi alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 označava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
Voda je najprisutniji sastojak ljudskog tela, ona sačinjava 70 % organizma, pa nije ni čudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost kreće u rasponu od 6 – 7,5.

pH ravnoteža ustvari predstavlja ravnotežu pozitivno nalektrisanih jona (kisele baze) i negativno nalektrisanih jona (bazne). Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada je ona narušena javljaju se razni zdravstveni problemi.

Uzroci i posledice acidoze

Najčešci uzrok acidoze danas je neadekvatna ishrana. Sve više ljudi koristi  zapadnjački tip ishrane koja uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, zatim namirnice bogate belim brašnom i šećerom, velike količine gaziranih slatkih pića,brze hrane, industrijski prerađene hrane,  a male količine svežeg povrća. Sve navedene namirnice, koje se u ovom tipu ishrane konzumiraju u većim količinama, razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrće i voće, koji su u ovoj prehrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma.

Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko donose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštački zasladivači i konzervansi.
Na razvoj ili sprečavanje mnogih bolesti koje mogi zadesiti naš organizam, možemo sami uticati. Potrebno je samo promeniti loše navike u ishrani i životne navike.

U stanju acidoze, organizam “posuđuje” minerale: kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselinu i uklonio je iz organizma. S druge strane, ukoliko se višak kiseline ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije organizma.

Acidoza može uzrokovati:
kardiovaskularna oštecenja, uključujući konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova i redukciju kiseonika
povećanje telesne mase, debljanje i dijabetes
probleme sa bešikom i bubrezima
slabljenje imunološkog sistema
nakupljanje slobodnih radikala
prerano starenje
osteoporozu
zapaljenje zglobova i mišica
hronični umor

Istraživanja

Nedavno sprovedena sedmogodišnja studija na 9000 žena pokazala je da su one žene koje su imale hroničnu acidozu bile mnogo rizičnije na razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su imale normalne pH vrednosti.
Naučnici koji su sproveli ovu studiju smatraju da je prevalencija frakture kuka medu srednjevječnim ženama rezultat acidoze uzrokovane ishranom bogatom proteinima životinjskog porekla i siromašnom povrćem.

Organizam je sposoban da pravilno asimilira minerale i nutrijente samo ukoliko je njegov pH uravnotežen. Stoga Vam se može desiti da se organizam, bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, ponaša kao da je u stanju deficita. Ukoliko ne dobijate željene rezultate od svoje pravilno izbalansirane i nutrijentima bogate ishrane, ili od korišcenja suplemenata u ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.

Kako se testirati na acidozu?

Sami kod kuće možete da napravite jednostavan test kako bi uvrdili da li je pH vrednost vašeg organizma uravnotežena.

Koristeci pH papirice, proverite pH Vaše mokraće i pljuvačke. Ukoliko se pH vrednost mokraće ujutro kreće u rasponu od 6-6,5, a uveče od 6,5-7, Vaše telo funkcioniše unutar zdravog nivoa. Ukoliko se pH Vaše pljuvačke tokom čitavog dana zadržava u vrednostima izmedu 6,5 – 7,5, Vaše telo takode funkcionše unutar zdravog nivoa. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.

pH urina pokazuje koliko dobro Vaš organizam asimilira minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. kiselinski puferi jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiseline. Ukoliko je nivo kiseline prevelika, telo je neće moći izbacivati nego će je skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizirati navedenim mineralima koje ce uzeti iz vitalnih organa.

pH pljuvačke pokazatelj je aktivnosti probavnih enzima, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.

Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega i druge zdravstvene probleme. Preventiva je da se hranimo namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.
Sve je više istraživanja koja pokazuju da su problem sa navikama u ishrani koje izazivaju kiselost veoma realni. Nakon što se svari, svaka hrana “izveštava” bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo usposavi baznost, a mišići se razlažu da proizvedu amonijak, koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
Na duge staze, preterana kiselost dovodi do tanjenja kostiju i smanjuje mišićnu masu, po tvrdnjama dr Antoni Sebastijana sa Univerziteta Kalifornija. Usput se gubitak kalcijuma i magnezijuma može pretvoriti u deficit sa mnogim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije i anksioznost.

Do čega dovodi preterana kiselost organizma?

Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se metaboliše u organizmu stvara sredinu nižeg pH, odnosno kiseliju. Ovde moramo da imamo u vidu da iako hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači automatski da zakiseljuje organizam. Na primer, limun i paradajz su kiseli, ali oni čine sredinu organizma baznom kad dospeju u bubrege.
– Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi večoj kiselosti. Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).
– Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.
– Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.

Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više svežeg povrća i voća u ishrani (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću) voća i povrća u ishrani.
Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga. Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Danas, zbog jako slane prerađene i “džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos izaziva ozbiljan poremećaj u pH ravnoteži i našim potrebama za kalijumom.
Kako da testirate pH
To je jednostavno i nije skupo. Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Uporedite boju trakice boju sa pH šemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutanjeg urina. Ponovo uporedite vaš pH na trakici sa šemom.
Ovo testiranje obavljajte 10 jutara u nizu. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremni. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH.
Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvidete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg povrća i voća (odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću)

Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu

Da biste mogli da se o orijentišete u ishrani, ovde donosimo spisak namirnica za koja su merenja pokazala da nakon što se svare doprinose kiselosti ili baznosti organizma.
Kiselotvorne namirnice : špagete, kornfleks, beli pirinač, ražani hleb, beli hleb, mleko, sočivo, meso

Ekstremno kiselotvorne namirnice: parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja

*cigarete imaju veoma nizak pH, veoma su kisele i stvaraju kiselu sredinu u krvi u i organizmu uopšte


Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma:
badem, kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradaj, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda

  Veoma alkalotvorne namirnie: limun, spanać, grožđe, urme, suve smokve, sok od sveže šargarepe

Napomena: Svo voće i povrće je alkalotvorno, osim ukoliko nije ukiseljeno ili marinirano!