Pobedi je! Živi aktivno!

Aditivi u ishrani i astma

Kao što znate današnja hrana ima dosta aditiva, od kojih su neki veoma štetni po zdravlje. Naravno koncentracija tih aditiva je mala ali vremenom oni ipak mogu povećati verovatnoću dobijanja nekih bolesti. Neki od njih su i zabranjeni u određenim država. (Super bi bilo napraviti istraživanje, da li postoje neki aditivi koji su zabranjeni u stranim državama a dozvoljeni u Srbiji – setite se onih voćnih sokova od borovnice)

Takođe, postoje emulgatori koji izazivaju astmu. Eto npr E102 , E104, E211 mogu da izazovu astmatični napad. Posebno treba čuvati decu i ne izlagati ih ovim alergenima. Treba paziti na ishranu, a ako već možete da birate onda jedite zdravo. Bez previše konzervi i gotovih jela. Ljudi u Evropi (Evropskoj Uniji) bogato plaćaju jela koja su organska. Pravi je hit jesti BIO i ORGANSKI.

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

food-1

  • E102 – opasan
  • E103 – zabranjen
  • E104 – sumnjiv
  • E105 – zabranjen
  • E110 – opasan
  • E111 – zabranjen
  • E120 – opasan
  • E121 – zabranjen
  • E122 – sumnjiv
  • E123 – veoma opasan
  • E124 – opasan
  • E125 – zabranjen
  • E126 – zabranjen
  • E127 – opasan
  • E130 – zabranjen
  • E131 – izazivac raka
  • E141 – sumnjiv
  • E142 – izazivac raka
  • E171 – sumnjiv
  • E173 – sumnjiv
  • E180 – sumnjiv
  • E210 – izazivac raka
  • E211 – izazivac raka
  • E212 – izazivac raka
  • E213 – izazivac raka
  • E215 – izazivac raka
  • E216 – izazivac raka
  • E217 – izazivac raka
  • E221 – poremecaj creva
  • E222 – poremecaj creva
  • E223 – poremecaj creva
  • E224 – poremecaj creva
  • E226 – poremecaj creva
  • E230 – stetan za kozu
  • E231 – stetan za kozu
  • E232 – stetan za kozu
  • E241 – sumnjiv
  • E250 – poremecaj pritiska
  • E251 – poremecaj pritiska
  • E311 – izaziva osip
  • E312 – izaziva osip
  • E320 – holesterol
  • E321 – holesterol
  • E322 – poremecaj zeluca
  • E330 – izazivac raka
  • E338 – poremecaj zeluca
  • E339 – poremecaj zeluca
  • E340 – poremecaj zeluca
  • E341 – poremecaj zeluca
  • E407 – poremecaj creva
  • E450 – poremecaj zeluca
  • E461 – poremecaj zeluca
  • E462 – poremecaj zeluca
  • E463 – poremecaj zeluca
  • E65 – poremecaj zeluca
  • E466 – poremecaj zeluca

food-2

Ova lista nije proverena. Mada teško da ćete naći neku sveobuhvatnu listu koja će vam sve objasniti. Ova oblast nije dobro poznata i zakoni zavise od države do države, od istraživanja do istraživanja.

Similar posts
  • Pušenje je kul, ali ubija Ko može da zamisli Sintaru bez cigare? A Džejmsa Dina? Dame, zamislite poljubac sa njima… Um…. Ne mora vama da se desi, ali znajte da pušenjem umnogome povećavate verovatnoću da ćete baš vi popuniti statistiku smrtnosti od raka :(    NO MORE KILLING!!! [...]
  • Simptomi slični astmi Irena: Poštovana Dr Jarić, Od maja prošle godine dijagnostifikovana mi je rinosinusitis i upala sinusa kada počinje moja svakodnevna poseta lekarima. Naime, oko tri do četiri meseca sam primala injekcije gentamicina i diklioofena zbog stalne otečenosti u predelu očiju i nosa i bolova u čeonom delu, a kasnije sam lečene sprajom Beconase i Nasonex, kao [...]
  • Aspirinska astma Ivana: Imam 28. godina i stečenu astmu od 14. godine. (Konstatovana mi je nakon jake virusne infekcije). Prethodnih 4-5 godina je u fazi mirovanja, što znači da nisam imala napade koji bi me odveli u bolnicu, i da se tegobe koje imam svode na teskobu u grudima (naročito kada je povećan procenat vlage u vazduhu) [...]
  • Fruškogorski maraton 2009 Nikada nisam ni bio, a moram priznati ranije nisam ni čuo za ovu manifestaciju. Eto prilike da pre Sombora posetim malo ovu predivnu planinu. Trčanje u prirodi je najlepše i  najveće uživanje. Verovatno ću naći nekog drugara pa ćemo i usput ćaskati. Videću se i sa Marijom koja je i poslala ovaj tekstić. Inače, ovo [...]
  • Još par dana do 22. Beogradskog Marat... I došao je i taj dan. Kako ova prethodna rečenica patetično zvuči, poput neke navijačke pesme i šta ti ja znam, ali jednostavno je tako. Dva meseca vrlo angažovanih priprema će se svesti na 3h i 45minuta trčanja u subotu 18. aprila. Stvarno isčekujem ova j događaj sa sve tremom, strahom, neizvesnošću, nekim osćajem nervoze [...]
  • sladjana

    “Najbogatiji” aditivima su konditorski proizvodi -bombone, zvake, lizalice…Stvarno su za izbegavanje!

  • Marija

    Pošto radim u prehrambenoj industriji želim da kažem par reči o aditivima, konzervansima, aromama, enzimima, bojama i drugim “pomoćnim” sredstvima koja se koriste u prehrambenoj industriji.
    Šta su aditivi?
    Aditivi su supstance koje se dodaju hrani, a sa ciljem da sačuvaju hranu, poboljšaju ukus i izgled, menjaju teksturu, spreče kvarenje ili da poboljšaju hranjivu vriednost. Aditivi mogu biti prirodni i veštački. Neki aditivi kao što su so i šećer, upotrebljavaju se od vajkada da bi sačuvali hranu od kvarenja.
    Aditivi koji su regulisani od strane FDA (Američka Agencija za hranu i lekove), razvrstani su u odnosu na funkciju. Emulzifikatori kao što su lecitin i digliceridi sprečavaju vodu i ulje (majonezi i margarinu) da se razdvoje. Supstance kao što su MSG (monosodijum glutamat) i granulati upotrebljavaju se da bi pojačali ukus hrane. Sodijum i aluminosilikati sprečavaju so i mleko u prahu (surutku i druge preškaste proizvode) od zgrudvavanja.
    Često se u prehrambenoj industriji koriste i boje za hranu koje se koriste da bi se povratila prirodna boja koja je izgubljena tokom prerađivanja. Neke od boja su prirodni pigmenti kao što su beta-karotin, hlorofil, žuta repa i sok od cvekle. Nažaslost, postoji određen broj plavih, crvenih i žutih veštačkih boja, od kojih su neke povezane sa alergijskim reakcijama.
    Supstance za zgušnjavanje, kao alginat, svakodnevno se upotrebljavaju da povećaju žitkost hrane. Majonez, jogurt i sojino mleko se zgušnjavaju biljnom smolom, dok se za džemove koristi pektin.
    Ponekad se u hranu dodaju i vitamini i minerali da bi poboljšali hranjivu vrednost proizvoda (dodavanje joda u so, vitamina B i gvožđa u proizvode sa žitaricama, vitaminima A i D).
    Veliki rizik po zdravlje je konzumiranja hrane koja je zaražena bakterijama (koje su uzrok bolestima), nego konzumiranje hrane koja sadrži aditive. Neke aditive je najbolje izbegavati, dok su mnogi su bezedni za upotrebu. Najbolje rešenje je priprema hrane kod kuće, konzumiranje “domaćih” proizvoda, voće umesto slatki[a ili bar kod kuće pripremljenih voćnih kolača, sutlijaša…
    Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostate i tripolifostate mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme, jer blokiraju brojne enzime u crevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijum-bromat, koji se, inače, koristi u pekarstvu može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe.
    Velika upotreba aditiva može da dovede do pojave određene atopijske preosetljivosti, odnosno, lošeg podnošenja što se ogleda u javljanju simptoma kao što su: koprivnjača, kijavica, astma, otok ždrela sa osećajem gušenja, crvenila i osipa na koži.
    U najvećem broju slučajeva aditivi prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih institucija kako bi se utvrdila njihova toksičnost, dnevne doze koje se smatraju sigurnim, zatim, prolazne i trajne nuspojave. Obavlja se i ispitivanje na mutagenost, tetragenost, kancerogenost, kao i njihov uticaj na embrion i potomstvo.
    Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje mazivosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica.
    Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B). Takođe, u našoj zemlji kvalitet, promet i proizvodnja aditiva je u skladu sa EU regulisana Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama (Sl. list SCG, br. 56/2003).
    Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina (vitamin C) koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice). Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. Iza E330 krije se limunska kiselina.
    Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupite.
    Namirnica koje treba izbegavati u ishrani su masti i ulja, cerealije, suvi kvasac, margarin, majonez, industrijski kolači, čokolada, marmelada, instant pića, industrijska gotova jela i mesne preređevine, žvake

  • Veroljub Zmijanac

    Majo, totalno sam zaboravio da imamo profesionalca na sajtu :)) Hvala na opširnom odgovoru.

    Ono što je meni neverovatno jeste da postoji grupe aditiva A1, A2 i B kojim se meri štetnost na ljudski organizam. Od bezbednih do otrova. Ali ajde, razumem ja da je uvek pitanje balansa dobrih i loših efekata.

  • Veroljub Zmijanac

    A za limunsku kiselinu E330 sam kao negde našao, da je ona prirodna totalno OK, dok ta koja se koristi kao adtivi je veštački sintetisana i da ona može da izazove probleme. Jel znate nešto o tome?

  • Marija

    Limunska kiselina (E 330) je potpuno neškodljiva, a pojedini naučnici joj čak pripisuju i ulogu antioksidansa.

    Limunska kiselina predstavlja deo prirodnog ciklusa u ćelijama koji se po njoj zove i ciklus limunske kiseline. Postoje i drugi nazivi za ovaj ciklus, a jedan od njih je i Krebsov ciklus, prema nemačkom naučniku Hansu Krebsu koji je 1953. godine za ovo otkriće dobio Nobelovu nagradu (zajedno sa Amerikancem Lipmanom). Kod ovog aditiva postoje nesuglasice oko prevoda sa nemačkog jezika, jer su ime autora ciklusa čiji je prirodni deo limunska kiselina (Krebs) preveli kao rak, a onda zaključili da se radi o kanceru. S obzirom da se radi o veoma poznatom sastojku (koji se primenjuje od prehrambene do kozmetičke industrije), ova zabluda je danas veoma raširena.

  • Marija

    Inače, lično sam protiv svega što nije prirodno, što je sintetičkog porekla.
    Apelujem na roditelje da deci daju što više prirodno ceđenih sokova, svežeg voća, blagih biljnih čajeva. Napravite deci sami sok, skuvajte jabuke i višnje u vodi, zasladite medom, zakiselite prirodnim limunom, ceđenom narandžom.
    Napravite deci sami čips, oljuštite krompir, tanko ga isecite i ispecite. Umesto salame i viršli ispecite deci pileće belo meso za večeru.

  • Slavica

    Dosta toga sam već znala već od ranije. Ali moj problem je malo više gadan nego što je alergija na “neke aditive”.
    Moje dete ima 8 godina, alergiju na limunsku kiselinu, koja je utvrđena sa dve godine, i koja vremenom uzima sve više maha i pravi nam sve veći problem,i ima alergijsku astmu od njene 6-te god. Ne pije ni jedan industrijski sok, ne jede preradjevine, konditorske proizvode maksimalno izbegavamo, supe iz kesice ne jede… S obzirom da sam znala već godinama u nazad da voće, kao što je šljiva, višnja, trešnja… sadrži limunsku kiselinu, da sam skoro saznala da je voće kao što je dud, lubenica, kajsija… isto sadrži, da je prirodan sastojak ljudske krvi, zanima me DA LI NEKO ZNA GDE NEMA LIMUNSKE KISELINE? Ima li neko predlog ŠTA DA RADIM? ŠTA ONA U STVARI SME DA JEDE?

  • Marija

    Slavice, na sajtu imamo izvrsnog lekara alergologa-imunologa dr. Mirjanu Dukić Jovanović, pa bi bilo dobro da sve u vazi alergije pitate nju. Pod kategorijama proneđi dr. Mirjana Dukić Jovanović, klikom na njeno ime doći ćeš do opcije “postavite pitanje”. Kod postavljanja pitanje treba navesti što više podataka u vezi alergije koju ima tvoja ćerkica (da li je alergična i na neke druge nutritivne alergene, koje lekove koristite…)
    Volela bih da mogu da dam neki koristan savet, ali nemam iskustva sa ovakvom vrstom alergije. Razumem da je to zaista veliki i težak problem,sama sam alergična na neke nutritivne alergene,kikiriki, soju, jaja, veštačke boje, konzervanse i aditive, neke citruse, a netolerantna na laktozu.
    Ostanite sa nama na sajtu, zajedno ćemo naći rešenje.

  • Nadica

    Postovana:

    Htela bih da pitam sta znaci askorbiske kiseline u pripremanje zimnice kao konzervans. koja je njegova funkcija i zasto sluzi, recimo za pripremanje sampinjone.