Vana:

dete-astmaMoj sin ima astmu 2,5 godine. Sve je počelo sa njegovih nekih godinu dana. Sada mu je 4 godine. Počelo je sa suvim kašljem i otežanim disanjem, ali to su doktori ”vukli” jako dugo sa objasnjenjem da je to napad bronhija! Sve dok nije počelo da se pogoršava i sve češće da se dešava. Svaki virus završavao se u bolnici sa upalom pluća sa terapijom longacefa i inhalacija spalmotila po 10 dana! Poslije takve treće situacije doktor mu je propisao Seretide 125 mg 2×1! I to već koristi godinu i po dana. i potpuno je miran što se tiče napada.

Ono što mene interesuje je što mi je drugi ljekar rekao da mu je rano za Seretide i da on smatra da treba Fliksotide. Ali ljekar koji mu je propisao Seretide smatra da je tako trebalo jer je imao jake i česte napade. Voljela bi da znam Vaše mišljenje i još da naglasim da je alergičan na polen trava, grinje. Šta Vi mislite do kada da koristi pumpicu? Unaprijed hvala.

Dr Dušica Jarić:

Jako je teško biti potpuno ispravnog mišljenja u situacijama u kojima se nema uvid u celokupno stanje. Podatak da dete ima alergiju i ponavljane epizode gušenja ukazuju da je dijagnoza astme ispravna. Poboljšanje na terpaiju sa Seretidom to potkrepljuje. Ja samo ne znam gde živite, jer na teritoriji Srbije Seretide se nalzi u tri oblike kao Seretide 100, 250 i 500 u obliku diskusa. Brojevi pored imena označavaju dozu inahlatornog kortikosteroida tj Flixotida u njemu, dok je druga komponenta leka- salmeterol – dugdelujući beta-2 agonist fiksna tj 50 mikrograma. Seretide se recimu u Republici Srpskoj nalazi u obliku dozaronog inhalatora tj „pumpice” u kojoj je doza salmeterola 25 mikrograma, a Flixotida je varijabilna i moguće da se nalazi u dozi 125, te je i doziranje drugačije u odnosu na lek koji se nalazi u diksusu. Zato je važno znati i u kom delu „sveta” živite.

Razumem zašto je „drugi lekar” rekao da smatra da lečenje treba da bude samo sa inhalatornim kortikosteridom tj  Flixotidom, bez one komponente salmetrola. Stav je da se do 6 godine života izbegava primena salmeterola posebno ukoliko je duža od par meseci. Ako sam dobro razumela detetu nije smanjivana terapija više od godinu dana iako nema više napade. Sa druge strane ukoliko dete ima tešku astmu koju ne možemo da kontrolišemo samo sa Flixotidom ili kombinacijom Flixotide i Singulaira, svakako da je manji rizik od primene Seretida tj kombinacije Flixotida sa dugodelujućim beta 2 agonistom nego što je rizik od dobijanja teških napada i u tom slučaju primena Seretida je sasvim razmljiva. Znači poen za stav „prvog doktora”……Važan je podatak da dete ima alergiju na polen trava čije su koncentracije u vazduhu poslednjih dana veoma visoke i u tom periodu je i visok rizik od pogoršanja. Ako sada neko smanji terapiju sigurno da će rizikovati pogrešanje kontrole astme. Sa smanjenjem terapije  treba ići van sezone cvetanja one biljke na koju je dete alergično. Vrlo često se zaboravlja da je disajni put jedinstven i da u ovom periodu dete može imati i simtpome alergisjke kijavice. Primenom samo Seretida ili Flixotida mi lečimo samo donje disajne puteve ili bronhe, a nos kao mesto stalnog izvora alergijskog zapaljenja je često bez terapije. Nekada je dovoljno primeniti Flixotide ali u kombinaciji sa lekovima za alergijsku kijavicu, zavisno do stanja to može biti smao antihistaminik, ili kortikosterodini sprej za nos /nasonex/ ili čak Singulair koji ima efekte i na kijavicu i astmu….

I šta ja mislim…lično mislim da nakon završene sezone polinacije trava treba umesto seretida pokušati sa primenom Flixtida u kombinaciji sa Singulairom, uz istovremeno dobro lečenje alergijskog rinitisa… Ako ne dodje do pogoršanja onda se ne treba vraćati na Seretide, već pratiti stanje deteta, uz poznavenje svih mogućih fakotra pogoršanja astme i dlaju terpaiju voditi u skladu sa GINA ili PRACTALL preporukama ze lečenje astme u dečijem uzrastu.