Autor Dr. Dušica Jarić

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se “epidemijom 21. veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10-25% stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

Alergijska kijavica

Iako alergijska kijavica nije teško obolenje, ona bitno utiče na kvalitet života, utiče na životnu i radnu sposobnost.

Alergijska kijavica je veoma često udružena sa alergijskom astmom, što upućuje na koncept “jedan disajni put, jedna bolest”.

prema statističkim podacima, oko 70% obolelih od astme ima alergijsku kijavicu, a 20-50% osoba sa alergijskim rinitisom ima astmu.

Simptomi alergijske kijavice:

Simptomi polenske kijavice su: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa često praćen svrabom i suzenjem očiju.

Kod rinitisa uzrokovanog grinjama više dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom

S obzirom da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje, ili sviranje u grudima ne protumače kao “loša kondicija” jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znaci novonastale astme.

Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešće grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen.

Oko 50% osoba sa alergijskom kijavicom ima alergiju na polene od kojih je u našem području najčešći uzročnik korov, tj Ambrosi artemisiifoli.

U Americi, odakle je ova biljka sredinom XIX veka doneta u Evropu, oko 36 miliona odraslih osoba ima alergiju na ambroziju.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva

lečenje obuhvata:

1. mere izbegavanja alergena

2. farmakološko lečenje (odgovarajući lekovi)

3. specifična imunoterapija

Imunoterapija (hiposenzibilizacija)

Imunoterapija je jedna vrsta “vakcine” protiv uzročnog alergena. Dok  “vakcinacijom” protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom, pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo “toleranciju” na uzročni alergen.

Uvek treba koristiti standardizovane vakcine, i za subkutanu imunoterapiju najčešće se primenjuju doze od 5 do 20 mikrograma glavnog alergena.

Kako je “klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka ovaj metod sve više ustupa mestu sublingvalnoj imunoterapiji.

Sublingvalna imunoterapija

Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i “klasična” subkutana imunoterapija, ali bez opasnosti od neželjenih reakcija.

Kome se preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, kod kojih je farmakoterapija praćena neželjenim efektima, kod bolesnika koji ne žele farmakoterapiju.

Najbolji rezultait se postižu u lečenju polenske kijavice.

Kod  osoba alergičnih  na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima monosenzibilizacije (alergija na jednu vrstu alergena).

Tretman se započine van sezone polinacije (kraj novembra-decembar), a prvi rezulati se uočavaju već prve godine. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno 3 a najviše 5 godina. Povoljan efekat se održava najmanje još tri godine po prekidu tretmana.

Astma i imunoterapija

Istraživanja su pokazala da imunoterapije ne samo da ublažavaju tegobe alergijske kijavice, već sprečavaju napredovanje alergijske bolesti disajnih puteva sa ciljem da se spreči pojava simptoma alergijske astme.

O imunoterapiji kod osoba sa astmom još uvek se vodi diskusija.

Prema stavovima Globalne inicijative za astmu (GINA) imunoterapija se sprovodi u slučajevima blage astme kada izbegavanje alergena nije moguće, ili odgovarajuća medikamentozna terapija ne uspeva da kontroliše simptome, što je izuzetno redak slučaj.

Kod dece, specifična imunoterapija je efikasna, ali se ne preporučuje u dece mlađe od 5 godina.

Trudnoća je “relativna kontraindikacija”. Ne preporučuje se započinjanje u trudnoći, ali ako je imunoterapija započeta pre trudnoće i imala je zadovoljavajuće rezultate ne treba je prekidati, i slobodno se može nastaviti tokom dojenja.

Imunoterapija se ne preporučuje osobama sa akutnim i hroničnim plućnim bolsetima, kod teške nekontrolisane astme, srčanih bolesnika, kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom posbno ako unose lekove iz grupe beta-blokatora, osobama sa bubrežnom insuficijencijom, u slučaju autoimunih bolesti ili malignih obolenja.