Živim aktivno sa punom kontrolom astme!
 

Test opterećenja za astmatičare

Uvek vas savetujem(o) da pre početka bavljenja sporstkom aktivnošću uradite test opterećenja. On se radi i kod male dece, te se sećam da sam ja i u bolnici Dragiša Mišović trčkarao uz neke stepenice kao mali. Ovih dana sam uradio ozbiljan test opterećenja.

Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da sastavimo jedan informativni članak o testu opterećenja. Poslao sam im mejl da vidim da li su zainteresovani da prikažu proces testiranja i da nama, rekreativcima, objasne zašto i kako se izvodi testiranje sportista. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su sa druge strane bili sjajni lekari iz zavoda, na čelu sa doktorkom Slavicom Šaranović.

Doktorki je, sa profesionalne strane, posebno bilo interesantno što sam ja astmatičar. Pored profesionalnog izazova, doktorka je bila zainteresovana da podeli informacije iz prve ruke o važnosti testiranja pre početka bavljenja bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

Test opterećenja

„Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reackija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi medicinsko-sportski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. „ – doktor Nebojša Antić, specijalista medicine sporta.

 

Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.

Ergospirometrijski test

Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkči rade test), koja je i najveća u okruženju (na ovoj traci se testiraju i konji :).

Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog:

  • laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i nalaza urina)
  • antropometrijskih merenja
  • EKG-a u miru
  • fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa
  • spirometrije

Pregled, priprema za testiranje i sam test traju nešto više od jednog sata. Sve vreme ste u kontaktu sa ljubaznim, tehničarima i lekarima koji će vas provesti kroz nekoliko odeljenja u Zavodu. Nakon testa možete se istuširati, pa ne zaboravite da ponesete kupku i peškir.

Tok pregleda

1. Popunjavanje sportsko-medicinskog formulara

(link ka download). Nakon što popunite osnovne podatke, odgovorićete i na pitanja vezana za treninge, povrede, ukoliko ste ih imali tokom života, podatke o preležanim bolestima, o eventualnoj upotrebi nekih lekova, alergijama i operativnim zahvatima. Potrebno je odgovoriti i na podatke vezane iz vaše porodične anamneze, posebno o kardiovaskularnim bolestima ili nekim drugim naslednim bolestima. Uzima se vaša sportska anamneza – kojim ste se sportom u životu bavili i koliko dugo, kako podnosite napor…

2. Fizikalni pregled

ekgOvaj deo pregleda započinje antropometrijom, a mere se telesna visina, telesna težina (preciznosti u gramima), određuje se BMI (visinko težinski odnos – eng. Body Mass Index), procenat masti, vode i mišića. Za lekare su bitni BMI i procenat masti. Vaga koja ovo meri daje sama ocenu od 1-10. I vi možete izračunati vaš BMI korišćenjem formula za izračunavanje indeksa telesne mase.
Može se uraditi i proširena antropometrija gde se pored telesne mase i visine mere još i obimi, dijametri zglobova, kožni nabori, a zatim se različitim formulama izračunava telesna kompozicija i dobijaju precizniji rezultati.

Fizikalni pregled se izvodi po sistemima (glava, vrat, zubi, boja koža, vid, sluh, kičma, tabani…), pluća, srce, EKG u miru, krvni pritisak, puls.

Nekada sve ove analize nisu neophodne (npr. neće vam pregledati uši ako nemate problema sa sluhom, ali će posebno biti obraćena pažnja na sisteme gde imate znane probleme). EKG u miru se radi svakom ispitaniku i detaljno se opiše, a po potrebi, ako ima nekih uočenih promena, može se uraditi i ’’stress EKG test’’, kada se u toku napora prati EKG i donosi konačan zaključak.

Pregleda se abdomen, kičma i stopala, što je veoma važno za trčanje i trkače. Meni su veoma lepo objasnili već postojeću skoliozu (krivu kičmu). Doktor Jovan Zlatković je uvideo da zbog mog spuštenog desnog stopala (imam ravne tabane, a posebno desno), imam i krivu kičmu. Upravo je zbog toga važno da nađete dobre i odgovarajuće patike za trčanje, radite korektivne vežbe za stopala i nosite korektivne uloške.

3. Krvna slika

Kompletna analiza krvne slike je obavezna i sastavni je deo medicinsko-sportskog pregleda za overu takmičarskih knjižica. Biohemijske analize krvi se rade kao priprema za testiranja ili kada je potrebno dopuniti nalaze u toku pregleda. Ukoliko neke vrednosti nisu u okvirima referentnih vrednosti, rade se konsultativni i dopunski pregledi.

4. Spirometrija

Spirometrija posle trčanja

Spirometrija posle trčanja

Meni je posebno spirometrija bila važna i sa nestrpljenjem sam čekao svoje rezulate. Želeo sam da otkrijem da li je moje bavljenje sportom promenilo i ojačalo moja pluća i da li je astma od koje bolujem ostavila posledice na moju disajnu funkciju.

Pre napora (testa opterećenja) radi se spirometrija u miru. Posle testa opterećenja radi se spirometrija nakon 3, 5, 10 i 15 minuta, ukoliko ispitanik ima problema sa disajnim sistemom. Beleže se promene u ventilatornim parametrima i mogući njihov pad usled napora. Ovo je posebno bitno kod astme izazvane fizičkim naporom. Na svu sreću kod mene ona ne postoji, te su moji rezultati izmereni u miru bili isti, a pojedinii za neki procenat veći nakon opterećenja od onih iz mira.

Spirometrija takođe može biti interesantna za početnike i za rekreativce koji su pušili ili puše. Ukoliko danas izmerite vaš kapacitet pluća, možete ga uporediti sa rezultatom kroz par meseci ili godinu dana i uvideti koliko su trčanje i džoging uticali na vaše zdravlje, a ako ste pritom prestali sa ovom „lošom“ navikom, sigurno da će rezultati biti mnogo bolji.

Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve.
Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta nas doktori upozore da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.

Najinteresantniji je deo da sam posle testa osetio napad astme i da sam bio ubeđen da je on posledica ponovljenih spirometrija (uradio sam ih ukupno 4). Sjajna i divna doktorka Šaranović je ostavila mogućnost da je ovaj napada prouzrokovan trčanjem na traci i naporom kojem sam bio izložen. U mojoj prepisci sa doktorkom Jarić potrvdio sam sumnju i sada sam veoma siguran da je napad astme bio prouzrokovan urpavo naprezanjem pri izvođenju spirometrije.

Dr Jarić:

Za očekivati je kod osoba sa astmom da se nakon forsiranog disanja javi bronhospazam i to ukazuje da postoji bronhijalni hiperreaktibilitet i eventualna potreba za izvesnim periodom ipreventivne tj antiinflamatoren terapije.

Veroljub:

Ovo mi se baš i desilo. Znači, nije bilo problema sa trčanjem, ali pošto sam radio 3 puta spirometriju posle trčanja i jednom pre, javilo mi se grebuckanje i sitan spazam u plućima. Kad sam rekao doktorki Šaranović da je to zbog rađenja spirometrije ona je ipak ostavila mogućnost da je to zbog trčanja. Ja sam 99% siguran da me je spirometrija isprovocirala.

Da li bi i ljud bez astme imali isti ili sličnu reakciju kada bi uradili recimo 5 puta spirometriju?

Dr Jarić:

Kod osoba koje nemaju astmu tj nemaju bronhijalni hiperreaktibilitet kao osnovnu karakteristiku astmi ni nakon više forsianih spirometrija ne dolazi do pojave bronhoopsturkcije. Onaj ko radi sa astmom mora da zna da forsirano disanje slično brzom disanju u naporu, kod osoba sa astmom moze da provocira bronhoopstrukciju. Da su nakon spirometrije uradili pletizmografiju registrovali bi visok endobronhijalni otpor… Ja sam to vidjala dok sam radila u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Spirometrija potpuno uredna, ali nakon toga pletizmografija pokaze “patološki nalaz” i zbog toga sam uvek insistirala da mi prvo urade pletizmografiju, pa ako je nalaz uredan onda spirometriju

Kod osoba sa nestabilnom astmom ili koje incijalno imaju verifikovanu bronhoopstrukciju nikada se ne forsira spirometrija do idealnog nalaza da svojim preambicioznim postupkom ne bismo izazvali jos vecu bronhoopstrukciju

5. Priprema za test fizičkog opterećenja

Nakon izvršenih pregleda i testova u miru, otpočinje se priprema sportiste za testiranje. Ja sam test radio na traci, a može se raditi i na drugim spravama u zavisnosti od sporta kojim se bavite. Lekari će odabrati i odgovarajući ergometar i protokol po kome će vas testirati; normalno je da se konsultuju i treneri i nekada se rade testiranja po protokolima koji su specifični za pojedine sportove, posebno ako se radi o vrhunskim sportistima.

Grudi se obrišu benzinom, naravno ako niste alergični, to vas pitaju, pre no što pristupe brisanju, a onda se zalepe elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi vam tokom testa na monitoru pratili rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi „zapis bio bolji“ kako kažu lekari. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom i test može da počne.

6. Trčanje

U zavisnosti od sporta kojim se bavite i procene vaše kondicije lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga ćete početi trčanje. Ja sam počeo sa brzinom od 9 km/h i nagibom od 2 %. Na svaka 2 minuta nagib se povećavao, dok je brzina do kraja testa ostala nepromenjena. Trčaćete dok lekari ne procene da imaju sve podatke koji su im potrebni, što će zavisiti od vaše kondicije, ili dok ne postignete maksimalnu srčanu frekvenciju (max HR), koja se izračunava kada od 220 oduzmete svoje godine starosti, ili dok „možete“. Obično, kod osoba koje imaju problema i leče se od astme, ovaj test se izvodi na srčanoj frekvenciji 60-80% od maksimalne, ali kako sam ja imao sve dobre parametre u toku testa, moja srčana frekvencija je dostigla 85% od moje maksimalne. Dobro odrađen test je onaj kojim se dostigne vrednost respiracijskog koeficijenta od 1,1 a ovaj koeficijent predstavlja količnik volumena izdahnutog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika na nivou ćelija. Sve vreme praćen je EKG, kao i 3 min. nakon testa, u mom slučaju, nekada i duže, ako je potrebno.

7. Kraj trčanja i merenja nakon napora

Kada završite test (moj je trajao oko 15 minuta – uključujući dva minuta mirovanja pre samog pokretanja trake), biće zabeležen vaš maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biće izmeren vaš pritisak. Doktori će vam pomoći da skinete masku i kablove, kod mene je to urađeno nakon 3 minuta, ponovo mi je izmeren pritisak, pa sam ponovio spirometriju. Zbog mojih problema sa plućima spirometrija je kod mene ponovljena na 5, 10 i 15 minuta nakon trčanja.

Merenje pritiska posle trčanja

Meni su ova istraživanja potvrdila i donekle usmerila moja razmišljanja o astmi kao bolesti. Naime, i posle dostizanja maksimalnog napora, spirometrijski test je pokazao da moji rezultati ne padaju, te da su neki i bolji. Pored toga što su rezultati spirometrije postojani moja kondicija i stanje mog organizma su bolji nego u prosečnog čoveka. Lekari su mi rekli da je moja kondicija vrlo visoka, te da sam postigao rezultat VO2 max – maksimalne potrošnje kiseonika od 57,7 ml/kg/min, što predstavlja vrlo visok rezultat i moju kondiciju svrstava u vrlo visoku na osnovu mojih godina starosti, obzirom da se rekreativno bavim sportom.

O astmi i fizičkom naporu

Napomenuo bih da sam u oporavku, nakon trećeg izvođenja spirometrije, prvi put posle 6 meseci dobio jedan sasvim blag spazam. Ovo „škripanje“ je bilo tipično astmatično, a posledica je naprezanja koje sam doživeo usled izvođenja spirometrije, ili je ipak isprovocirano testom oprterećenja. Tačnije, ja mislim, da je izvođenje spirometrije isprovociralo ovaj napad, koji se ispoljio kao škripanje pri izdisaju i „grebuckanje“ u disajnim putevima. Doktorka Šaranović je škripanje potvrdila pregledom slušalicama, i dvoumi se da li je moja pretpostavka tačna, ili je ovaj nalaz posledica testa opterećenja koji sam odradio. Međutim, ona mi je rekla da obavezno ponesem na testiranje i lek za brzo uklanjanje simptoma (beta 2 agoniste), a savetuje da svako ko ima astmu, obavezno ima svoju „pumpicu“ uvek sa sobom, posebno ako očekuje da će mu napor izazvati tegobe. Ja lek nisam koristio, a pluća su mi se smirila nakon nekih 2 sata. Ipak, ne zaboravite da pumpicu ponesete na testiranje!

Preporuka je da oni koji imaju tegobe izazvane naporom, pre otpočinjanja bilo kakvom fizičkom aktivnošću obavezno na pola sata upotrebe svoj lek, kako bi njihov disajni sistem bio pripremljen na napor, ili da isti lek upotrebe ako to bude potrebno nakon fizičkog opterećenja.

Vrlo je bitno i to da se svaka fizikča aktivnost započinje postepeno, lagano se zagrevajući, a isto tako treba i nakon fizičke aktivnosti imati period posutpnog vraćanja organizma u prvobitno stanje.

U društvu sa Čavićem

lekariNa kraju, Vuja i ja smo popili i sok sa doktorima, a ja sam se istuširao i presvukao. Želim da napomenem da su svlačionice i kupatilo, a i sve druge prostorije, kao što i doliči jednoj ovakvoj ustanovi – maksimalno čiste.
Kada uradite test rezultate možete dobiti istog dana ili eventualno po dogovoru sutradan. Svaki ispitanik rezultate može da dobije i u elektronskoj formi, a vaš pregled će biti zabeležen i u vašem kartonu koji će vam biti otvoren u zavodu. Naravno, izveštaj će biti potpisan i overen.

Ukoliko test budete radili u Republičkom zavodu za sport, radićete na istim spravama na kojima su se testirali i Čavić i Nađa Higl, Grbić, Gerić, Miljković, Jasna Šekarić, Prlainović, Rađen, Filip Filipović, Tepić, Tripković, Veličković, Karakašević, Stojić (veslač), i bićete u istim sposobnim rukama.

Ostalo je da se zahvalim(o) lekarima i osoblju iz zavoda, na sjajnoj saradnji. Zahvaljujemo se gospodinu Jasminku Pozdercu, direktoru ustanove i dr Sanji Mazić, pomoćniku direktora sektora medicine sporta što su nam omogućili da uradimo pregled i testiranje i sve to zabeležimo kamerom i fotoaparatom.

Rekreativce, džogere, ali i ozbiljnije trkače pozivamo da urade neki od testova i na taj način provere svoje zdravlje i trenutnu formu. Cene testova su prijemčive i kreću se od 1000 do 3000 dinara.

Republički zavod za sport
http://www.sportinst.sr.gov.yu/
11030 Beograd
Kneza Višeslava 72
tel: 3545 585
fax: 3555 288
e-mail: rzs@rzsport.gov.rs

Tekst je objavljen i na Trčanje.rs
 
 

More Posts in Astma

 
 

Share this Post



 
 
 
 
 
More in Astma, Sport i astma, Testovi (1 of 276 articles)