Spirometrija je najznačajni test za ispitivanje plućne, tj disajne funkcije. Kroz komentare koje sam čitala, kao i posmarajući one koji su prvi put na pregledu, videla sam da ljudi imaju strah od spirometrije.

Spirometrija

Spirometrija je metoda kojom se odredjuje sposobnost ventilacije pluća. Izvodi se na aparatu koji se naziva spirometar na kom se dobija dijagramski zapis. Rezultati se upoređuju i određuje se procenat ostvarene vrednosti u odnosu na tablične vrednosti koje su sačinjene na osnovu pola, godina, visine i težine.

Spirometrija  je osnovni test i sa kojom se počinje ispitivanje disajne funkcije, na osnovu kojeg se odredjuje koji će se testovi još upotrebiti da bi se rasvetlio tip funkcionalnog ostećenja ili normalnosti disajne funkcije.

Spirometrija je bezbolna metoda, a medicinska sestra ili tehničar će vam objasniti kako da izvedete sve manevre disanja . Sa aparatom ste spojeni preko “usnika”(plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog pacijenta menja. Usisnik se obuhvati usnama tako da jezk ne ulazi u otvor usisnika,  dok se nos  zapuši štipaljkom. Prema instrukcijama medicinskog radnika, prvo dišete normalno kroz usisnik, a zatim lagano izduvate sav vazduh iz pluća, pa zatim brzo udahnete punim plućima i da odmah što brže i jače izduvate sav vazduh iz pluća.

Nakon toga aparat sam računa sve ostale potrebne volumene i kapacitete. Pritom je važna saradnja pacijenta i pravilna tehnika. Radi tačnosti, najvažnije je da se kod spirometrije ne diše na nos i da se vazduh u celosti izdahne iz pluća. Radi veće tačnosti, testiranje se izvodi tri puta za redom.

Na ovaj način vidimo da li je protok vazduha očekivan, ili smanjen usled astme, HOBP, tumora. Inače ovako forsirano disanje nije prirodno i može da izazove spazam (kao što se desilo Vekiju kad je izovodio test opterećenja)

Spirometrijom možemo dokazati da li je uopšte reč o plućnim bolestima (srčana obolenja, kao i psihički poremečaji mogu da izazovu gušenje i ponekad liče na plućne smetnje), a ako je reč o plućnom poremećaju imamo tačno utvrđeno u kome se delu poremećaj i desio.

Šta se meri spirometrijom?

Naprimer, kod pušača je uočljivo oštećenje malih disajnih puteva za samo godinu dana pušačkog staža.

Spirometrijskim ispitivanjem se određuju plućni volumeni (disajni volumen, inspiratorni rezervni volumen, ekspiratorni rezervni volumen) i kapaciteti (vitalni kapacitet, inspiratorni kapacitet), kao i disajni volumeni u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni).Tokom manevra forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1) kao i brzine protoka u krivoj protok/volumen.

FEV1 je vrednost koja se često koristi za ocenu prolaznosti disajnih puteva, kao i odnos FEV1 i FVC. Vrednosti dobijene tokom spirometrijskih testova porede se sa referentnim vrednostima za određen pol, uzrast i visinu i težinu i izražavaju se u procentima ostvarenja predviđenih vrednosti. Tumačenjem dobijenih rezultata spirometrije razlikujemo normalno disanje od opstruktivnog ili restriktivnog tipa disanja.

Donja granica normale je 80% referentnih vrednosti za vrednosti parametra FVC i FEV1. Kod bronhoopstrukcije smanjene su vrednosti FEV1 i FVC, a procena težine bronhoopstrukcije vrši se na osnovu odnosa FEV1 i FVC i snižen je ukoliko je vrednost ispod 70%. U restriktivnim bolestima pluća smanjene su vrednosti FVC, a odnos FEV1 i FVC može da ima normalnu ili blago povećanu vrednost. Pri tumačenju rezultata treba biti veoma oprezan.

Rezultati Marijine spirometrija


  • FEV1/FVC – odnos količine u prvoj sekundi sa celokupnom količinom koju mozete da izduvate
  • PEF – maksimalna brzina izduvavanja vazduha
  • VC –  je vitalni kapacitet pluća

Spirometrija može neposredno da ukaže na dijagnozu kada su u pitanju bolesti gde dominiraju poremećaji funkcije. Bitna je u proceni podobnosti bolesnika da se podvrgne agresivnim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, praćenju toka bolesti, evaluaciji učinka lečenja i proceni radne sposobnosti ispitanika, kao i  procene sposobnosti kod sportista.. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu da utiču na disanje.

Kao najvažniji parametar bronhoopstrukcije uzima se FEV1, jer je najreproducibilniji. Spirometrijskim ispitivanjem pre i posle delovanja bronhodilatatora ili bronhokonstriktornih supstanci može da se otkrije bronhospastički mehanizam u bolestima sa opstrukcijom disajnih puteva, odnosno da se ustanovi bronhijalna hiperreagibilnost (BHR).

Težina HOPB je određena GOLD klasifikacijom

0 grupe rizika kašalj-jednostavni hronični bronhitis
1 blaga Fev1>80% Fev1/VK<70%
2 umereno teška Fev1 50-80% Fev1/VK<70%
3 teška Fev1 30-50% Fev1/VK<70%
4 jako teška Fev1<30% Fev1/VK<70%
  • FEV1 je forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi,maksimalno izdahnuta količina vazduha u prvoj sekundi. Kod zdravih osoba je iznad 80%, njegovo smanjene je znak opstrukcije.
  • VK je vitalni kapacitet, količina vazduha koja se može maksimalno udahnuti ili izdahnuti, normalno oko 5 litara. Njegovo smanjenje je znak restriktivnih bolesti pluća.

Rezultati testova spirometrije se  porede sa nalazima drugih dijagnostičih metoda (RTG, fizikalni pregled, krvne analize…) Na taj način tek postavljamo konačnu dijagnozu. Jedna te ista vrednost ima potpuno različata značenja kod različitih bolesti. Primera radi, ista cifra vrednosti dobijena spirometrijom za pacijenta sa astmom može da znači uput za intenzivnu negu, a za pacijnta sa HOBP izlazak iz bolnice