Nataša:

licenca jaricMoje dete ima dijagnozu alergijski rinitis, astma. Ima šest godina. Sem upornog suvog kašlja koji se javio prošle zime, nikada nije imao ostale simptome kao sto su noćni kašalj, škripanje u grudima, nepodnošenje napora. Nikada nije imao napade o kakvima me pedijatri pitaju. Kožne probe su negativne, alergije na životne namirnice nepostoje. BIO JE NA TERAPIJI FLIXOTIDE SPREJ 50 mcg, dva meseca, SINGULAIR 5 mg dva meseca. I dalje ima povremeno curenje iz nosa, posle čega suvi kašalj, ali to nije jako izraženo. Ventolin je koristio samo par puta i to po nalogu pedijatra kada se javi taj suvi kašalj. Mene zanima kako da saznam da li moje dete ima alergije na nešto kada su sve analize to negirale? Da li je ovaj suvi kašalj dovoljan simptom za ovu dijagnozu? Hvala Vam.

Dr Dušica Jarić:

Nataša,

Pitanje je sasvim logično i na mestu: Da li postoji alergija ako su alergološki testovi negativni? Pitanje koje sebi lekari često postavljaju. Kod dece, posebo u ranom uzrastu, moguće je postojanje alergije, a da kožnim testovima ne možemo odmah da verifikujemou zročni alergen. Znači, kod dece, a i malog procenta odraslih osoba, negativan kožni test ne isključuje alergiju. Otuda i česta zabluda da „deci do pete godine ne treba raditi alergološko testiranje.“ Alergološki test može da se radi u svakom uzrastu deteta, ali se rezultat uvek razmatra u sklopu kliničke slike. Ukoliko u porodici postoji predispozicija ka atopijskom bolestima, tj ako roditelji ili bliži srodnici imaju neku od IgE /imunoglobulinom E/ posredovanih alergijskih manifestacija, negativan kožni test ne isključuje alergiju. U takvim slučajevima se savetuje ponavljanje testa u intervalima 6-12 meseci, odnosno pored odredjivanja ukupnog IgE u serumu i odredivanje i specifičnih IgE na najčešće inhalatorne i/ili nutritivne alergene. Ukoliko ponovljenim kožnim testom nema hipersenzitivne reakcije i ukoliko se ni u krvi ne verifikuje postojanje sepcifičnih IgE sa veoma velikom verovatnoćom isključujemo alergijsku genezu tegoba.

Ukoliko roditelji imaju neku alergijsku bolest, ukoliko se i kod dete dokaže neka atopijska manifestacija, onda respiratorne tegobe kod deteta sa velikom verovatnoćom jesu manifestacija alergijske astme i/ili alergijskog rinitisa.

Ukoliko nema atopije dijagnoza astme je manje verovatna ali ipak nije isključena jer postoji i nealergijska astma u sklopu virusnih infekcija.

Kašalj jeste jedna od manifestacija astme, ali isto tako i manifestacija brojnih drugih stanja u detinjstvu, te je u tom slučaju potrebno biti veoma pažljiv u postavljanju dijagnoze astme. Kod astme kašalj je najčešće suv, neproduktivan, u epizodama koje se češće javljaju tokom noći ili pred zoru, bude dete iz sna, ili se javljaju provocirane naporom tj trčanjem i fizičkom aktivnošću deteta. U definitivnoj dijagnozi dečije astme važan je odgovor i na primenjenu terapiju, odnosno ako se simtpomi potpuno povuku na primenu inhalatornih kortikosteroida /Flixotide/ ili antagonistaleukotrijena /Singulair/ a po prekidu terapije se vrlo brzo ponovo vraćaju, svakako da je astma vrlo verovatan, ali ne uvek i jedini uzrok tegoba.

I da zaključak ne bi bio u smislu „može biti a ne mora“ jer dijagnozu astme u dečijem uzrastu nije uvek lako postaviti, posebnou „graničnim“ slučajevima, moj savet je da tražite ponovnu konsultaciju pedijatra-pulmologa, koje će na osnovu ponovljenih i dopunjenih alergoloških testova, testa plućne funckije u miru i opterećenju /spirometrija se može uraditi dosta dobro kod većine dece preko 5 godina/ i odgovora na dosadašnju terapiju potvrditi ili revidirati dosadašnju dijagnozu alergijske astme i rinitisa.

Ne znam gde živite, ali svaki veći centar u Srbiji ima pedijatra koji je i subspecijalista iz oblasti pulmologije – u Beogradu u Institutu za majku i dete; u Tiršovoj; KBC „Dragiša Mišović“, u Novom Sadu, Kragujevcu…

Srdačno,
Dr Dušica Jarić