Kašalj sa otežanim disanjem

Može biti u lakoj formi kad se čuje kao pucketanja u grlu, srednje teške forme se jasno primećuju po kašlju i otežanom disanju ili je izrazito otežano disanje sa napinjanjem stomaka, uvlačenjem medjurebarnih prostora, nemogućnošću sisanja i govora i jakom uznemirenošću.

Odrediti prirodu bolesti

U prve dve godine odgovorni su virusi a kasnije alergije iako je veoma teško odrediti oštre granice. Uvek se postavlja pitanje da li dete ima astmu što zavisi od broja napada kašlja sa otežanim disanjem i dobre reakcije na lekove koji se daju preko sprejeva ili inhalatora ili u vidu tableta. Potrebni su i alergotestovi. S druge strane postoji infantilna astma koja se manifestuje kašljem i otežanim disanjem u prve dve godine života, sa ili bez reakcije na lekove koji se daju u tretmanu astme, sa kasnijim proređivanjem i iščezavanjem.

Dijagnoza astme se postavlja na osnovu:

  • anamnestičkih podataka
  • kliničkog pregleda
  • ispitivanja plućne funkcije ( u napadu, van napada, nakon inhalacione bronhodilatatorne i kortikosteroidne terapije)
  • gasnih analiza sa acidobaznim statusom
  • difuzijskog kapaciteta
  • imunoloških ispitivanja

Procenite ozbiljnost bolesti

Astma je hronična bolest kojoj je teško predvideti trajanje, ozbiljnost napada i konačnu prognozu. Od ključnog značaja je dobra edukacija roditelja i prepoznavanje ozbiljnih napada i započinjanje tretmana još u kućnim uslovima. Infantilna astma ima dobru prognozu ali jedan procenat dece kasnije ima pravu astmu.

Samostalni tretman

U svim oblicima astme rani i samostalni tretman ima veoma važnu ulogu i zahteva posebnu edukaciju roditelja. Kod lakših i srednje teških napada roditelju mogu započeti i završiti tretman pod uslovom da napad dobro reaguje na terapiju.

Savet  lekara

S obzirom na prirodu bolesti potrebno je da roditelji uvek zatraže savet onda kad procene da je potrebno!