roditelji i astma

Astma predstavlja veći stres za roditelja nego za dete. Ne paničite!

Astma, zapaljensko oboljenje disajnih puteva, vodeća je hronična bolest kod dece. Bolest se javlja kod 8 do 13% dece, a najčešće se javlja kod dece uzrasta ispod pet godina, objašnjava prim. dr Miodrag Srećković iz ordinacije „Srećković”. U svom višedecenijskom iskustvu, lečeći baš decu obolelu od astme, ovaj iskusni lekar pomogao je mnogima da i pored bolesti žive normalnim životom. Kod dece obolele od astme unutrašnja obloga (sluznica) disajnih puteva postaje zapaljena i osetljiva. Kada dete dođe u kontakt sa pokretačem astme, glatki mišići koji okružuju disajne puteve se zgrče i disajni putevi se suze, čime se otežava disanje deteta. Istovremeno dolazi do oticanja sluznice disajnih puteva i povećano je stvaranje mukusa – lepljivog sekreta koji oblaže unutrašnjost disajnih puteva. Ovim se još više otežava disanje. Napad astme je teška epizoda simptoma koji su izazvani zapaljenjem, sužavanjem i blokadom disajnih puteva, a ti simptomi su škripanje i zviždanje u grudima, kašalj i otežano disanje.

Šta su pokretači astme?

Sve ono što izaziva zapaljenje disajnih puteva i dovodi do pojave simptoma astme jeste pokretač ovog oboljenja. Ljudi koji boluju od astme reaguju individualno, ali uobičajeni pokretači su alergeni, virusne infekcije i iritanti iz vazduha. Iako je većina dece osetljiva na mnoge pokretače, smatra se da su virusne infekcije poput obične prehlade odgovorne za 85% astmatičnih napada kod dece. Najčešće je obična prehlada izazvana takozvanim retrovirusima.

Kod alergične dece udisanje određenih iritanata – uključujući polen, životinjske dlake ili kućnu prašinu, u kojoj su jedan od najsnažnijih iritantnih elementa grinje – može da izazove alergijsku reakciju poznatu kao alergijski rinitis u nazalnom delu disajnih puteva. Ovo vodi do pojave težih simptoma astme u nižim delovima vazdušnih puteva i bliže plućima.

Iritanti poput duvanskog dima ili zagađenog vazduha ne moraju obavezno da izazovu alergijsku reakciju u imunomsistemu deteta, ali mogu da produkuju slične efekte time što iritiraju disajne puteve.

Postoje i neki drugi stimulusi koji mogu da dovedu do pogoršanja astme kod deteta, ili čak i da izazovu astmatični napad. Trčanje ili druge naporne fizičke aktivnosti mogu da budu pokretač napada astme kod više od 80% dece. Mnoga deca kažu da im se astma pogoršava usled hladnog vazduha ili drugih vremenskih promena, a takođe astmu mogu da prouzrokuju stres ili ekstremne emocije poput smeha ili plača.

Ukoliko vaše dete ima astmu veoma je važno da identifikujete koji su pokretači astme kod vašeg deteta. Nakon toga možete da preduzmete korake da biste sveli na minimum izloženost deteta alergenima ili drugim faktorima koji mogu da izazovu napad astme.

Zašto nastaje bolest

Iako postoji mnogo različitih pokretača astme veoma je teško utvrditi šta uopšte izaziva pojavu same bolesti. To mogu biti preosetljivi disajni putevi, postojanje astme u porodičnoj istoriji bolesti ili faktori sredine u kojoj čovek živi, na primer zagađen vazduh.

Astma ima tendenciju da se pojavljuje više puta u jednoj porodici. Takođe, ukoliko roditelji imaju neku alergiju poput polenske kijavice, veća je verovatnoća da će njihovo dete oboleti od astme. Iako se sklonost ka pojavi astme ili alergija može naslediti, da li će dete dobiti astmu ili ne, zavisi od složenog međusobnog sklopa tri faktora – nasleđa, čovekove sredine i načina života.

Ostali uzročnici su lakši za uklanjanje: pušenje tokom trudnoće povećava rizik da dete dobije astmu, a pasivno pušenje takođe može da izazove astmatični napad. Ali ponekad pokretač može da bude nešto što izgleda neškodljivo i bezazleno poput određenih vrsta hrane ili sintetičkih materijala.

Kad porasteš – proći će

Astma počinje rano u detinjstvu. Kod većine dece sa astmom bolest se pojavljuje pre pete godine života. Međutim, postoji mala uteha da je to bolest koja uglavnom nije za ceo život i kod neke dece nestane u odrasloj dobi. Procenjuje se da bolest nestaje sa odrastanjem kod polovine do dve trećine dece sa astmom, a kod jedne trećine to se dešava kada uđu u tinejdžerske godine. Čak i ako se bolest ne povuče, simptomi postaju mnogo manje izraženi.

Međutim, ponekad se događa da se astma vrati kada dete odraste. Ili, ukoliko dete ima tešku astmu, bolest može da se nastavi, ali ne mora obavezno i da se pogorša. Dugoročna prognoza astme zavisi od mnogih faktora, počev od porodične istorije i koliko dobro je bolest kontrolisana u ranom detinjstvu. Druga komplikacija je što su dečaci podložniji razvoju astme nego devojčice u detinjstvu, ali devojčice imaju veći rizik od razvoja astme u tinejdžerskom uzrastu.

Jedna od teorija je da se neka deca rađaju sa relativno uskim disajnim putevima. Kada se ovi disajni putevi još više suze zbog neke virusne infekcije, ishod može da bude astmatični napad. Kako deca rastu njihovi disajni putevi se šire i postaju otporniji na infekcije, tako da astma može da se povuče. Mešutim, kod dece čija je astma uzrokovana alergijom, manja je verovatnoća da će nadrasti astmu zato što i dalje ostaju osetljivi na taj alergen.

Prepoznati simptome

Roditelji moraju da uoče simptome astme kod svog deteta. Znaci upozorenja su škripanje i zviždanje u grudima, ubrzano disanje ili nedostatak daha, uporan i hriptavi kašalj – posebno noću – i osećaj teskobe u grudnom košu. Ukoliko je kod deteta uspostavljena dijagnoza neke bolesti disajnih puteva poput upale pluća ili bronhitisa postoji šansa da to zapravo može da bude astma.

Treba da imate na umu da je za malo dete teško da objasni osećaj poput teskobe u grudnom košu. To može da mu stvara nervozu i u tom slučaju treba pažljivo da pitate dete šta mu je i šta oseća. Napad astme takođe može da učini da dete postane vrlo uznemireno što još više pogoršava detetovo disanje i onemogućava komunikaciju sa detetom.

Normalan život i s bolešću

Iako je astma kod dece alarmantna bolest i kada se pravilno ne kontroliše može dovesti do smrti, danas se ova bolest leči efikasnije nego ikad. Ljudi mogu da žive sa astmom i da je drže pod kontrolom, a da pri tom bolest veoma malo utiče na svakodnevni život ako se tretira pravilnim izborom lekova.

Kod odraslih i dece standardna terapija astme je sa inhalacionim kortikosteroidima. Ovi lekovi se široko primenjuju i dosta su efikasni, ali izazivaju i neželjene efekte, poput katarakte i osteoporoze (krhke kosti) koje nemaju značaj kod astme u detinjstvu. Rezultati brojnih kliničkih studija pokazuju da čak i umerene doze inhalacionih kortikosteroida mogu da dovedu do zastoja u rastu kod dece sa astmom – u nekim slučajevima čak i za 2 cm godišnje.

Danas je za lečenje astme dostupan širok opseg lekova – onih za olakšanje simptoma relaksacijom mišića koji okružuju disajne puteve, kao i lekova koji deluju na uzrok astme, jer suzbijaju zapaljenje koje uzrokuje simptome poput otežanog disanja.

Postoje i druge opcije lečenja. Noviji lekovi ciljano deluju na zapaljenski proces koji uzrokuje astmu i smatra se da su ovi lekovi isto tako efikasni kao i inhalacioni kortikosteroidi. Za roditelje koji su zabrinuti zbog uticaja inhalacionih kortikosteroida na rast njihovog deteta ovi drugi lekovi – koji blokiraju inflamotorne efekte supstanci ( zovu se leukotrieni) i ne utiču na rast deteta, što je dokazano u kliničkim studijama.

Jedna od tih opcija je i montelukast, tableta koja se uzima jednom dnevno za lečenje astme i olakšanje simptoma sezonskog alergijskog rinitisa. Ovaj lek koristi više od 33 miliona pacijenata u preko 90 zemalja sveta i smatra se lekom broj jedan u svetu za lečenje astme kod dece.

Brojne kliničke studije potvrđuju da su ovakve vrste lekova neškodljive i efikasane u kontroli astme kod dece. Lek u obliku granula za oralnu upotrebu lakše je davati manjoj deci, a tablete za žvakanje sa ukusom višnje su pogodne za korišćenje kod starijeg uzrasta.

U jednoj kliničkoj studiji posmatrana su deca uzrasta od 8 do 12 godina kako koriste inhalacione kortikosteroide za kontrolu astme. Iako su ova deca tvrdila da uzimaju lek na potpuno ispravan način, stvarna komplijansa je bila samo 58% u proseku, a samo 32% od ukupnog broja doza su uzete u predviđeno vreme za doziranje.

Savet

Najbolje je da porazgovarate sa lekarom kome verujete i koji prati zdravstveno stanje vašeg deteta. On može da odgovori na sva pitanja u vezi lečenja astme i da vam preporuči koji je ispravan način lečenja. Život ne mora da stane za dete koje ima astmu.

Lisa