Pobedi je! Živi aktivno!

Aaaaa-pćiha

Prolećno sunce i buđenje prirode posle dosadne i hladne zime velika je radost za sve.

Nažalost nekima od nas dolaskom proleća počinju i tegobe u vidu kijanja, svraba u nosu, zapušenog nosa, otežanog disanja, svraba i suzenja očiju, glavobolje…

Ako i vi imate ovakve tegobe, a posebno ako se one javljaju svake godine u isto vreme, najverovatnije imate problema sa prolećnim alergijama.

Hajde da se podsetimo:

Šta su alergijske bolesti

Alergijske bolesti nastaju kada naš imuni sistem pogrešno prepozna supstance, najčešće molekule proteina, i započne imunu reakciju.
U osnovi alergije je pogrešno usmeren imuni odgovor, a ne, kao što u narodu vlada pogešno mišljenje, slabiji imuni odgovor, odnosno pad imuniteta.

Alergijske reakcije se javljaju kada je organizam u kontaktu sa supstancama na koje je preosetljiv. To mogu biti:

- inhalacione supstance koje do organizma dolaze preko vazduha, udisanjem

– nutritivne koje u organizam dolaze preko hrane

– supstance koje sadrže neki lekovi

-može se javiti i preosetljvost na ubode insekata, neke fizičke provokacije (hladnoću, toplotu, sunčevo zračenje…)

Inhalacioni alergeni se pojavljuju u prolećnim mesecima kada se u našoj sredini javljaju poleni.

SIMPTOMI PROLEĆNE ALERGIJE:

Simptome se mogu javiti:

A. u gornjim disajnim putevima:

-kijanje u seriji, pojačana nosna sekrecija (uglavnom bistra), zapušenost nosa uz gubitak čula mirisa, slivanje sekreta niz ždrelo, svrab nosa i grla

– zbog zahvatanja sinusa, može se javiti osećaj punoće, a povremeno i glavobolje

– sluznica oka – svrab i suzenja očiju, crvenilo konjuktiva,  blagi otok kapaka

B. u donjim disajnim putevima

– osećaj nedostatka vazduha, kašalj (uporan, suvi), gušenje sa „sviranjem“ u grudima

– često se kod istog pacijenta javljaju tegobe i od strane nosa i pluća, pa je usvojen pristup da se pacijent sa rinitisom ispituje u smislu astme, i obrnuto

– retko se mogu javiti i promene po koži

Najčešći izazivači prolećnih alergija

Glavni izazivači polenskih alergija su poleni biljaka koji se razmnožavaju vetrom. No, nemaju svi  poleni  isti potencijal za izazivanje alergija.  Najizraziti alergeni su poleni breze , zatim poleni leske, jove, jasena, platana i pitomog kestena

Na razvoj tegoba može uticati i vreme cvetanja biljaka, vremenske prilike u sezoni cvetanja kao što je temperatura, vlažnost, vetar , te  količine polena u vazduhu.

Lečenje

Ako sumnjate da patite od prolećne alergije  javite se alergologu radi dijagnostike na koje ste polene preosetljivi i dogovora oko terapije.

Lečenje zavisi od simptoma polenske alergije, ali je prvo pravilo izbegavati kontakt sa polenima koliko je to moguće. Ukoliko je prisutan alergijski rinitis, lečenje najčešće počinje sa antihistaminicima i/ili nazalnim kortikosteroidima.

Nazalne kortikosteroidi treba koristiti  onoliko dugo koliko traje sezona polena i ono što je važno je  da se uvek počenu  koristiti nekoliko dana pre nego što se pojave tegobe, odnosno pre početka cvetanja biljaka.  Kada dišete na nos , sluzokoža nosa se ponaša kao filter za vazduh i zadržava polene odnosno alergijska reakcija se odvija u nosu (alergijski rinitis i konjuktivitis) . Kada pretežno dišete na usta, poleni odlaze u bronhije i u pluća gde se odvija alergijska reakcija (spazam bronhija, bronhijalna astma. . .) Ono na čaga nas naša dr. Dušica Jarić stalno podesća je da nikada ne smemo zaboraviti da je disajni put jedinstven bez podele na gornji i donji disajni put i da je lečenje alergijskog rinitisa izuzetno bitno, ne samo zbog uklanjanja simptoma rinitisa, već i zbog smanjenja mogućnosti za nastanak bronhijalne astme tokom života.

U terapiji se mogu koristiti i kromolini za ublažavanje lakših oblika alergijskog rinitisa.

Navedeni lekovi se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji, a o početku lečenja, dozi i dužini terapije je najbolje konsultovati se sa nadležnim alergologom i ne uzimati terapiju na svoju ruku.

Pratite koncentraciju polena u vašem okruženju i vodite svoj lični polen dnevnik

Imunoterapija

Kod nas se sprovodi imunoterapija koja je popularno nazvana vakcinacija, čiji je cilj da smanji osetljivost organizma na polene.
Klasična imunoterapija podrazumeva potkožno davanje rastućih doza odgovarajućih alergena i primenjuje se samo u visokospecijalizovanim ustanovama.
Oralna imunoterapija podrazumeva uzimanje rastvora u vidu kapi, u rastućim koncentracijama; izvodi se u kućnim uslovima, dugotrajna je i sprovodi se od tri do pet godina
Preduslov da bi se započela imunoterapija je detaljna dijagnostika, kojom se određuju relevantni alergeni sa kojima će se ova procedura sprovoditi. Ovo je zasad jedina poznata i priznata metoda kojom može da se izmeni prirodni tok alergijskih bolesti, to jest da se izgubi senzibilizacija. Takođe, u grupi pacijenata kod kojih je sprovođena imunoterapija u odnosu na one koji su samo lečene medikamentno, smanjen je broj pacijenata kod kojih je alergijski proces zahvatao i donje disajne puteve, odnosno kod kojih se pojavila bronhijalna astma.

Obavezno pročitajte članak naše Dr. Dušice Jarić o imunoterapiji.

Kako bi se lakšei deteljnije  informisali o alergijama i astmi obavezno pročitajte i sve tekstove do kojih vode podvučene i crvenim slovima označene  reči!