Ohrid je stvarno prelep. Maltene nema razlike između nekog malog mesta u Crnoj Gori i Ohrida. Prisetio sam se kako me je uvek ispunjavala misao da neki duži period provedem na moru. Opet zamišljam sebe kako par meseci godišnje provodim na nekom mirnom i malom mestu, van ludila, prljavštine i buke Beograda. A Ohrid ima baš to, onaj stari grad iznad, koji me podseća na mnoga takva mesta u Crnoj Gori. Ohrid je bratski grad sa Budvom. Kako li uopšte biraju te pobratimske gradove?

U ostalom, nije slučajno da je ovaj grad poznat još iz 3. veka pre nove ere. Baš tu je nastao prvi univerzitet na Balkanu, a Ohrid je oko 10. veka bio središte širenja hrišćanstva. Ja nisam vernik, pri tome i retko kad sam okrenut istoriji, ali uvek zastanem pred ovolikim značenjem. Baš ti ljudi, naši prethodnici su izabrali upravo ovo mesto za život i istim ulicama su šetali. Magija je u lepoti i smirenosti ovog mesta koje vas motiviše da stvarate i učite.

veki-na-brodu

No, na Ohridu smo proveli samo 4 dana, što nikako nije dovoljno da se oseti atmosfera grada. Pored toga, dva dana smo bili na predavanjima, a večeri su bile odvojene za provod. Zaista neverovatno da na tako jednom malom mestu (cenim da je bilo oko 80.000 ljudi u periodu kad sam ja bio) ima toliko kvalitetnog sadržaja, poput džez paba ili rok svirke. To mi je nadasve čudno, jer su veoma rekta takva mesta i u većim gradovima, koja bi imala i brojniju publiku.

Drugi dan smo išli brodom do Manastira Svetog Nauma, gde sam stvarno uživao u plovidbi jezerom. Učnilo mi se da mogu da razumem mornare. Manastiri su mi još jedan veliki izazov za razmišljanje. U njima žive ljudi koji se odriču svih blagodeti ovozemaljskog sveta. Iako bi ih sa modernog stanovišta ljudi nazvali nekim pogrebnim imenom, ili bi ih jednostavno prevideli, meni su monasi krajnost koja se ne sme zanemariti. Neću da idem daleko sa svojim mislima…

Ja sam uspeo da izdvojim vreme za 2 trčanja. Jedno od 5, a drugo za oko 8,5 km. Nadao sam se da ću naći staze, ali pored jedne od par stotina metara morao sam da biram put i trku kroz automobile. Ništa od one romatniče predstave trčanja pored jezera i čistog vazduha :(

Dobro sam klopao, ali i previše vina pio i naravno bio u društvu pušača. No dobro sam, iako ovo sparno vreme kao da me pritiska pluća. Juče sam posle kiše trčao sve do Malog Mokrog Luga, Konjarnika pa nazad kući do Šumica. Sat vremena i 12 km.

Inače prezadovoljan sam kako stvari funkcionišu na www.astma.rs. Neverovatno koliko mi je drago, što je Maja (Marija Blažić) tu da pomogne, što doktorka Jarić nalazi vremena da mi pošalje odgovore na pitanja, ali i da se uključi u razgovor i diskusiju. Jedna mlada doktorka Jelena, mi se javila, kaže da je tražila odgovor za svoje pacijente, pa našla sajt i našu doktroku. Sa nama je i doktorka Mirjana, koja čeka pitanja iz oblasti alergija. Naravno, bez posetilaca tj vas dragih čitača, a posebno par dragih mama, nikako ne bismo uspeli. Hvala svima.

Elem, verovatno ću menjati ovaj slogan: moj pristup.. pošto je www.astma.rs stvarno prerasla u jednu malu zajednicu. Sada smo živi već 7 meseci :))

Pozdrav i pišemo se. Ako imate neke ideje o novom sloganu, slobodno promislite i pošaljite!