Otkriće vakcina za prevenciju određenih infektivnih bolesti predstavlja revolucionaran korak u istoriji medicine. Vakcine su spasile živote miliona dece i osoba svih starosnih grupa širom sveta. Ovde se ubraja i vakcina protiv sezonskog gripa (influence).
Poslednjih godina u javnosti postoje različiti stavovi u vezi sa vakcinacinacijom protiv zaraznih bolesti, pa i sezonskog gripa. Protivnici vakcinacije osporavaju njihov značaj, navode štetne posledice koje su navodno veće od pozitivnih efekata imunizacije. Aktuelna medicina ima definisan i jasan stav u pogledu vakcina, uključujući vakcinu protiv sezonskog gripa.
Šta je grip?
Grip je akutna infekcija koju izazivaju različiti sojevi virusa A i B, retko C grupe i javlja se svake zime.
Neki ljudi smatraju da je grip samo neprijatnost, a grip je mnogo više od neprijatnosti. To je ozbiljna bolest od koje u svetu godišnje umre 300 000 d0 500 000 ljudi. Pod posebnim rizikom su trudnice, mala deca, starije osobe lošijeg zdravstvenog stanja i hronični bolesnici. Kod njih postoji opasnost od teških infekcija i smrti.
Kako se grip prenosi sa čoveka na čoveka?
Grip je primer kapljične infekcije koja se lako prenosi i vrlo je zarazna. Prilikom kašlja i kijanja inficirane osobe u okolinu izbaciju kapljice tečnosti u kojima su virusi. Osobe u okruženju udišu kapljice tečnosti zajedno sa virusima, ili kapljice kontaminiraju njihove ruke ili površine u prostoriji. Dodir kontaminiranih površina i zatim dodir usta ili nosa, može, isto tako da bude put prenosa virusa gripa.
Koji su simptomi gripa ?
Virus
Simptomi sezonskog gripa su nagli porast temeperature, kašalj, bol u grlu, bolovi u mišićima, glavobolja, groznica i slabost. Grip kod zdravih osoba traje 3-4 dana ali grip može kod hroničnih bolesnika da izazove ozbiljne teške kompikacije.
Grip treba razlikovati od prehlade koju izazivaju drugi virusi.
Vakcina protiv gripa
Vakcinacija je proces zaštite, to je stvaranje imuniteta protiv infekcija. Najčešći način imunizacije je putem vakcinacije pri čemu se u organizam unose veoma male količine oslabljenih ili umrtvljenih oblika infektivnog agensa kao što su virusi ili bakterije, obično putem injekcija. Uneti virus stimuliše imuni sistem organizma da stvara antitela. Antitela su sposobna da prepoznaju i efikasno unište infektivne agense kad organizam sledeći put bude u kontaktu sa uzročnikom. Za razvoj antitela potrebe su dve do tri nedelje.
U slučaju vakcina protiv gripa radi se o inaktivisanoj vakcini koja ne sadrži žive viruse i ona pomaže organizmu da stvori imuni odgovor i ne može da izazove bolest (grip).
Sastav vakcine protiv gripa svake godine određuje Svetska Zdravstvena Organizacija na osnovu cirkulišućih virusa.Ove godine trovalentna vakcina sadrži dva tipa virusa A i jedan soj virusa B.
Najbolje vreme za vakcinaciju su oktobar i novembar. Vakcina se prima samo jednom u sezoni.
Koji su neželjeni efekti vakcije protiv gripa?
Blage i kratkotrajne neželjene posledice su: crvenilo i bol na mestu uboda injekcije, blago povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišičima, kašalj, promuklost.
Veoma retko mogu nastati neurološke komplikacije.
Koliko je vakcina efikasna?
Vakcine predstavljaju najbolje preventivne mere za zaštitu od infekcija kao što je grip. Međutim, one nisu 100% efikasne i osobe koje se vakcinišu mogu da obole od gripa, ali obično u znatno blažem obliku.
Rezultati pokazuju da je vakcina protiv gripa efikasna u 50-70%, zavisno od soja virusa i starosti osobe. Ako se većina članova društvene zajednice imunizuje, bolest ne može da se širi, što ima za posledicu bolju zaštitu svih osoba, čak i onih suviše mladih za vakcinaciju ili onih koji ne mogu da se vakcinišu. To je imunitet zajednice i veoma je značajan sa gledišta javnog zdravlja.
Ko treba da se vakciniše protiv gripa?
Protiv sezonskog gripa treba da se vakcinišu:
- osobe sa hroničnim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP ), astma, šećerna bolest, srčana, bubrežna, oboljenja jetre i dr.)
- trudnice (deo imuniteta prenose na novorođenče i tako ga u prvim mesecima života štite od gripa)
- osobe starije od 65 godina
- osobe koje žive sa ili neguju bolesnike sa visokim rizikom od teških komplikacija gripa.
Da li bolesnici sa astmom treba da se vakcinišu protiv sezonskog gripa?
Oboleli od hroničnih bolesti disajnih organa su pod velikim rizikom za nastanak teških infekcija ako dobiju grip i zbog toga je važno da budu zaštićeni vakcinacom protiv gripa.
Astma može da se pogorša usled infekcije virusom infleunce (grip) i mnogim drugim. Ako bolesnik ima tešku astmu postoji veći rizik od teških komplikacija kao što su akutni teški napad astme koji se često leči u bolnici, a moguć je i smrtni ishod. Oboleli od najtežeg oblika astme mogu da se vakcinišu protiv gripa i ona će ih štititi od najgorih sojeva virusa gripa.
Većina bolesnika sa astmom dobro podnosi vakcinu i nema više sporednih efekata od drugih.
Da li oboleli od HOBP treba da se vakcinišu protiv sezonskog gripa?
Poznato je da kod bolesnika sa HOBP postoji veći rizik od komplikacija usled respiratornih virusnih infekcija uključujući grip. Respiratorne infekcije su čest uzrok pogoršanja HOBP.
Osobama sa HOBP se preporučuje vakcinacija protiv gripa da se spreči infekcija ali, isto tako, da se ublaže komplikacije gripa kao što su bakterijske upale pluća, popuštanje organa i smrt. Ovo je još značajnije kod bolesnika sa HOBP koji imaju druge hronične bolesti (ili komorbiditete), naročito srca i krvnih sudova.
I na kraju : godišnja vakcinacija protiv sezonskog gripa ostaje najefikasniji put prevencije širenja infekcije. Pored toga, veoma je važno održavanje dobre higijene koje obuhvata redovno i temelno pranje ruku, bacanje upotrebljenih papirnih maramica posle kijanja ili kašlja i izbegavanje kontakta sa osobama za koje se zna da imaju infekciju.
VAKCINE SU NAJBEZBEDNIJI NAČIN ZAŠTITE ZDRAVLJA I ZATO
VAKCINIŠITE SE PROTIV GRIPA NA VREME!
Prof dr Vesna Bošnjak Petrović
