Mnogi ljudi sa astmom veruju da vežbanje i sport nisu opcija za njih, oni misle da će im vežbanje načiniti više                   lošeg nego dobrog. Istina je potpuno drugačija, većina asmatičara će sa sigurnošću osetiti brojna olakšanja od bilo kakvog oblika fizičke aktivnosti.

 UKRATKO O ASTMI

Dvanaest do petnaest procenata svetske populcije smata se asmatičarima. Osnovni problem obolelih jesu napadi otežanog disanja koji izaziva spazam sitnih disajnih puteva. Ozbiljnost napad je jakao raznovrsna od blagog spazma i nelagodnosti u plućima, pa sve do najtezih napada koji mogu uzrokovati i ugušenje.

Česti prateći simptomi jesu čujno disanje (u narodu zvadno zviždanje u grudima) i suvi učestali kašalj.

Napad mogu uzrokovati alergeni, respitatorne infekcije, duvanski dim, stres i dr. Takodje postoji i oblik astme koji uzrokuje fizička aktivnost.

 VEŽBANJE SA ASTMOM

I pored činjenice da astma može biti izazvana fizičkom aktivnošću, vežbanje je i dalje jako dobar izbor za vas. Istraživanja pokazuju da se fizička tolerancija prema vežbanju izgradjuje vremenom i procenat pojave asmaticnog napada tokom vežbanja se drastično smanjuje. Vežbanje takođe preventivno deluje protiv razvoja mnogih drugih bolesti, redovno vežbanje smanjuje stres, posle vežbanja ljudi se osećaji mnogo lagodnije, puni su energije i mnogo bolje spavaju. Neke od vas možda će se iznenaditi da su neki od svetski poznatih sportista ostvarili visoke rezultate posle dijagnostikovanja njihove astme, jedan od njih je i naš vaterpolista Andrija Prlainović.

Pre nego što počnete da trenirate neophodno je da se konsultujete sa svojim lekarom, on će vam odraditi neophodne provere i na osnovu toga daće vam svoje mišljenje. Ovaj korak je neophodan. Ako postoji potreba vaš lekar će vam prepisati neophodnu dodatnu terapiju za kontolu vašeg stanja. Neophodno je da lekara pitate kad da uzimate terapiju i koliko dugonjen efekat traje.

Kada dobijete neophodno odobrenje i preporuke vašeg lekara možete početi sa vežbanjem, ali obratite pažnju na nekoliko neophodnih stvari:

  • Pre početka vežbanja uradite dugo zagrevanje. Produžen period slabe fizičke aktivnosti će pomoći vašem telu da se pripremi za intezivno vežbanje.
  • Pokušajte da svoje vežbanje uskladite sa najnižim brojem otkucaja srca. Vežbanje kao što su šetanje ili plivanje su odlični za asmatičare zato što su niskog inteziteta i mogu se izvoditi u dužem vremenskom periodu. Oni koji žele da se bave sporom većeg inteziteta , kao sto su trčanje, fudbal ili košarka trebali bi da postepeno pojačavaju intezitet svog vežbanja.
  • Odmarajte kada je to neophodnoi, slušajte šta vam vaše telo govori. Dugotrajno vežbanje nije preporučljivo, mnogo je bolje vežbanje u etapama sa periodima odmora izmedju svake etape.
  • Pokušajte da izbegavate vežbanje tokom perioda kada se napolju nalaze neki od uzročnika vašeg asmatičnog napada, kao što su: hladan ili suv vazuh, prisustvo alergena i sl.
  • Nemojte se naglo hladiti, postepeno spuštanje telesne temperature mogu sprečiti nastanak asmatičnog napada. Tuširanje toplom vodom ili topla kupka takodje mogu biti jako pozitivni.

 

DRŽITE SVE MOGUĆNOSTI OTVORENIM

Astma ne znači da morate da žvite neaktivnim životom. Redovna fizička aktivnost je jedna od najboljih stvari koje možete uraditi i za vaše zdravlje i za vaš dobar osećaj. Dokle god je vaša astma u skladu sa vašom fizičkom aktivnošću, ništa vas ne može sprečiti da se bavite aktivnošću koja vas čini zdravom i srećnom. Važno je samo da odaberete fiziču aktivnost koju vi najvise volite ali i koja vama najviše odgovara.