Ana:

Prelistala sam ceo sajt, pročitala sve teme i pitanja i zaista mi se dopala ideja o postojanju ovakovog sajta. Ovo mnogo znači svima, pogotovu ako se od rodjenja mučite sa ovom boljkom i onima koji ništa ne znaju. Zaista je edukativno! Sve pohvale! Čitala sam mnoga iskustva i želela i ja sa vama da podelim svoje i ujedno pitam doktorku za neki savet!

Imam 24 godine, od malena bolujem od ove bolesti, koja se posle puberteta pogoršala. Najveću krizu sam imala pre 3 godine, kada sam, sa prekidima od 5-7 dana, non stop bila na infuzijama, kiseoniku i po bolnicama širom naše zemlje. Najteži napad u svom životu sam imala te godine u septembru, kada su me jedva povratili u život. Nakon toga sam samo jednom ležala u bolnici, ali sam jako često na terapijama poput pronizona i niripana. Koristim seretide 500 svaki dan već 3 godine. Bilo je pokušaja da se doza smanji, ali su mi rezultati bili losi, i uvek se vracali na dozu 500. Pila sam i singular, i pokušavali su da kombinuju sve moguće pumpice od flixotide i sereventa (znam da su obe u seretide-u, pa me nervira to što mi ova kombinacija oduzima više vremena za uzimanje terapije, ali Bože moj… šta je tu ju), berodual je uvek sa mnom i sve se nekako vrti u krug… I meni su uvek rezultati nezadovoljavajući, čak i pored stalne terapije

spirometrijski nalazi pokazuju Fev1 od nekih 40 do 60%, retko se poveća iznad 60-70, a zna da padne i ispod 40% (svojevremeno je išlo i do 23%). Doktor koji me leči me je prilicno edukovao sto se tiče bolesti, pa sve sastave lekova, primene, kako, kada i zašto – sve znam, samo ni meni ni njemu nije jasno kako nakon terapije kortiko preparatima od 20-40 mg svaki dan, spirometrijske vrednosti znaju da padnu, i teško ih je podići, i kako i zašto nastaju te smetnje u disanju. Idem na kontrole minimum jednom mesečno već koliko godina, i više mi se smucilo da pogledam tu zgradu, ali moram! Čitala sam kako vi savetujete neku sportsku aktivnost, dok su meni zabranili svaki vid aerobnog sporta, a pilates i slične stvari mi nisu dobre zbog prašine.

Pa to nije humano!!! Imam još gomilu iskustva što se tiče života sa ovom bolešću i lečenja iste, ali ne bih više da pričam, bar ne ovog puta. Pitala bih vas doktorka samo za Vaše misljenje?

Zahvalna i Vama doktorka i tebi Veroljube što si nam omogućio ovakav sajt. Srdačan pozdrav! Ana

astma zena

Dr Dušica Jarić:

Ana,

Od svih pisama najteže mi je bilo da odgovorim baš Vama…

Iz pisma se vidi da sasvim dobro poznajete lekove, da dobro poznajete i suštinu astme, i da imate dobru saradnju sa Vašim lekarom. Od svih ljudi sa astmom preko polovina ima laku povremenu bolest, oko četvrtina ima laku perziustentnu i oko četvrtina perzistentnu umerneo tešku.

Teška perzistentna astma koju Vi imate je srećom retka, ali vama to ništa ne znači. Za Vas je ona 100%. Zašto neko dobija laku a neko tešku astmu nije sasvim jasno. Rani početak bolesti već u prvoj godini života sa teškim napadima u detinjstvu koji se ne smiruju u pubertetu ukazuju na tok astme u pravcu teške astme koja se i u literaturi opisuje kao „astma teška za lečenje“. U osnovi nepotpunog poboljšanja plućne funckije je tzv „remodelovanje“ disajnih puteva koje je još uvek enigma. Prosto nema pravila. Neki ljudi imaju ceo život astmu i nikada ne dodje do promena na disajnih putevima koje zovemo „remodelovanje“, a kod nekih se javlja već nakon par godina trajanja astme tj već u detinjstvu.

Ono što znam je da medicina brzo napreduje, inhalatorni kortikosteroidi koji su napravili revoluciju u lečenju astme ozbiljnije se primenjuju u lečenju od početka 70 tih godina, početkom 90 tih godina prošlog veka je uveden dugodelujući beta 2 agonist, oko deceniju unazad se primenjuje Singulair,… Šta je na redu u narednih 10 godina: pominju se neki „ultra dugodelujući bronhodilatatori“. Na zapadu se u lečenju teške alergijske astme koristi Xolair (monoklonska antitela protiv IgE) doduše skup lek, ali svemu vremenom pada cena i ko zna šta još.

Ako je za utehu, moja majka od mladosti ima astmu. Sećam se da je do otkrića Sereventa odnosno sada već fiksnih kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidima (seretide, symbicort) imala često gušenja. I ona ima remodelovanje disajnih puteva. Ali od kada se leči primenom fiksnih kombinacija potpuno normalno živi i ne pamti kada je morala da uzme „pumpicu“ ventolina ili Beroduala, a mislila je da će ceo život provesti sa kašaljem i gušenjem.

Ja duboko verujem da će napredak u lečenju astme dovesti do novih kombinacija lekova koji će upravo biti efikasne u lečenju upravo one grupe ljudi koji imaju „astmu tešku za lečenje“.