Kada lekar prikupi sve anamnestičke podatke i dobije rezulate svih potrebnih analiza, te na osnovu toga postavi tačnu dijagnozu moćiće da vam prepiše i terapiju koja će vašu astmu držati pod kontrolom i omogućiti vam normalan i aktivan život.

Lečenje astme na osnovu stepena težine

Globalna incijativa za lečenje astme (GINA) kaže da je osnovni princip “stepenasti pristup lečenju astme” tj lečenje na osnovu stepena težine astme.

Astma je dinamična bolest koja se po učestalosti simptoma razlikuje od bolesnika do bolesnika, odnosno i kod istog bolesnika razlikuje se tokom vremena. Zato plan lečenja treba prilagoditi individualno svakom bolesniku ponaosob. U stepenastom lečenju vrsta i doza lekova se povećava ili smanjuje shodno težini same bolesti.

Povremena i perzistenta astma

Tako je na osnovu učestalosti tegoba i promena u plućnoj funkciji, astma klasifikovana kao najblaža ili povremena astma (tegobe su vema blage i retke, redje od jednom nedeljno i nema noćnih simtpoma) i trajna ili perzistentna koja se u zavisnosti od učetalosti dnevnih i noćnih tegoba klasifikuje kao laka, umerena i teška. Teška astma podrazumeva da su tegobe svakodnevne, uz veoma česta pogoršanja, posebno tokom noći.

Lekovi za prevenciju i otklanjanje tegoba

Lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome(ventolin,spalmotil, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest.

Ukoliko se radi o umereno teškoj iliteško astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparat- Seretide i Symbicort).

Kontrola astme bez lekova

Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme, preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Kontrola astme i težina astme

Smatra se da se kontrola astme tiče adekvatnog lečenja, dok se težina astme odnosi na postojeći tok bolesti. Zato je pogrešno tvrditi da je dobro kontrolisana astma sinonim za blagu, a loše kontrolisana astma sinonim za tešku astmu.

Nikada ne treba zaboraviti da astma ima svoje “lice i naličje”. Većina astmatičara koji su pravilno lečeni imaju dobru pa čak i potpunu kontrolu astme. Oko 20% učesnika Olimpijskih igara su astmatičari. Problem je ako se astma ne dijagnostikuje na vreme ili se neadekvatno leči. Moguća su i teška pogoršanja koja zovemo “napadi astme”. Iako retko ovakvi napadi mogu da se završe smrtnim ishodom.