Na internetu se nalazi mnogo textova o tome šta je astma, simptomima i sl. Ja sam imao želju da na jednom mestu objedinim sve te podatke i da ih sastavim u jedan članak.

ASTMA po definiciji predstavlja: ” Hroničnu inflamatornu bolest disajnih puteva u plućima”. Sama definicija nam mnogo znači zato što nam daje glavne smernice u simptomima, znacima i dužini trajanja same bolesti. Posto je hronična bolest, to znači da će vas ona sa vise ili manje simptoma pratiti skoro ceo život. Inflamatorna bolest znači da u disajnim putevima koje zahvata ona izaziva inflamaciju ili zapaljenje, to je imunska reakcija ka nekom sprecifičnom antigenu koji se naziva pokretačem astme. Jako značajno je i to da ona zahvata sitne disajne puteve u plućima i time izaziva reakiju, takodje nisu samo pluća zahvaćena u astmi, veoma često obolele od astme prate hronične promene nosne sluzokože.

Respiratorni sistem:

Da bismo u potpunosti razumeli na koji način nastaju simptomi astme moramo da se upoznamo sa delovima respiratornog sisetema.

 

Respiratorni sistem

Respiratorni sistem

Respiratorni sistem mozemo podeliti na nekoliko funkcionalnih delova.

1) Zajednicki delovi respiratornog i digestivnog trakta

  • Usna duplja
  • Ždrelo (Pharings)

2) Samo respiratorni delovi:

  • Nosna duplja
  • Dušnik (Trachea)
  • Dva glavna bronha, koji nastaju račvanjem dušnice
  • Po ulasku u pluća glavni bronh se deli na mogobrojne bronhije (Bronchial tubes)
  • Bronhije se dele na brojne bronhiole (bronchiles) koje se nastavljaju na alveole. Alveole su strukture koje imaju jako tanak zid i u kojima se vrši razmena gasova.

Jako je važno znati da svi samo respiratorni delovi u svojoj građi sadrže hrskavičave i glatko mišićne strukture, jedino bronhiole i alveole nemaju hrskavice već samo glatke mišiće.

Patofiziološki procesi:

Postoje tri značajna proces koja se dogadjaju u plućima asmatičara.

  1. Hiperreaktivnost disajnih puteva je jedan od jako značajnih karakteristika. Čak i najmanja količina alergena, duvanskog dima ili prašine kod asmatičara može da dovede do stezanja.
  2. Inflamacija,  ili proces kontinuiranog zapaljenja je takođe jako značajan. Pluća asmatičara su pod konstantnom imunološkom reakcijom, zbog toga su disajni putevi otečeni i reaktivni.
  3. Obstrukcija disajnih puteva.  Kod skoro svih asmatičara je prisutna obstrukija disajnog puta u manjoj ili većoj meri. Slika pokazuje izgled disajnog puta kod zdrave osobe/dobro kontrolisane astme i kod asmatičara/osobe koja ne koristi terapiju a ima simptome. Kao što sam napomenuo u opisu respiratornog sistema veliki disajni putevi u svojoj građi imaju hrskavičave strukture koje ne dozvoljavaju da se disajni put potpuno zatvori. Kod broniola, najsitnijih disajnih cevčica koje vazduh vode u alveole, zid je izgrađen samo od glatkih mišića usled čega na alergen one reaguju tako što se suze, na taj način nastaje opstrukcija i blokiranje vazduha. Zato je kod asmatičara velika količina vazduha blokirana u alveolama, a sam proces izdisaja je jako otežan, cime se otežava razmena vazduha izmedju pluća i spoljašnje sredine.
Disajni putevi

Disajni putevi

Tokom godina pokazalo se da za razliku od HOBP, astma najčešće obuhvata mlađe osobe od 40 god, a vrlo često decu. U razvoju astme veliku ulogu ima porodična anamneza (da li je neki blizi član porodice bolovao od astme). Ali čak i osobe koje u porodici nemaju obolele mogu dobiti astmu.

Astma ima veliku korelaciju sa alergijama, zato i većina asmatičara pored maifestaije simptoma na plućima, veoma često imaju problema sa nosom (hronična kijavica) i problema sa kožom (ekcem i sl).

Simptomi astme

Simptomi astme su veoma raznoliki i nekada dosta nejasni, često se događa da ljudi dugo vremena ne shvate da oni ili njihova deca imaju astmu.

Simptomi astme

Simptomi astme

Neki od najznačajnijih simptoma su:

  • Uporan kašalj, koji se može javiti tokom igre, smeha ili tokom noći. Dugotrajni kašalj je nekada jedini prisutni simptom astme.
  • Wheezing, strana reč koja predstavlja “sviranje” u grudima koje se javlja dokom udaha ili izdaha, Nastaje usled suženja disajnih puteva i nakupljanja sekreta.
  • Gubitak daha, osećaj gubitka daha koji se najčešće javlja tokom neke fizičke aktivnosti, koja čak može biti i jako mala.
  • Stezanje u grudima,  često se opisuje kao da je neki teret na plućima ili da vam neko sedi na grudima.
  • Smanjenje energije/gubitak energije  tokom igre ili rada.
  • Osećaj slabosti ili umora
  • Ubrzano disanje

Kod dobro kontrolisane asmte jako je važmo da većinu ovih simptoma uopšte nema ili se javljaju povremeno.

Pokretači astme

Pokretači astme

Pokretači astme

Još uvek se ne zna tačno šta uzrokuje astmu, ali se zna da ona nastaje usled preterano jakih reakcija imunog sistema na prisustvo trigera/pokretača astme. Trigeri su najčešće različiti alergeni koji kod pacijenta uzrokuju asmatične promene ili sam asmatični napad.

Sami pokretači astme se mogu podeliti u dve velike grupe:

  1. Pokretači u kuci:

    • Pušenje i pasivno pušenje su česti pokretači u kući i relativno se lako mogu izbeći. Ako ste pušač preporuka je da prestanete sa pušenjem jer time stetite i vama i ljudima u vašoj okolini.
    • Kućne grinje su jedan od najačih alergena koji se nalaze u kući. Jako se teško unistavaju, moguće je jedino nekim specializovnim sprejem Acorason, ili čestim pranjem i zamenama posteljine. Često se događa da se zbog grinja oboleli od astme bude sa gušenjem, zapusenim nosem.
    • Kućni ljubimci, podjednako su opasni kako pernate životinje, tako i životinje sa krznom.
    • Parfemi i osveživači prostorija
    • Budj i gljive, koji su jako opasni zato što lako pokreću asmatični napad.
    • Hemikalije prisutne na poslu.

2.Spoljašni pokretači

Su ustvari sve ono sa čime se možemo susretnuti napolje:

  • Polen
  • Nizak kvalitet vazuha uzrokovan zagađenjem vazduha (sigurno vam se često desilo da zima izađete napolje posebno pridveče i da vas vazduh pun dima prosto zaguši).
  • Vreme, hladan vaduh, visoka ili niska vlažnost vazduha pa čak i nagle promene temperature mogu često pogoršavati astmu.
  • Pušenje i pasivno pušenje
  • Životinje sa krznom ili dlakom
  • Virusne infekcije, koje remete ceo imuni sistem čoveka i u periodu kao što je sada izazivaju veliki broj hospitalizacija osoba koje boluju od astme.
  • Vežbanje, takodje nagli početak fizičkom aktivnošću, ne zagrevanje pre vežbanja mogu uzrkovati napad. Ovo vas ne sme obeshrabriti. Redovna fizička aktivnost vam može pomoći da vašu astmu dobro kontrolišete, ali je neophodno da se pre početka konsultujete sa svojim lekarom i da u to ulazite polako.

Važno je shvatiti jednu stvar. Astma nije invaliditet, sa njom se može uspešno živeti. Nemojte nikada sebi a posebno nemojte reći svom detetu ti to ne možeš ti imas astmu. Mi možemo sve, važno je samo redovno konsultovati svog lekara, redovno uzimati terapiju, nemojte prekidati terapiju kad probate neke prirodne “lekove” (oni mogu raditi kao dopuna ali ne mogu zameniti vašu terapiju, ali budite oprezni nekada oni mogu delovati čak i negativno na vašu astmu) i bavite se sportom, jako je važno baviti se sportom(pročitati text ispod slike).

Kada god pomislite ja to ne mogu setite se Novaka on ima astmu ali postiže izvanredne rezultate!!!

Kada god pomislite ja to ne mogu setite se Novaka on ima astmu ali postiže izvanredne rezultate!!!