Ono o čemu često govorimo na sajtu, a što posebno volim da naglasim jeste da Beograd žestoko smrdi. Često trčim i većim saobraćajnicama (Vojislava Ilića, Ustanička…) i kada zastanem na semaforu jednostavno moram da pokrijem usta majicom kako ne bih udisao dim automobila. I Vuja je pisao i ima odličan tekst o tome u kome spominje i objašnajva različite zagađivače vazduha. Naravno, za ovaj problem pojedinci nemaju rešenje, te je moja preporuka da uvek budete svesni gde živite i da se trudite da što više vremena provodite napolju na čistom vazduhu. Ako ništa drugo, a onda barem vikendom pravac na neku od oaza čistog vazduha… Ada, Košutnjak, Avala, Zvezdarska šuma…

Prenosim vam intervju iz lista Danas.

Beograd – Srbija je zemlja koja treba da postane članica EU, ali mora da se oslobodi zaostavština iz prošlosti, pre svega loše infrastrukture i industrije koja radi sa zastarelim tehnologijama i zagađuje okolinu. Takođe, godinama se trudimo da ubedimo nadležne u Srbiji da izbace olovni benzin iz upotrebe.

Samo tri ili četiri države na svetu ga koriste, a Srbija je jedna od njih. Ipak, Srbija gradi novu ekonomsku i ekološku politiku i menja zakonodavni sistem u skladu sa evropskim standardima – rekao je u razgovoru za Danas Ahim Štajner, podsekretar UN i izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). On je tokom dvodnevne posete Beogradu učestvovao na prvom sastanku Konsultativne grupe ministara o upravljanju životnom sredinom.

guzva dim beograd

Kako ocenjujete stanje životne sredine u Srbiji i način na koji rešavamo probleme u toj oblasti?

– Donošenjem novih ekoloških zakona stvorena je dobra osnova da se napravi pozitivno okruženje za kompanije koje bi ulagale u „zelenu“ ekonomiju. Investiranje u obnovljive izvore energije i reciklažnu industriju je šansa, ne samo da se očuva životna sredina, već i da se otvore nova radna mesta. Uostalom, zajedničko upravljanje vodama može da bude jedan od načina da se povežete sa susedima i da regionalnu saradnju podignete na viši nivo.

Da li se ekološki problemi razlikuju od zemlje do zemlje, ili se oni svode na dva ključna – nedostatak prirodnih resursa i klimatske promene?

– Priroda ekoloških problema je univerzalna. Promena u atmosferi ili ekološkom ciklusu izazvaće isti fenomen u Srbiji, Brazilu ili Indiji. Razlika je u načinu na koji te promene utiču na ljude. Ukoliko živite u oblasti Sahare i imate samo jednu reku, njenim gubitkom nestaće izvor pijaće vode i mogućnost da se živi u toj oblasti. Ukoliko ste siromašni i vaša egzistencija zavisi od prirodnog resursa, kao što je plodna zemlja ili šuma, onda promene u životnoj sredini imaju dramatičan uticaj na vaš život. Eksploatacija resursa je dostigla tačku kada priroda više ne može da obnovi izvore, koje smo do sada uzimali zdravo za gotovo.

Da li su ljudi danas svesniji ekoloških problema nego pre 10 ili 20 godina?

– Apsolutno. Sama činjenica da danas razgovaramo o transformaciji industrijske ka zelenoj ekonomiji, o smanjenju zagađenja i pametnijem korišćenju resursa, govori u prilog tome. Čitav 20. vek proveli smo u ubeđenju da ćemo razvojem tehnologije i industrije postati nezavisni od prirode, međutim, upravo taj nekontrolisani razvoj doveo je do globalnog zagrevanja. Sada smo postali još zavisni nego ranije. Postojanje klimatskih promena i pretnju koju one nose više niko ne dovodi u pitanje. Uostalom, danas su ekološki problemi postali i ekonomski.

Koliki uticaj ima svetska ekonomska kriza na ekologiju?

– Kratkoročno kriza destabilizuje sve što smo planirali. Kada nema ekonomskog rasta, smanjuju se i svi budžeti namenjeni ekologiji. Ne ulaže se u nova istraživanja, programi se ne realizuju. Ali interesantno je da u ovoj krizi vlade donose stimulativne mere ulažući u energetsku efikasnost. U obnovljive izvore energije prošle godine je uloženo 165 milijardi dolara, više nego što je uloženo u ceo naftni, gasni i nuklearni sektor. Solarna i energija vetra danas su dostojna konkurencija ostalim izvorima energije. UNEP je razvio koncept zelene ekonomije u doba krize, takozvani globalni „grin nju dil“, u vidu stimulativnih paketa kojima bismo investirali u poslove budućnosti.

Koji su prioriteti UNEP-a u narednom periodu?

– Trenutno smo fokusirani na stvaranje pozitivnih veza životne sredine i ekonomskog razvoja. Centralne teme su poljoprivreda, transportni sektor i obnovljivi izvori. Želimo da pokažemo kako ekonomija može da ima koristi iz ovih oblasti, a da pri tom ne dođe do zagađenja. Šume, ribnjaci, izvori pijaće vode previše se eksploatišu, a očekuje se da će se stanje ubuduće još pogoršati. Rešenje za neke od tih problema treba da potražimo u nauci, odnosno u novim istraživanjima. Neophodno je i naterati države da više sarađuju, jer ekološki problemi ne mogu da se reše u granicama jedne zemlje.

Koliko su države zainteresovane za saradnju povodom rešavanja ekoloških problema, kada se mnoge od njih suočavaju sa krajnjim siromaštvom?

– U tome i jeste poenta. Odakle hrana dolazi, ako ne iz zdrave, plodne zemlje? Ako zagađujemo tu zemlju, prinosi će svake godine biti sve slabiji i hrane će samim tim biti sve manje. Voda, plodno tlo, čist vazduh, sve su to osnove našeg postojanja, ali i ekonomije. Ako o njima ne vodimo računa, u jednom momentu ćemo ostati bez tih resursa. Živimo u 21. veku, ali teški metali iz elektrana, saobraćaja i elektronskog otpada truju našu decu više nego pre 30 godina.

Reforma UN u oblasti ekologije
Ministri životne sredine iz 40 zemalja potpisali su juče „Beogradski proces“, dokument koji predlaže smernice budućih aktivnosti i reformi UN u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je jedan od prvih koraka koje Srbija planira kao predsedavajuća Upravnim savetom UNEP, jeste formiranje neke vrste ekološke vlade koja bi reagovala u kriznim situacijama.

Izvor: Danas, Katarina Živanović