Uzročnici respiratornih infekcija su virusi i bakterije. Jedan te isti uzročnik može izazvati različite kliničke slike, ali isto tako različiti oblici infekcija, npr. “prehlada’, mogu biti izazvani različitim uzročnicima.

Najčešće respiratorne infekcije

  • Kijavica (“prehlada”)
  • Sinusitis
  • Febrilni respiratorni katar
  • Akutni bronhitis
  • Akutni bronhiolitis

Akutne respiratorne infekcije prenose se česticama i kapljicama iskašljanim iz respiraotrnog trakta inficiranih osoba (kapljične infekcije). Takođe se mogu preneti preko ruku ili predmeta kontaminiranih sekretom iz disajnih puteva inficiranih osoba. U prenošenju virusnih respiratornih infekcija značajnu ulogu igraju odrasli članovi porodice, sa relativno blagom upalom gornjih disajnih puteva.

Kijavica (“prehlada”)

Uzročnici su različiti respiratorni virusi, najpre rinovirusi i coronavirusi koji se lako prenose s čoveka na čoveka kapljičnim putem.

Kijavica (“prehlada”) je prvenstveno upala sluznice nosa koja se može proširiti i na ždrelo. Počinje osećanjem peckanja i žarenja u nosu i ždrelu na što se nadovezuje začepljenost nosa te sekret iz nosa. Gotovo uvek je je praćena kijanjem. Temperatura uglavnom nije povećana. Deca oboleveju i do 10 puta godišnje.

Trajanje bolesti je obično 3-5 dana i retko se može iskomplikovati akutnim gnojnim sinusitisom ili akutnom upalom srednjega uha. Tok bolesti je uglavnom bezopasan. Lečenje obuhvata simptomatske mere i odvajanje deteta od većih grupe dece (vrtići, škole).

Sinusitis

Sinusitis označava upalu sluznice sinusa. Postaje klinički bitan kao samostalna bolest tek kada se na akutnu virusnu infekciju nadoveže sekundarna bakterijska infekcija.

Najčešći uzročnici akutnog i subakutnog sinusitisa u dece su pneumokok, Haemofilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Ako kijavica predugo traje ili ima pretešku kliničku sliku, treba pomišljati na upalu sinusa. Simptomi su iscedak iz nosa, suv ili produktivan kašalj, češće noću, neugodan zadah, ređe bol na području lica ili glavobolja. Temperatura je uglavnom odsutna ili je blaga. Ako spomenuti simptomi traju do 4 meseca, reč je o subakutnom sinusitisu.

upala_sinusa

Upala sinusa

Nakon toga perioda, govori se o hroničnom sinusitisu. Osnovno lečenje sinusitisa obuhvaća primenu antibiotika i to onih koji će prvenstveno delovati na najčešća tri spomenuta uzročnika. Potrebno je napomenuti da je stopa samoizlječenja akutnog sinusitisa u dece najmanje 40% što treba uzeti u obzir kad se odlučuje o primeni antibiotika.

Febrilni respiratorni katar

Febrilni respiratorni katar je naziv za više različitih sindroma koji su obeleženi kratkotrajnom febrilnom virusnom infekcijom gornjih disajnih puteva. Uzročnici su različiti adenovirusi, virusi parainfluence, respiratorni sincicijski virus (RSV),  (leti često i enterovirusi). Svi oni uzrokuju uglavnom slične simptome u čijoj je podlozi kataralna upala s produkcijom sluzi. Zavisno od vrste uzročnika i svojstvima domaćina, febrilni respiratorni katar obuhvaća sledeće važnije sindrome:

Akutna respiratorna bolest: respiratorni simptomi su izraženi već na početku bolesti. Najčešći uzročnici u hladnim mesecima su adenovirusi, a uz njih i virusi parainfluence kod školske dece i odraslih. Simptomi su nespecifični te obuhvataju pečenje u grlu, povišenu temperaturu, kijavicu, a katkada i oskudan kašalj.

Eksudativni faringitis (virusna angina): uzročnici su adenovirusi. Započinje naglo temperaturom, grloboljom i mogućim otokom vratnih limfnih čvorova. Od streptokokne angine se razlikuje po tome što eksudat nije gnojan, nego sluzav, a sluznica je crvena i bolna. Uvek postoje i znakovi zahvaćanja gornjeg disajnog put kao što su začepljenost i curenje iz nosa, konjunktivitis te promuklost.

Faringokonjunktivalna groznica: također uzrokovana adenovirusima, uglavnom leti. Simptomi su  temperatura, upala ždrela, konjuktivitis, uvećanje limfnih čvorova na vratu. Prolazi  za nedelju  dana.

Opstruktivni laringotraheobronhitis (krup): karakterističen je  promukli glas, zvonki kašalj poput laveža psa, otežano disanje i povišena temperatura. Zahvata  dojenačad i decu renog predškoloskog uzrasta. Uzročnici su uglavnom virusi parainfluence, ali mogu biti i drugi respiratorni virusi. Opstrukcija larinksa i bronha nastaje zbog obilnog i žilavog sekreta koji je u početku sluzav, a kasnije postaje gnojan. Lečenje je uglavnom simptomatsko. Potrebno je što manje uznemiravati dete, staviti ga u prostor s vlažnom atmosferom i povećanom koncentracijom kiseonika, pobrinuti se da uzima dosta tečnosti, te snižavati temperaturu. U težim slučajevima u većini ustanova se mogu dati kortikostreoidi pareneteralno.

Akutni bronhitis

bronhitis

Akutni bronhitis retko postoji kao samostalni entitet te uglavnom prati infekcije gornjeg disajnog sistema. Uzročnici su različiti respiratorni virusi. O njemu se govori kada uz infekciju disajnog sistema postoje i znakovi zahvaćenosti bronha. Na prvom mestu to je kašalj koji je vodeći simptom akutnog bronhitisa.

Javlja se rano tokom bolesti, najpre suv i nadražajan, a tek kasnije postaje produktivan, najčešće sluzav i mutan, a ponekad i gnojav ili sukrvav. Kod dece je temperatura redovno povišena. Uz kašalj, bitan je auskultatorni nalaz difuzno pooštrenog disanja i nalaz bronhalnih zvižduka. Lečenje je simptomatsko i usmereno na skidanje temperature i suzbijanje kašlja.

Akutni bronhiolitis

Akutni bronhiolitis je naziv za posebno tešku sliku akutne infekcije disajnog sistema. Najčešće se javlja u dojenčadi. Uzročnik je najčešće respiratorni sincicijski virus (RSV), a ređe drugi respiratorni virusi.

Inkubacija je 4 dana, a dete je zaraženo od 5 do 12 dana od početka bolesti. Započinje obično blagom kijavicom i suvim kašljem te nakon 2 do 3 dana dolazi do naglog pogoršanja: kašalj postaje tvrdokoran, dete ubrzano i otežano diše, pospano je, telesna temperatura može biti normalna ili povišena do 40 °C, često postoji povraćanje usled kašlja. S obzirom na težinu bolesti, obično je potrebno bolničko lečenje.

Treba imati na umu da je u prethodno zdravog dojenčeta reč o samoizlječivoj infekciji te ja zadatak bolničkog lečenja da se prebrodi “krizno razdoblje”.

To se postiže primenom bronhodilatatora, obilnom hidracijom, primenom kiseonika, snižavanjem temperature. Antibiotici u pravilu nisu indicirani, osim u slučajevima gde postoje objektivni znaci bakterijske infekcije. Prognoza bolesti u prethodno zdravog dojenčeta je uglavnom dobra.

Deca školskog uzrasta često prenose virusne respiratorne infekcije na mlađu braću i sestre. Akutne respiratorne infekcije se stiču u ustanovama za dnevni boravak dece (jasle, obdaništa). Većina respiratornih infekcija ograničena je na gornji respiratorni trakt. Ove infekcije veoma retko dovode do smrtnog ishoda, ali komplikacije koje se mogu javiti usled nepravilnog i neblagovremenog postupka sa obolelom decom mogu da dovedu do značajnog invaliditeta (primer gluvoće usled preležane infekcije srednjeg uha ili reumatske groznice, odnosno srčanih oboljenja, usled preležanog streptokoknog faringitisa).

Pravilan postupak adekvatnog lečenja u ove dece, smanjiti bol i patnju deteta, smanjiti procenat komplikacija, uspostavlja odnos poverenja između roditelja i zdravstvenih radnika, pomaže roditeljima da neguju dete na odgovarajući način, kao i da smanji nepravilnu upotrebu antibiotika i ostalih lekova.

Danas je u svetu razvijena čitava industrija koja ubira milijarde američkih dolara od lekova koji se koriste za lečenje prehlade. Većina ovih lekova je ili štetna ili nema nikakvih efekata u lečenju prehlade.