Bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).

Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.

Često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.

Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo “po potrebi”.

Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju.

Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.

Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.

Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. Čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.

Inhalator aerosola se koristi na sledeći način

Udisanje leka se vrši sporo

  • Skine se poklopac i promućka se pumpica.
  • Izdahne se vazduh do kraja.
  • Stavi se pumpica u usta ili neposredno ispred usta. Kada se počne sa udisanjem, istovremeno se pritisne vrh pumpice i nastavi spori udah.
  • Zadrži se dah 10 sekundi i izdahne vazduh iz pluća.
  • Sačeka se 1 – 2 minuta pre ponovne primene pumpice (pre ponavljanja koraka od 1 do 4).
  • Komora (spejser) pomaže da se lakše koristi pumpica. Primena je sledeća:
  • Rasprši se jedanput lek iz pumpice u komoru.
  • Zatim se udahne duboko i zadrži dah 10 sekundi.
  • Izdahne se vazduh u komoru.
  • Udahne se ponovo, ali se ne raspršava lek.

Najčešće greške pri upotrebi pumpice su sledeće: brz udah (53%), izdah do kraja (49%), kratko zadržan dah (38%), koordinacija pokreta istovremenog početka udaha i pritiska vrha pumpice (34%), nemućkanje pumpice pre početka primene (11%). Oko 80% ovih bolesnika uspeva da ispravi greške nakon kratkotrajne edukacije za pravilnu upotrebu doziranog aerosola.

Izvor: Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović