Obzirom da su gornji (uvo, nos, grlo) i donji (pluća) disajni putevi povezani u jedinstven sistem vrlo često su povezane i bolesti tog sistema (alergijski rinitis, sinuzitis, upala uha, nosna polipoza i astma).

Rinitis i sinuzitis su vrlo često početna faza razvoja bolesti gornjih i donjih disajnih puteva.

Postoji dokazana veza između alergijskog rinitisa, astme, sinuzitisa te nosne polipoze.

Alergijski  rinitis jedan od glavnih faktora nastanka hroničnog rinosinzuitisa.

Nelečeni alergijski rinitis uzrokuje otok sluznice zbog koje može doći do suženja sinusnih ušća, koje pogoduje nastanku sinuzitisa.

Redovna kontrola i lečenje alergijskog rinitisa najvažna su prevencijska mera u sprečavanju sinuzitisa.

Povezano lečenje

Dokazano je da se astma poboljšava nakon  lečenja istovremeno prisutnog alergijskog rinitisa i sinuzitisa. Takođe, postoje brojna istraživanja koja dokazuju poboljšanje astme nakon hirurškog lečenja rinosinusne polipoze.

Dokazano je da se astma poboljšava nakon primerenog lečenja istovremeno prisutnog alergijskog rinitisa i sinusitisa. Takođe, postoje brojna istraživanja koja dokazuju poboljšanje astme nakon hirurškog lečenja rinosinusne polipoze.

Očigledna je povezanost i nosne polipoze s raznim hroničnim bolestima disajnog sistema, kao što su astma, sinuzitis i rinitis. Statistički podaci pokazuju da oko 15% bolesnika s polipozom ima astmu, a 30% do 70% bolesnika s astmom ima hronični rinosinuitis s nosnom polipozom.

Obzirom na navedenu povezanost bolesti gornjih i donjih disajnih puteva vrlo je važno shvatiti da je pravovremena i adekvatna primena propisane terapije neophodna, koliko za ozdravljenje ili smanjenje simptoma primarne bolesti toliko i za smanjenje mogućnosti pojave pridruženih bolesti.

Primarna prevencija

Primarna prevencija se sastoji od svih mera kojima je cilj da se kod potencijalno astmatičnog deteta spreči razvoj bolesti, ili ako se ona ipak razvije, da to bude što kasnije i u što lakšem stepenu. Posebno treba izbegavati sve potencijalne nutritivne alergene, pa se za odojčad sa atopijskom konstitucijom savetuje dojenje najmanje šest meseci. Važno je i sprečiti razvoj svake respiratorne i intestinalne infekcije. Takođe ih treba zaštiti od uticaja egzogenih inhalacijskih alergena i drugih nepovoljnih ekoloških, psihičkih i klimatskih uticaja koji doprinose razvoju bronhijalne astme. Specifične mere sekundarne prevencije su izbegavanje dodira sa uzročnim alergenom, preventivna terapija, uzimanje brohospazmoliktika. Glavni princip lečenja astmatičnog napada je da se prekine što pre, kako ne bi došlo do razvoja respiratorne insuficijencije i oštećenja bronhopulmonalnog tkiva. Najvažniji lekovi su: beta-2-adrenergički agonisti, aminofilin i kortikosteroidi.

Neprekidnom i doslednom prevencijom i lečenjem tokom više godina može se postići da oko 75% astmatične dece kasnije u odrasloj dobi nema nikakvih tegoba, 15% ima blaže tegobe a 10% prenosi astmu u odraslu dob i često pati od ozbiljnih pulmonalnih i kardiopulmonalnih smetnji.

Koju preventivnu terapiju vi koristite?