Pobedi je! Živi aktivno!

Par mišljenja o zdravlju, zdravstvu, Srbima i budućnosti

Uvod: Javna je tajna da je Srbija u svetskom vrhu po broju žena obolelih od raka grlića materice. U samom smo vrhu i kad su u pitanju rak dojke i prostate (Cervial Canser statistika za Srbiju – Kesić). Bolesti srca i krvnog sistema su posebna priča… Infarkt, visok pritisak, šlog… Pogledajte na ličnom primeru: Gotovo svaka porodica ima bolesnog ili barem člana sklonog bolestima. Takođe, pušimo najviše na svetu, možda su samo Kinezi gori od nas.

rostilj

Nekako zdravorazumski je za Srbina da kad nešto slavi i to treba da bude bogato, obavezno to sve zasladi za pečenjem, roštiljem, vinom, rakijom, pivom i tortama. Po procentu fizički aktivnih pojedinaca nalazimo se na dnu liste – samo 5% populacije redovno upražnjava sport. Pritom se i prilično drogiramo i volimo da pijemo. Među javnim ličnostima, ali i predstavnicima vlasti ima dosta alkoholičara i gojaznih ljudi. Grad u kome živim je sve samo ne Beo – smrdi i odravatno je tmuran. O stresu izrecitujte stih sami.

Kad ovako pogledamo situaciju, ona je crna, ali da se ne lažemo, u stvarnosti je još gore. Mnoge stare ljude, naše roditelje, čeka ovakva sudbina. Stres, nezdrava ishrana, pušenje i alkohol, kao i nekultura bavljenja fizičkim aktivnostima nas prosto izjedaju.

Druga javna tajna jeste da naš zdravstevni sistem to jednostavno ne može da isprati. Mi smo siromašna zemlja i nema mnogo vajde od države i zdravstva. Ova istina je i uzrok velikoj korupciji u zdravstvu :(

Sve ovo ovako nabacano znači samo jedno: Niko vam neće pomoći ako ne pomognete sebi samima.

Ovde dolazimo do jedne od mojih velikih životnih filozofija:

1. Živi život tako što ćeš smanjivati verovatnoću nepovoljnih događaja, a radi na tome da se verovatnoća dobrih događaja poveća.
2. Ne budi deo negativne statistike.

Primer: Ako postoji stastistika da na 100 ljudi XYZ (5,6 ili 25 nebitno) njih umre od infarkta miokarda, onda učini sve što je u tvojoj moći da se ne nađeš u negativnom delu te statistike.
Rešenje: Prestani da pušiš, skini višak kilograma, pešači, trči, sportaj se. Ne maži mast na hleb sa alevom paprikom. Prosto? Eto kako si uticao na verovatnoću.

Sve u svemu, počeo sam da budem strog prema svima u bližoj okolini. Pre svega jer majku, oca, brata, moju buduću ženu stvarno mnogo volim i voleo bih da budu tu i da zdravi dele moju sreću u životu. Drugi razlog zbog koga želim da utičem na svoju okolinu, je svakako sebičniji, ali možda i bitniji: to što će bolesti ljudi u okolini uticati i na moj život. Morate uticati na što više faktora. Pametni ljudi će vam biti zahvalni.

Primer: Moja devojka puši i ne bavi se sportom. Ona stvarno super izgleda i super je zdrava, ali pošto puši već jedno 7-8 godina i ne bavi se sportom toliko dugo, postoji veća verovatnoća (treba shvatiti principe verovatnoće: znači nije sigurno da će joj se išta dogoditi, možda nikad ništa ne bude, ali generalno kada pušite, vi povećavate šansu da se negativan događaj desi) da će joj se nešto ružno dogoditi u budućnosti. Pošto se otrovi gomilaju, a svi mi ovde na www.astma.rs znamo kako nastaje HOBP, možda joj se dogodi nešto kad mi budemo matori i kad bude trebalo da uživamo u penziji. Olala la kako ja dugoročno razmišljam.

planine trčanje

Cilj: Ja hoću da se sa mojom devojkom i budućom ženom, kad budemo bili matori, šetam i da se zabavljam koliko je god to moguće. Poštovanjem i opredeljivanjem za par pozivitnih navika vi sigurno povećavate kvalitet života u starosti. Ovde ni u jednom trenutku nisam spominjao kako i koliko se psihički menjate i kakav je duh recimo čoveka koji trči maraton u 75 godini, a kakav kod nekog ko od 70-te do 90-te non-stop kuka i umire.

Rešenje: Treba da prestane da puši i da počne par puta nedeljno da pokreće svoju prelijepu, a lijenju guzicu. Prosto.

Dalje… Roditelji.

Primer: Roditelji koji sada ulaze u poslednju trećinu života. Ja majci ovako objašnjavam: “Sada sa 50 i kusur godina treba da gradiš bazu zdravlja za starost”.

Cilj: To znači da za 20 godina ja ne bi trebalo svaki drugi dan da idem do njih i da im kuvam i menjam pelene (ja ću to u svakom slučaju raditi ako bude bilo potrebe) nego da oni izgradnjom pozitivnih navika sami sebi pomognu za starost.

Rešenje: Početi sa zdravijom ishranom – npr izbegavati četiri bela zla (šećeš, so, brašno i mast) i ustanoviti redovne fizičke aktivnosti. Na primer: šetanje.

Primer za pozitivne navike: To što trčim, to što sam mnogo šta izmenio… To što ovde pišem i što rastem u znanju sa vama. To što mi vi kažete hvala :)

Tekst shvatite kao pričicu, kao razmišljanje nekog sa 26 godina. Nadam se da nije suviše pretenciozno. Na koncu, svi mi ovo dobro znamo i na glas priznajemo mazohističku crtu. Uostalom ko još može da spori da pušenje nije ispoljavanje suicidalnog nagona?

  • http://www.pobedidijabetes.rs Ninoslav

    Poznata mi je ova priča.. To je borba sa vetrenjačama u kojoj pobeđuju samo oni koji shvate neke stvari na vreme! Najteže je promeniti sebe ali to je ujedino i najsigurnije ulaganje u lepši i zdraviji život!

  • sladjana

    Potpuno se slazem s tobom Veki. Ja sam moju majku godinama opominjala da baci obijene serpe i izguljene teflon tiganje i plehove.Da manje przi hranu. Nije me poslusala. U decembru je operisala maligni tumor dojke, nakon cega je zivot mnogo promenila. Za gore navedeno me poslusala, pa se nadam da ce izmenjene lose navike rezultirati boljitkom.
    A sto se bavljenja sportom tice, kod nas je to luksuz. Mesec dana (2-3 puta nedeljno plivanja)na Tasu, za decu kosta 4000 din!!! Ja imam dvoje dece,kojima bi plivanje zbog astme i svega drugog narocito pogodovalo.Ostaje nam trcanje po parku i penjanje po drvecu. Pozdrav!

  • Marija

    Veroljubu još jedno veliko Hvala za sve što radi!
    Iako je ovaj tekst Georga Carlina, komičara, poznat većini od vas, ja bih tim tekstom dala komentar o zdravlju, zdravstvu, Srbima i današnjem dobu uopšte.
    Paradoks našeg vremena je da gradimo sve više zgrade, no nižeg smo praga tolerancije, putevi su širi, a pogledi na svet su uži. Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više, a manje uživamo. Imamo veće kuće, a manju porodicu. Sve je podređeno uštedi vremena, a vremena imamo sve manje. Imamo veće obrazovanje i titule, a manje smisla, više znanja, a manje pravilno prosuđujemo, više stručnjaka, a više problema, više medicine, a manje zdravlja.
    Pijemo previše, pušimo previše, nerazumno trošimo novac, smjemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, preumorni ustajemo, čitamo premalo, previše gledamo TV, retko se molimo.
    Previše pričamo, retko volimo, prečesto mrzimo. Umnožili smo stvari koje posedujemo, ali smo smanjili vlastite vrednosti
    Naučili smo kako zaraditi za život, ali ne i kako živeti. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Bili smo navodno na Mesecu i natrag, ali imamo problem upoznati svog komšiju. Mislimo da osvajamo Svemir, a borimo se sa neistraženim u sebi. Napravili smo velike stvari, ali ne i dobre.
    Ovo su vremena brze hrane, i spore probave, velikih ljudi i sitnih duša, naglih obogaćivanja i šupljih veza među ljudima. Ovo su vremena dve plate u kući, a više razvoda, lepših i većih, ali razorenih kuća. Ovo su vremena pelena koje se bacaju, veza za jednu noć, gojaznih tela, tableta koje čine „čuda“ od veselja do smirenja i na kraju smrti.
    Ovo su vremena kada je život u „izlogu“ a „skladišta“ su prazna.

  • vuja

    Samo tako Veki, oštro i na prvu. Kad cura pročita, možda se i zapita da li joj pljuge i trebaju uopšte…
    Životna filozofija ti je ok, prijatelju. Nema greške.