Clanak je kopiran sa sajta http://pharmanetwork.rs/pharma-network/intervju/1362-misli-na-astmu-kada-vidis-rinitis.

Budući da je alergijski rinitis prihvaćen kao najznačajniji faktor rizika za nastanak astme, što potvrđuju i brojne epidemiološke, patofiziološke i kliničke studije, sa prof. dr Mirjanom Bogić, direktorkom Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, razgovarali smo o uticaju alergijskog rinitisa na pojavu astme, kao i o tome na koji način lečenje rinitisa utiče na tok astme, ali i o udruženoj bolesti disajnih puteva i integralnoj terapiji 

Da li pacijenti s alergijskim rinitisom imaju sklonost ka dobijanju još nekih bolesti disajnih puteva?

6e7f13c19bUdruženost alergijskog rinitisa (AR) i drugih bolesti disajnih puteva kao što su bronhijalna astma, sinuzitis i nazalna polipoza odavno je klinički uočena. Najviše je izučavan međusobni odnos rinitisa i astme. Osim činjenice da mnogi bolesnici sa astmom imaju i rinitis i činjenice da je rinitis, najverovatnije, predisponirajući faktor za razvoj astme, uočeno je da osobe sa AR i astmom imaju težu kliničku sliku rinitisa nego one koje imaju samo rinitis. Osobe sa obe bolesti imaju težu kliničku sliku astme ukoliko imaju i težu kliničku sliku rinitisa nego one koje imaju lakšu kliničku sliku rinitisa.

Koja je epidemiološka relacija rinitisa i astme?

Mnoge studije ukazuju da nazalni simptomi i znaci rinitisa postoje kod 28–78 odsto bolesnika sa astmom i da bolesnici sa AR u oko 38 odsto slučajeva dobijaju astmu. Rezultati jedne od prospektivnih studija koja je pratila pacijente tokom 23 godine, pokazali su da je pojava astme tri puta češća (10,5 odsto) kod osoba sa AR nego kod osoba bez rinitisa (3,6 odsto). Desetogodišnja prognoza AR kod dece pokazuje razvoj astme u 19 odsto slučajeva i češća je kod dece s perenijalnim rinitisom (celogodišnji, često izazvan grinjama u kućnoj prašini) nego kod dece s alergijskim rinitisom. Istovremeni razvoj obe bolesti javlja se kod 25 odsto bolesnika. Alergijski rinitis i astma su tokom vremena posmatrani kao dve odvojene bolesti, da bi se sada nametnulo razmišljanje da ih je možda bolje opisati kao inflamaciju u kontinuitetu, koja zahvata disajne puteve u različitim periodima života.

Kakav je efekat lečenja alergijskog rinitisa na tok astme?

Antihistaminski lekovi, tj. inverzni agonisti H1 receptora, jesu prvi terapijski izbor u lečenju AR, ali nisu preporučeni za kontrolu astme, iako imaju izvestan efekat na astmu. Veoma su efikasni u lečenju akutne forme AR, koju odlikuju napadi kijanja, obilan bistar sekret, svrab sluznica, otežano disanje na nos i česta udruženost s konjunktivitisom. Lečenje nazalne inflamacije lokalnim glikokortikoidnim lekovima pomaže u lečenju hroničnog AR, koji se odlikuje otežanim disanjem na nos, tzv. nazalnom blokadom, bez sekrecije, uz pojavu anosmije (gubitak osećaja mirisa) i nazalne hiperreaktivnosti, kao i u kontroli lake i srednje teške astme. Uočeno je da bolesnici sa simptomatskim rinitisom i astmom koriste mnogo više lekova za astmu nego bolesnici koji imaju astmu, ali bez rinitisa. Smatra se da je poboljšanje astme kod bolesnika koji imaju i rinitis češće izazvano efikasnim lečenjem rinitisa nego delovanjem lekova za astmu. Nazalna inhalacija kortikosteroidima može biti efikasna i za rinitis i za astmu i kod dece i odraslih. Inhalacioni sistem za simultano lečenje obe bolesti, osim povoljnih efekata na rinitis i astmu, ima i manje neželjenih efekata.

 

Alergijski rinitis i astma su tokom vremena posmatrani kao dve odvojene bolesti, da bi se sada nametnulo razmišljanje da ih je možda bolje opisati kao inflamaciju u kontinuitetu, koja zahvata disajne puteve u različitim periodima života

 

Koliko se često javljaju nazalni polipi kod pacijenata s alergijskim rinitisom i astmom? 

Veoma je učestala pojava nazalnih polipa u nealergijskoj astmi, naročito aspirinskoj, zatim kortikozavisnoj astmi i cističnoj fibrozi. Ispitivanja bolesnika sa nazalnom polipozom pokazala su da 71 odsto oboli od astme, da 29 odsto ima i rinitis i 14 odsto aspirinsku intoleranciju. Takođe, 76 odsto paijenata s nazalnom polipozom ima pozitivne rezultate kožnih testova s inhalacionim alergenima, a učestalost polipektomija povećava se s porastom pozitivnih rezultata kožnih PRICK testova. Činjenica je da se nazalni polipi češće javljaju u nealergijskom rinitisu i astmi, posebno kod osoba koje imaju nealergijsku hipersenzitivnu reakciju izazvanu aspirinom i tada se to stanje naziva aspirinski trijas. Perzistentni (stalni) AR izazvan grinjama češće ima za posledicu stvaranje nazalnih polipa nego intermitentni (povremeni) AR izazvan polenima, jer je celogodišnja alergijska inflamacija jača. Najveći broj studija ne ukazuje na poboljšanje stanja astme u komorbiditetu rinitisa i astme posle polipektomije, tako da su indikacije za hiruršku intervenciju sužene.

Šta je udružena bolest disajnih puteva?

Disfunkcija gornjih i donjih disajnih puteva često se javlja zajedno. Najviše je ispitivan uticaj AR na bronhijalnu astmu. Alergijski rinitis prihvaćen je kao najznačajniji faktor rizika za nastanak astme na osnovu preporuke ARIA (Allergic Rhinitis and its Impact on Asthma). Mnogobrojne epidemiološke, patofiziološke i kliničke studije potvrđuju povezanost rinitisa i astme. Povezanost rinitisa i astme ogleda se u postojanju dva entiteta. Intermedijarni fenotip astme podrazumeva ispoljenu kliničku sliku AR, odsustvo kliničke slike astme, ali postojanje nespecifične bronhijalne hiperreaktivnosti, koja postoji kod oko 50 odsto bolesnika s rinitisom bez astme. Intermedijarni fenotip rinitisa podrazumeva ispoljenu kliničku sliku astme, bez kliničke slike rinitisa, ali postojanje nespecifične nazalne hiperreaktivnosti, koja se prema nekim studijama, takođe, nalazi kod oko 50 odsto bolesnika sa astmom. Poslednjih nekoliko godina u alergologiji je usvojen termin udružene bolesti disajnih puteva, koji objedinjuje rinitis i astmu u jednu bolest. Naime, rinitis i astma smatraju se lokalnim manifestacijama sistemske alergijske reakcije u sklopu atopijske bolesti (dermatitis, rinitis i astma, ponekad udruženi i sa senzibilizacijom na hranu u detinjstvu). Ovakav pristup nameće i potrebu za integralnom terapijom udružene bolesti disajnih puteva, ili kako se kaže, misli globalno, deluj globalno. Odatle i preporuka „misli na astmu kad vidiš bolesnika s rinitisom, misli na rinitis kada vidiš bolesnika sa astmom”, koja se uklapa u pojam rane intervencije u rinitisu i astmi, tj. da rana intervencija u rinitisu u najboljem slučaju prevenira astmu, ali svakako odlaže njenu pojavu, menja njenu evoluciju i tok, obezbeđuje duže remisije i lakši terapijski pristup, što sve utiče na kvalitet života bolesnika. PN