Sad kad pomislim da odgovorim na pitanje Zašto? Zašto trčati maraton i u čemu je tu fazon, em nemam pravog odgovora, em se i ne trudim nešto specijalno da odgovorim sebi na ovo pitanje. Naravno odgovori su tu sasvim klasični od onog da pokažeš sebi da možeš, da bi uradio nešto novo, da bi ojačao svoju veru u sebe, da bi zadivio druge oko sebe, dao nekom motivaciju… Zato i odustajem, odgovoriti na Zašto je često bespotrebno i odraz stegnutosti ličnosti koja bi sve da provuče kroz razum, da iskasapi analizom.

Dva dana posle maratona, da se ne lažemo, skroz sam se ispraznio. Onaj osećaj, kada dugo nešto radiš, spremaš se, odričeš se i vredno radiš, imaš tremu i veliku želju, i onda, na koncu, to i uradiš. Truba… Sve je prošlo, izduvao sam se i sada sam pomalo i prazan. No proćiće i to i ostaće čiti utisci :)

O maratonu i sa velikim m, Maratonu, kao događaju razmišljam na dva načina. Prvi je ovaj moj lični, kako sam to uradio i kako je to sve izgledalo, ta mučenja i krize, lične pobede na svakom kilometru. Taj deo, tj taj aspekt, moram priznati, mi je totalno nebitan. Bilo je tu par teških momenata, agonije, ali ja stvarno, nisam ni jednog trenutka hteo da odustanem, i pre bi, ne znam ni ja šta – umro, nego odustao. To je ono – inat, reč koja se ne može se prevesti na engleski, i koju iako je odraz gluposti treba gajiti u sebi.

Ono što je meni jači utisak i što mi stvarno godi i zbog čega sam najponosniji čovek su drugi ljudi i njihov odnos sa ovim mojim uspehom. O tome bih par reči posvetio.

Najpre da počnem od vas čitaoca, vernih pratioca sajta, koje uopšte ne mogu da zamislim kako gledate na sve ovo, a za koje verujem da stvarno osećate i ličnu pobedu kroz ovo. I odmah da naponem, www.astma.rs ne bi nastala bez maratona. Nikada ne bih imao dovoljno motivacije da pišem i odvajam jednu ozbiljniju količinu vremena na održavanje sajta da nisam imao jednu takvu motivaciju kao što je maraton. A sa druge strane, pisanjem i objavljivanjem svojih ciljeva sam se obavezao i da postignem taj cilj. Sve u svemu, čitaoci, roditelji, ne zaboravite: Kao mali i ja sam do kraja osnovne, pa i u srednjoj, redovno bio na kiseoniku i minimum jednom godišnje u bolnici na po dve nedelje. Sve ono što je tužno gledati kod svoje dece, kiseonik u nosu, infuzije, inhalacije, gasne probe, razni testovi. su i moji roditelji proživljavali. Ne bih ništa zaključivao, savetova.. budite optimisti. Ja se osećam sjajno!

Na trci mi je prišlo par ljudi, koji su videli sajt, pozdravili me. Stvarno mi je zadovljstvo uvek kada vidim i čujem da sav ovaj trud nije za džabe. Pozdrav!

Dok me je čekao, moj otac je upoznao oca još jednog dečka koji ima astmu, a koji je trčao maraton. Nadam se i čekam da se ljudi jave, a evo odmah da kažem da jedan Primed 2 ide maratoncu broj 270  :) Drugi čeka autora najbolje fotke maratona.

Drugari sa foruma trcanje.info. I oni znaju za sve ovo što radim i oni su saborci u trčanju, pa i znaju kakav je rezultat, ludost i osećaj prvog maratona. Tu sam dobio par onako velikih pohvala i ne znam kako da se zahvalim tim ljudima. Dr Ćira, jedan veoma specijalan čovek, me je čak sačekao i napravio mi sliku u finišu. Puno hvala!!! (Na slici, Dr. Ćira slika, ja i Vlada sa foruma)

cira vlada i ja

Poslednjih jedno 12-15km je samnom trčao moj rođeni brat. I to, po onoj vrućini, u farmrkama i starkama. Naravno pre toga je popio i dva piva čekajući me u drugom krugu. Naravno svi moji su poslednjih dana bili veoma zabrinuti, pa i on. Šta tu čovek da doda i da kaže. To je bukvalno definicija ljubavi, koja se ne može staviti u reči. I to pokazuje da je ljubav skroz nešto drugo i nevezano za sve ostale stvari koje možete da zamerate i da vas nerviraju kod druge osobe.

uki i ja

Prijatelji! Od onih koji zbog Uskrsa nisu bili tu, ali su zvali telefon, do SMS-ova, FB poruka koje sam dobio. Pa onda grupica koja se prošetala i sačekala me na cilju. Naravno Mare koji je bio u mom timu logističke podrške i davao mi flašice na ne znam ti ni ja kom kilometru. Tih desetak minuta nakon ulaska u cilj, sve sa prijateljima, roditeljima, curom sam se osećao tako ponosan što imam takve drugare. I baš mi je bilo nelagodno i pomalo sam se i postideo. Još jedan od nezaboravnih osećaja.

I onda na kraju moja cura i njen pogled. Mene Dragana uvek iznenadi, tj valjda ja sebe uvek iznenadim, kada otkrijem koliko me ona voli. Da ne pretvorimo ovaj sajt u neku srbijansko-vojarističku Bigbraderovštinu, dodao bih da je to i najjači osećaj koji mi je maraton doneo. Yap, isplatilo se što sam bio smarač poslednjih par meseci.

dragica

Malo i tehničkih podataka:

veki-bg-maraton-cilj

(Autor fotografije: Dr Ćira)
Garmin je pokazao 3:52:01 (jer je na startu bila gužva)

Vreme:
– temperatura 19.7 (mada možda i više na Novom beogradu)
– vetar 6km-h
– vlažnost 40%

Brzina i kilomtraža:

Total Time (h:m:s) 3:52:00 5:23 pace
Moving Time (h:m:s) 3:52:01 5:23 pace
Distance (km) 43.02
Moving Speed (kph) 11.1 avg. 27.2 max.
Elevation Gain (m) +1,959 / -1,980

Hrana:
– 5 gelova i pola čokoladice (Power Bar sve)
– Isostar 5x (isotonični napitak), malo vode

Nezgode:
– dva puta mi se odvezala perla
– sudario sam se sa babom na Zelenom Vencu

Ostale fotografije na flickru.