Milina nam je poslala divnu priču i svoje i iskustvo svoje porodice vezano za astmu. Kao autor sajta Astma.rs, ali kao i astmatičar koji čita tuđa iskustva mislim da je naša zajednica, uz ovakve tekstove koje ovde čitamo najvažnija stvar koju postižemo na sajtu. Hvala svim divnim majkama, na trudu. Sledeći zadatak je da čujemo i nekog tatu, pa eto prilike da motivišete muški deo ekipe da čujemo kako se i oni osećaju. Veliko hvala Milini!

Imam astmu vec 30 godina. Majka sam dve devojcice koje takode imaju astmu od svoje prve godine i ranije. Secam se da je moja Sara prvi alergo test radila sa 11 meseci. Sara trenira gimnastiku od svoje 4. godine. Druga cerkica trenira gimnastiku oko godinu dana. Trenutno nam je dobro. Moram da istaknem da moje devojcice idu na trening i kada imaju blagu opstrukciju (pre treninga jedan udisaj ventolina), samo sto tada ne trce vec rade vezbe. Posle treninga nemaju dodatno pogorsanje bolesti.

S’ obzirom na moje dugogodisnje iskustvo vezano za astmu, prilikom napada nikad ne panicim. Moj kapacitet pluca je oko 70% sto mi dozvoljava da radim vezbe, idem na pilates 3 puta nedeljno. Nazalost, vise skoro da ne mogu da trcim, zurim uz stepenice i slicno.

Pre tri godine imala sam krizu koja je trajala mesec dana. Tri nedelje sam primala infuziju (kortikosteroidi) i usled neradnih dana zbog Uskrsnjih praznika pila sam pronizon 80mg/dan. Cetvrtog dana sam otekla, nisam mogla od postojece garderobe nista da obucem. Od tada imam problema sa kilogramima.

Imam pocetak osteoporoze. No sada mi je dobro. Trebalo bi da koristim seratid 500mg 1 udah dnevno, ali ja ne koristim nista.

Moj najveci problem sto sam navikla na svoju bolest da nisam svesna gusenja koje pokazuje spirometrija, i kako moja draga doktorka kaze “Ja ne znam koliko sam bolesna, ali dobro je sto ona zna”.

Mojoj deci su od maja 2009. godine ukinute pumpice. Nazalost, moja mlada cerkica je u toku zime imala vise teskih napada koji su trajali po 3-4 dana u teskom obliku i u laksem jos 3-4 dana. U vrtic skoro da nije isla 2 meseca. Desavalo se da primi svu terapiju, lenob, durofilin, 3xdnevno inhalacije aloprolom, pronizon, i napad posle inhalacija nekih sat vremena bude laksi i opet krece onim jakim intezitetom, kada me cerkica od samo 7 godina moli da je odvedem kod lekara da primi injekciju. Tada mi je jos teze jer znam da sam ja krivac za njihovu bolest (moj deda je umro zbog komplikacija usled astme, ujak takode). Genetika je potvrdena, u sali kazem da sam sigurna du su deca moja, nisu ih zamenili u bolnici.

Koliko god da sam uplasena, u toku decijih napada skoro da ne spavam, budim se nocu da ih osluskujem, a njihovo sviranje se cuje iz daleka (bar lako uocavam da napad nije popustio-salim se) nikada ne dozvoljavam sebi da njima pokazem da sam uplasena za njihovo zdravlje. Ustvari zelim sa Vama da podelim neku “vezbu” koja pomaze da se tezi napadi (subjektivno ocenjujem) smanje za 50 procenata (taman toliko da se deca malo odmore).

Sta radim? Lupka decu po telu vrhovima prstiju. Lupkanje krecem od glave, pa sve do nogu. Lupkam ih dok oni leze na ledima i na stomaku.Trudim se da ih lupkam sto duze. Kad ih dobro izlupkam (ovo nije lupkanje kao drenaza, mada iz sopstvenog iskustva tvrdim da je drenaza dobra) gladim ih po telu, krecem od glave ka nogama. Zatim ih gladim rukama iznad tela. Ruke podignem iznad njihovog tela i kao sto sam ih gladila po telu to radim iznad njihovog tela. I sto je najzanimljivije moja deca najcesce traze da ih gladim iznad njihovog tela jer kazu da im je tada lakse, napad popusta. Dok ih lupkam i gladim izgovaram sugestije u smislu, dok te ja polagano lupkam po telu tvoje disanje je lakse i dublje, dublje…. Ovo je do sada uvek pokazalo rezultate. Nazalost ti rezultati su kratkog daha, ali se moja deca bar malo naspavaju i odmore.

Zelela sam da podelim svoje iskustvo sa Vama. Licno nisam nikada isprobavala lecenje alternativnom medicinom (Moji roditelji su alternativnu medicinu po malo isprobavali nameni, te jos uvek imam astmu. Kao mala lecila sam se u “Decijem selu” dispanzeru za plucne bolesti kod Makarske ” (prvi put sam ostala u dispanzeru sa 4 godine u trajanju od 4 meseca, kada sam se vratila kuci govorila sam hrvatski), primala hiposenzibilizaciju 4 godine, bila oslobodena fizickog u skoli…). Ova vezba mojoj deci pomaze, pa smatram da treba da je podelim sa Vama.

Veliki pozdrav!