Slađan Tutorović:

ginaMoj sin ima devet godina a od svoje prve godine boluje od astme. Sa devet meseci je koristio bekotide deset meseci, po prestanku smo bili mirni godinu dana. Zatim je koristio fleksotide od 125 dva puta po jedan udah. Kako je opet dolazilo do napada doktorka je promenila terapiju sa diskus seretide. Za vreme korišćenja Seretide dete je bilo mirno i bez ikakvih problema, ali na kontroli doktorka je opet vratila na Fleksotide i opet je počelo da dolazi do napada. Doktorka je probala i kombinaciju fliksotide i singulair, ali najbolje reaguje na seretide.

Da li je za njega mala doza fleksotide pa zato ne može dovoljno da ga zaštiti kao seretide ili treba da koristi neki drugi lek? Dušan ima 9 godine, težak je 45 kg, a visok 162cm. Uzima Flexotid 2x dneno po jedan udah od 125.

Dr Dušica Jarić:

Sladjane,

Iz Vašeg pisma se vidi da lekar leči dete upravo po GINA smernicama za lečenje astme. U smernicama je sve tako jednostavno i lako, ali u realnom životu često pacijent se ne uklapa u standardnu shemu. Slikovito, cipele 37 su male a 38 su velike, pa treba naći nesto izmedju.

Podatak da vaš sin od prve godine ima astmu govori o astmi koja je komplikovanija za lečenje. Becotide koji je u početku dobijao pre 8 ili 9 godina bio je jedini inhalatornikortikosteroid koji smo tada imali na raspolaganju. Njegova bio-raspoloživost tj količina udahnute doze koji dospe u krv te može i da ispolji sistemski neželjen efekat je oko 40%. Flixotide je takodje inhalatorni kortikosteroid ali je njegova bio-raspoloživot oko 1% što znači da je ovaj lek mnogo, mnogo sigurniji za lečenje dečije astme. POSTOJI JOŠ JEDNA RAZLIKA, FLIXOTIDE 2X125 MG TJ 250 MCG NA DAN JE EKVIVALENO 500 MCG NA DAN BECOTIDA, ŠTO SE MORA IMATI NA UMU KADA SE IZRAČUNAVA UKUPNA DOZA UDAHNUTOG KORTIKOSTEROIDA.

SERETIDE je lek koji u sebi sadrži fiksnu kombinaciju Flixotida kao inhalatornog kortikosteroida i lek Salmetrol koji spada u tzv bronhodilatatore sa produženim dejstvom. Ova dva leka primenjena zajedno jedan drugom pojačavaju efekat. Ukoliko na malim do umerenim dozama inhalatornog kortikosteroida /Flixotida/ nema potpune kontrole astme, postoje dve mogućnosti povećanja terapije. Jedan je prosto povećati dozu Flixotida sa 2×125 na 2×250, ali u tom slučaju rizikujemo da pređemo onu bezbednu dozu ovog leka koja nema neželjene sistemske fekte. Druga mogućnost, za koju se odlučio Vaš lekar je da uvede Seretide, (pretpostavljan Seretide 100) koji u sebi sadži 100 mcg Flixotida plus dugodelujući bronhodilatator. Na taj način uspostavljena je potpuna kontrola astme, a bez povećanja doze inhalatornog kortikosteroida. Nakon izvesnog vremena lekar je pokušao da smanji terapiju samo na Flixotid, ali se to pokazalo kao nedovoljno. Pokušao je i da i sa dodavanjem Singulaira ali kako ni to nije bilo dovoljno, za sada se odlučio da nastavi sa Seretidom.

Doziranje Flixotida nije prema telesnoj težini tako da se ne može govoriti o maloj dozi leka na konstituciju, već je doza inhalatornog kortikosteroida nedovoljna da kontroliše stepen inflamacije disajnih puteva.

Eventualno se može na kraće vreme pokušati sa Flixotidom 250 2×1 udah, ali neduže od 3 meseca, i ukoliko je samo na toj dozi dobra kontrola astme može se ponovo pokušati sa Flixotidom 2×125 ili Seretidom 100 jer je u oba slučaja doza inhalatornog kortikosteroida ista.

Razmotrite i druge razloge nemogućnosti smanjenja terapije, kao što je pridruže alergijski rinitis. Ukoliko se sve vreme akcenat stavlja na lečenje astme, a ne leči se istovremeno i alergijski rinitis imamo stalno održavanje inflamacije disajnih puteva.

Sa poštovanjem
Dr Dušica Jarić