Šta je koprivnjača?

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenje se emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača).

Crveni osip praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanje, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?

Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu. Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga.

Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?

Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi.

Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija

Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje

Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je  u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu.

NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija). Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Predlog  jelovnika

Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

  1. dan – čaj sa šećerom
  2. dan – pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja
  3. dan – supa sa kuvanom piletinom, krompir
  4. dan – barena teletina, jabuka
  5. dan – kuvana govedina, zelena salata i šargarepa
  6. dan – uvesti mleko ili jogurt

Napomena za koprivnjaču

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadrže velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.