Astma se učestalo javlja udruženo sa alergijskim rinitisom (do 80 odsto pacijenata sa astmom ima istovremeno i alergijski rinitis), ali obično jedno od ova dva oboljenja uopšte nije dijagnostikovano. Prema podacima iz Evrope, 17-23 odsto pacijenata ne zna da ima i alergijski rinitis udružen sa astmom. Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivne procene i provere pacijenata sa astmom i na postojanje alergijskog rinitisa.

Kontrola astme za sva godišnja doba

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“.

CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju.

Nova nehormonska terapija

Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Konstantno zapaljenje u disajnim putevima

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve.

Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja.

Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme.

Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

Značajno povećanja broja astmatičara

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama.

U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas