Na ovoj stranici se možete upoznati sa astmom i osnovnim pojmovima koje bi trebalo da uvek držite u glavi kada istražujete ovu bolest. Nakon čitanja ovog teksta savetujem vam da pročitate niz od četiri članka koji su logičan nastavak edukacije o nekim tipičnim pitanjima vezani za dijagnozu i terapiju astme. Ne propustite i članak o sportu i astmi, a kada budete stigli pročitajte i sve odgovore Dr Dušice Jarić u kojima iscrpno objašnjava roditeljima kako postupati u određenim situacijama. Svi ovi slučajevi i pitanja jesu individualna, ali u njima možete mnogo toga naučiti o astmi prepoznajući simptome u vašem ili slučaju vašeg deteta. Ja pronalazim ovaj sadržaj najkvalitetnijim na sajtu i mislim da sam najviše naučio upravo iz njih.

OSNOVNE ČINJENICE O ASTMI

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (tzv. bronhodilatatori od kojih je najpoznatiji Ventolin).

Trčanje prija astmatičarima. Autor sajta Veroljub Zmijanac, trči Ljubljanski polumaraton 2010 za 1:32:40

U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi subeležili stalanporast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije.Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%,a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. U preko polovine slučajeva prvi simptomi astme jave se u detinjstvu i ranoj mladosti, odnosno oko 95% onih koji imaju astmu prve tegobe osete pre 45. godine života. U starijoj životnoj dobi pojava gušenja, nedostatka vazduha u naporu ili čak sviranja u grudima izuzetno je retko posledica astme, a mnogo češće ukazuje na druge bolesti koje samo liče na astmu.

I danas smo svedoci da se epizode gušenja i kašlja u starijih osoba koje su dugogodnišnji pušači zovu “astma” dok se u stvari radi o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća ili emfizemu koji se bitno razlikuju od astme. Slična zabuna postoji i u dečijem uzrastu kada se iz zablude i predrasuda ( pa čak neznanja) izbegava dijagnoza astme i govori se o “hroničnom opstruktivnom bronhitisu” ili “spastičnom bronhitisu”. Najverovatnije da nerazlikovanje dve ipak različite bolesti ( astme odnosno hronične opstruktivne bolesti pluća) obašnjava činjenicu da reč “astma” kod većine osoba, a posebno roditelja, označava nešto “strašno i neizlečivo”.

Veroljub Zmijanac na Kosutnjak Challenge Race

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već je edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu (skraćeno GINA), sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zamlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Ključna napomena za onog ko ima astmu mogla bi da glasi: “iako je astma hronična bolest koja se ne može “izlečiti” u većine bolesnika se može odlično kontrolisati, što znači da je moguće uz pravilan tretman živeti pun kvalitet života, a to je bez tegoba ili sa veoma retkim i blagim tegobama koje ne ometaju životnu aktivnost, bez teških pogoršanja koja ugrožavaju život i zahtevaju intervenciju službe hitne medicinske pomoći. Pravilna terapija ne znači samo nemati tegobe već imati i normalnu funkciju pluća (ili bar približno normalnu) i to bez neželjenih efekata lekova.”

Plivanje je odličan sport!

Nikada ne treba zaboraviti da astma ima svoje “lice i naličje”. Većina astmatičara koji su pravilno lečeni imaju dobru pa čak i potpunu kontrolu astme. Oko 20% učesnika Olimpijskih igara su astmatičari. (Jan Torp plivač olimpijski rekorder ima astmu- . Ali isto tako ako se astma ne dijagnostikuje na vreme ili se neadekvatno leči, moguća su i teška pogoršanja koja zovemo “napadi astme”. Iako retko ovakvi napadi mogu da se završe smrtnim ishodom. Tako se navodi da u Americi oko 500 osoba godišnje umre zbog napada astme, a da u preko polovine umrlih uzrok je neadekvatna procena težine pogoršanja i neblagovremena terapija.