Kada sam januara 2009. pokrenuo sajt Astma.rs nadao sam se, ali ne sa tako jasnom vizijom, da će ovaj projekat uneti promenu u shvatanju astme i iskorišćavanju interneta kao kanala za edukaciju. Sve ono lepo što se desilo tokom ovih godinu i po dana kulminiralo je prvim zvaničnim okupljanjem i organizacijom seminara o astmi u Novom Sadu. Naša trojka, Dr Jarić, Maja i ja, smo se uhodali i mislim da je ova naša priča zrela i da sada može pokrenuti i druge zainteresovane lekare, roditelje i one koji imaju tegobe da još više uradimo i učinimo da edukacija o astmi bude dostupnija.

Predavanja i diskusija u grupi

Nakon otvaranja seminara Dr Dušica Jarić je održala vrsno predavanje o astmi. Ona to radi na jedan tako pitak način, sa mnoštvo jasnih poređenja, tako da i onima koji tek ulaze u svet alergije vrlo brzo postane jasno o kojim se problemima priča. Znanje koje je ostalo nakon ovog predavanja je toliko složeno i jasno, da je prava šteta što nismo usnimili i okačili video materijal.

Nakon doktorkinog izlaganja Marija i ja smo održali kraća predavanja, ili su ipak to bile naše životne priče i razlozi zašto radimo sve ovo. Marija, kao što znate, je tehnolog u Imleku, ali njeno znanje i odgovori na sajtu su kao da ih daje lekar specijalista :)

Nakon pauze i ručka seli smo u krug i pričali o astmi. Bilo je veoma dobrih pitanja roditelja, na koje je naš lekarski tim dao veoma praktične odgovore. Nakon sat vremena dijaloga uradili smo i evaluaciji u kojoj sam oktrio da su ovakva dešavanja više nego potrebna svima koji se suočavaju sa ovom bolešću.

Seminar je bio prilika da upoznamo i Dr Mirjanu Dukić iz Subotice, ali i da čujemo pedijatra pulmologa i veoma energičnu doktorku Snežanu Radić iz KBC Dragiše Mišović.

Šta dalje?

Ideja je mnogo, a meni je najbliža organizacija sekcija po gradovima koje bi se sastojale jedanput mesečno. Ovavke “grupe za podršku” u okviru sastanaka bi organizovale mini predavanja, razmenu iskustava, sportske aktivnosti i drugo, sa ciljem da se se roditelji i astmatičari edukuju. Naravno, sve ovo treba dobro planirati kako ne bismo došli do udruženja koje postoji samo na papiru, ili grupa koje ne zadovoljavaju neke minimalne zahteve u kvalitetu. Slobodno nam pišite o vašim idejama…

Za kraj, još jednom hvala svima koju su bili i učestvovali na seminaru, posebno roditeljima (od kojih većina su bile mame – gde su tate???). Hvala Mariji i doktorkama (gde su doktori???).  Veliko hvala i kompaniji GlaxoSmithKline koja nas je podržala u organizaciji seminara.