Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Poznato nam je da je Eli Mečnikov (Eli metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je   da stanovništvo u nekim delovima Evrope čija se ishrana u velikoj meri  na kiselom mleku u proseku duže žive nego drugde u svetu.

Nova istraživanja

Naučnici sa Univerziteta u Teksasu su, pored svih koristi koje imamo od probiotika, odnosno jogurta, uočili još jedan. Probiotici, navodno, mogu da poboljšaju mentalno zdravlje, jer imaju ulogu u stvaranju, apsorpciji i transportu neurohemikalija ključnih za zdravlje mozga i nerava.

To znači da bi se, ako bi se poboljšala mikroflora u crevima, mogli lečiti poremećaji zdravlja mentalne prirode, recimo depresija.

– Donedavno bi se sama ideja da dodavanje probiotskih bakterija u creva može da utiče na mozak, činila nezamislivom. Istraživanja, međutim, pokazuju kako mikrobi mogu da stvore i odgovare na neurohemikalije, što može pozitivno da deluje na nervni sistem i imunitet, pa tako i na zdravlje osobe u celini – objasnio je Gregor Rajd sa univerziteta Vestern Ontario.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujenje nekih kvasnih gljivica, preciznije Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode.) Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Novija istraživanja najviše pozitivnih svojstava pripisuju  probiotiku Lactobacillus rhamnosus GG. Istraživanja su pokazala da ova bakterija sprečava nastanak i skraćuje trajanje nekih dijareja, snižava nivo „lošeg“ holesterola, učestvuje u proizvodnji vitamina K, B6, folne kiseline u debelom crevu, suzbija razmnožavanje bakterije Helicobacter pylori (glavnog izazivača čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu), pomaže u prevenciji malignih i drugih oboljenja digestivnog trakta i brojnih autoimunih oboljenja.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam puetm hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dejstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su probiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Oni nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

 Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u orgamizam, nije slčajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80% ljudskog imunog sistema obitava u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

U crevima imamo oko sto miliona živih bakterija, a mnoge od njih su korisne probiotske bakterije, neophodne za varenje i imuni sistem. Međutim, ako se poremeti ravnoteža i prevladaju patogene, može doći do poremećaja crevne funkcije, dijareje, ali i ozbiljne infekcije virusima i bakterijama, zbog dugotrajne upotrebe antibiotika, usled putovanja, nepravilne ishrane, stresa…

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotske kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane skupine probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno. Zbog popularnosti probiotici se sve češće nalaze u pivu, vinu, napicima za sportiste, sirevima.