Prevedeno sa nemačkog. Kod svih pitanja interpretacije o postojećem sadržaju merodavna je nemačka verzija.

Ostanite kod kuće

Ako osetite jedan ili više navedenih simptoma gripa, obavezno ostanite kod kuće, sve dok
se potpuno ne izlečite. Tako ćete sprečiti širenje zaraze. Nakon što se telesna temperatura
normalizovala, pre nego što se vratite svakodnevici, ostanite kod kuće još jedan dan.

Kada moram da se obratim lekaru?

Većina ljudi preboli grip bez teškoća. Ipak, telefonirajte lekaru ukoliko se kod Vas ili Vašeg
deteta pojave teški simptomi gripa (bolovi pri disanju, jako otežano disanje). Osobe kod kojih
su moguće komplikacije* (pre svega osobe koje pate od hroničnih bolesti i trudnice), u slučaju
pojave teških simptoma gripa potrebno je da odmah stupe u kontakt sa lekarom.
Pridržavajte se sledećih mera čim osetite simptome gripa, time ćete zaštititi sebe i druge.

Dobro obratite pažnju na znake koji mogu ukazivati na grip

To su sledeći simptomi:

  • Iznenadni porast telesne temperature preko 38°C.
  • Groznica, bolovi u glavi, mišićima i udovima.
  • Kijavica, suvi kašalj i bolovi u grlu.
  • Vrtoglavica i teškoće sa disanjem.
  • Bolovi u stomaku, proliv ili povraćanje.

Nošenje higijenske maske

Ukoliko ste oboleli, a stanujete sa drugim osobama, nosite higijensku masku. Time ćete
sprečiti prenošenje zaraze na članove svog domaćinstva. Ukoliko kod kuće negujete obolelu
osobu, takođe nosite masku. Maska ne predstavlja potpunu zaštitu, stoga je neophodno da se
uz nošenje maske pridržavate i svih drugih navedenih higijenskih mera.

Ako ste oboleli a neophodno je da održavate fizički kontakt sa okolinom, obratite pažnju na sledeće:

  • Održavajte najmanje jedan metar razmaka u odnosu na druge osobe.
  • Izbegavajte rukovanje.
  • Izbegavajte zagrljaje i poljupce.
  • Ne posećujte skupove velikog broja ljudi.
  • Nosite higijensku masku.

* Sledeće osobe obolele od pandemijskog gripa (H1N1) podložne su povišenom riziku od nastanka komplikacija:

Trudnice, odojčad, osobe koje boluju od hroničnih bolesti (posebno od bolesti disajnih pute-
va, kao što su astma, hronično-opstruktivna bolest pluća (COPD) ili cistična fibroza, hroničnih bolesti srca,
urođenih srčanih mana, bolesti metabolizma, recimo dijabetesa, kao i bolesti bubrega i bolesti krvi), osobe
sa urođenom ili stečenom slabošću imunog sistema i osobe koje primaju imunosupresivnu terapiju, kao i
osobe starije od 65 godina (kod kojih je rizik od zaraze, međutim, umanjen).